Tramp zakazuje miting na dan potvrđivanja Bajdenove pobede
Na dan kada bi američki Kongres trebalo da potvrdi Bajdenovu pobedu, odlazeći predsednik Donald Tramp (Trump) najavio je demonstracije u Vašingtonu.
Protest onih koji ne priznaju izborne rezultate od 3. novembra 2020. je zakazan za 6. januar, nešto pre podneva, nedaleko od Bele kuće.
Govoreći o eventualnim rizicima od prerastanja postizbornog besa u nasilje, Robert Konti (Robert J. Contee), koji je na početku godine preuzeo poziciju novog načelnika policije Vašingtona, izjavio je za list Vašington post (Washington Post) da se nasilje neće tolerisati.
“Obezbedićemo mirno održavanje protesta”, kazao je ovaj policijski zvaničnik.
Jedan od razloga zbog kog je najavljeno okupljanje Trampovih pristalica probudilo zebnje je poruka koju je aktuelni predsednik uputio preko Tvitera (Twitter). Pozivajući pristalice na protest koji naziva “Stop krađi”, on je dodao da će demonstracije “biti divlje”.
Na lavinu Kritika i komentara dalje se nije obazirao, već nastavio sa tvitovanjem poruka u kojima poziva na skup koji opisuje najčešće velikim slovima kao “veliki” (BIG). Dalje je nastavio sa objavljivanjem poziva na, kako se izrazio, istorijski skup.
Zašto 6. januar?
Na sjednici američkog Kongresa 6. januara očekuje se potvrđivanje pobede Bajdena na predsedničkim izborima, prema pravilima koje utvrđuje američki ustav.
Međutim, grupa republikanaca izjavila je da će osporiti certifikat, što je potez bez presedana u istoriji SAD. Senator Ted Kruz (Cruz) predvodi takve napore nekoliko republikanskih poslanika. Njihov cilj je da formiraju komisiju za reviziju glasova.
Taj potez nema gotovo nikakve šanse da spreči Bajdena da preuzme dužnost na dan inauguracije, 20. januara, što je datum utvrđen američkim ustavom.
Glasovi u Džoržiji
U isto vreme, Tramp je zatražio od visokog republikanskog zvaničnika da "pronađe" glasačke listiće potrebne da se poništi njegov poraz u američkoj državi Džordžiji (Georgia), u telefonskom razgovoru koji je u nedelju, 3. januar objavio list Vašington post.
Američki predsednik, kako se navodi, pokušao je u dugom telefonskom razgovoru pridobiti za svoj stav Breda Rafenspergera (Brad Raffenspergera), republikanskog predstavnika zaduženog za izbore u Džoržiji smenjujući pritiske i nagovaranja.
"Nema šta loše da se kaže ako ste se preračunali", rekao je Tramp prema snimku razgovora koji je objavio Vašington post a zatim i drugi mediji.
"Ja samo hoću da se nađe 11.780 glasova, jer mi smo pobedili u toj državi", rekao je Tramp, iako je pobeda Bajdena u Džordžiji sa oko 12.000 glasova prednosti potvrđena u ponovnom prebrojavanju i u reviziji.
"Vi znate šta su oni uradili i ne govorite o tome, to je prekršaj, ne možete dozvoliti da se to dešava, to je veliki rizik za vas", dodao je Tramp preteći.
Rafensperger koji je bio u pratnji državnog advokata nije popustio.
"Mislimo da su naše cifre dobre", odgovorio je on kako se čuje na snimku.
Objavu ovog snimka Bela kuća nije želela da komentariše.
Bajdenov viši savetnik Bob Bauer rekao je da snimak obuhvata „celu, sramotnu priču o napadu Donalda Trampa na američku demokratiju“.
Čak i da je Tramp osvojio 16 elektorskih glasova, koliko ih stiže iz Džordžije, i dalje ne bi imao potreban broj za ostanak u Beloj kući. Bajden je osvojio ukupno 306 elektorskih glasova, dok se Tramp zaustavio na 232.
Bez obzira, izborna bitka za Džordžiju nastavljena je nakon predsedničkih izbora, i trajaće do 5. januara kada se u ovoj američkoj državi sprovodi drugi izborni krug. Tanka Bajdenova pobeda nije garancija da bi u drugom izbornom krugu demokrate mogle zadržati većinu, što bi im donelo i kontrolu nad Kongresom.
Pismo bivših ministara odbrane
Čitavu neizvesnost dopunilo je i pismo bivših državnih sekretara odbrane koji su pozvali Pentagon da ostane posvećen mirnoj tranziciji vlasti, i upozorili na rizike eventualnnog uključivanja vojske u traznicione procese.
Deset bivših državnih sekretara, među kojima su i dvojica Džejms Matis (James Mattis) i Mark Esper (Mark Esper) koje je Tramp imenovao i smenio, navode u izjavi koju je preneo Vašington post da je mirni transfer vlasti najvažnije obeležje američke demokratije.
S tim u vezi direktno se obraćaju Kristoferu Mileru (Chistopher Miller), aktuelnom šefu Pentagona, sa porukom da se uzdrži od bilo kakve uloge u nastojanju Trampa da ostane na predsedničkoj poziciji.
“Napori da se se američke vojne snage uključe u rešavanje izbornih sporova odveli bi nas na opasnu, nezakonitu i neustavnu teritoriju”, napisali su, dodajući da bi se oni zvaničnici koji bi tako nešto učinili mogli suočiti sa ozibljnim profesionalnim i krivičnim posledicam.
Napominju i da je promena vlasti često period u kom se pokazuju nacionalne ranjivosti što njeni protivnici mogu da iskoristi, zbog čega je u ovom slučaju reč i o nacionalnoj bezbednosti.
Potpisnici ovog proglasa su, osim Matisa i Espera i: Ešton Karter (Ashton Carter), Leon Paneta (Leon Panetta), Vilijem Peri (William Perry), Dik Čejni (Dick Cheney), Donald Ramsfeld (Donald Rumsfeld), Vilijem Koen (William Cohen), Robert Gejts (Robert Gates), Čak Hejgel (Chuck Hagel).
Pelosi ostaje
U atmosferi nervoze izazvane Trampovim i manevrima ljudi oko njega, novi sastav institucija se uspostavlja po predviđenim procedurama.
Između ostalog, izvesno je da Nensi (Nancy) Pelosi (Demokratska stranka) ostaje na čelu Predstavničkog doma. Tesnom većinom ponovo je izabrana za tu funkcju na prvoj sednici 117. saziva Kongresa Sjedinjenih Američkih Država, održanoj u nedelju.
Za Pelosi se izjasnilo 216 zastupnika, dok 209 nije podržalo njen izbor.
Demokrate su na izborima u novembru izgubili 11 zastupnika te u Predstavničkom domu sada imaju tesnu većinu od 222 prema 212 mesta.