„ ISKRENI “ DOGOVOR

Прошао је век цео од оног фотографисања на острву КРФ, када се најзад између српске владе и самопроглашеног Југословенског одбора као наводног представника јужнословенских народа у Двојној монархији, потписа договор o заједничкој, вечној, светлој будућности. Чим у августу `14.-е почне Аустро-Угарска агресија на Србију, група хрватских емиграната, који су се окупили у Риму како би избегли интернацију, прогласи оснивање „Хрватског одбора“. Истакоше неотуђиво право Хрвата на своју земљу, посегавши притом случајно и за српским етничким простором, и то поприлично! Договарајући приоритете делања на тој идеји, кренуше најпре у Петроград, да тамо убеде баћушку цара да је све што траже одувек и било само хрватско, а нису имали своје државе од далеке 1102.године, када су мађарском краљу продали суверенитет за златнике! Штитећи Србију, његово је величанство изазвало Немачку да му објави рат, а њена је савезница Аустро -Угарска усрљала радосно у тај сукоб, желећи још више туђе земље. Идеја „природне Хрватске“ није добила жељену подршку, те се творци опсетише добре старе формуле, коришћене још од бискупа Штросмајера, да се свака великохрватска идеја обуче у југословенско оделце, и да се потом нађу Срби који то оберучке подрже. Зато у Риму најпре потражише прикладне Словенце, да сакрију пресвлачење док трагају за кроатофилним Србима, обавезно из Двојне монархије! То је био тежак задатак, јер је аустроугарска полиција већину српских политичара већ послала на дуже размишљање у логоре, притом пазећи на њихово здравље, увођењем строге редукционе дијете, да их подгојене не би ударио шлог. Потрага је ипак била успешна, и најзад прибавише два неопходна Србина да прогласе рођење „Југословенског одбора“, као будуће звезде водиље у борби за јужнословенску „независност“. Док су се они тако довијали за преименовање, српска војска разлупала је дваред, и то добрано, злочинце аустро-угарске казнене експедиције, што је показало да Двојна монархија није способна да самостално води рат, те ће немачки господари за вишегодишњи наставак аустроугарског ратовања на Источном фронту, увести принудну управу у генералштабу. Видећи да је такав Југословенски одбор могуће корисно средство, за притисак на Русију да се икако сачува Двојна монархија, предложили су Британци да се преселе у Лондон, као центар из кога је лакше контактирати исељеничку популацију у обе Америке, заправо да им буду на оку због евентуалних несташлука, ако случајно подрже Нишку декларацију српске владе, где су јасно омеђене земље будуће заједничке државе, наравно самосталне, а не у крилу двојне монархије! Да сачува бечко-пештанску царевину, саботирала је Британија сваки руски предлог за конкретну помоћ Србији, што је здушно проводио први лорд адмиралитета, који је памтио приче о српском краљу Милану и његовој мамам, али и шамаре код „Руског цара“ где је сврнуо на чашицу, док се отклањао квар на „Орјент експресу“, којим је путовао као новинар. Када је с јесени 1915.-е Србија кренула на албанску Голготу, а талијанска политика цртала своје жеље на мапи Далмације, иако су већ у Лондону добили комадешку аустријске земље али не и хрватске, јер није била држава, Југословени су потпуно запретали контакте са српском владом. Чак и у тако тешкој ситуацији, помагала их је српска влада да наставе активност, желећи да их усмери на популарисање акције прикупљања добровољаца, јер је руски цар подржао предлог да се ратним заробљеницима из аустроугарске војске омогући упис у српске добровољце, како би оружјем ослобађали своју окупирану ужу Отаџбину! Британија се жестоко опирала том предлогу, наводећи да у међународном ратном праву није регулисано да се заробљеници из непријатељске армије примају у добровољце, иако је БиХ правно била окупирана, а борба против окупатора је легитимна. Међутим, „Југословенски одбор“ одмах смисли да се од заробљеника формира „Јадранска легија“, као војска самог одбора, која би чекала да се борба за ослобођење приведе крају, што би наравно требало да учини српска војска, па да затим они умарширају у Далмацију, БиХ, Хрватску ,Славонију, Војводину, и прогласе ослобођење хрватских земаља! Чак су и у Русију, где је почело окупљање добровољаца у Одеси а стигла је и група српских официра као костур будућег штаба, послали свог изасланика, Хрвата из Истре, да убеђује Србе да се боре као добровољци у тој „Јадранској легији“, за будућу хрватску државу! Међутим, њега су и заробљеници Хрвати чланови странке HSP, једнодушно одбити, док на разне начине отворено саботирају формирање Прве српске добровољачке дивизије! Русија није подржавала идеју стварања заједничке југословенске државе са бројним католичким становништвом, које је отворено испољавало мржњу наспрам Срба, подржавајући идеју обједињавања српских земаља у чврсту државну заједницу, која је већ имала знатну муслиманску и шиптарску мањину у Јужној и Старој Србији, које су недавно ослобођене у Првом балканском рату. Либерално – буржоаска револуција која је срушила монархију и присилила цара на абдикацију, довела је до почетка грађанског рата у Русији, и сепаратног изласка из рата бољшевичке партије, потписаним миром у Брест-Литовску. Тако је Србија остала без свог јединог искреног савезника, што се одмах осетило и код разрачунавања у Солунском процесу, као припреми за евентуално условљавање аустроугарске стране за сепаратни мир, уз очување некакве крње аутономије, али под жезлом Хабсбурга! Британци су интензивирали политичке игре око очувања Двојне монархије, али је амерички председник Вилсон са својих четрнајeст тачака, најзад закусао поклопац мртвачког сандука, на њено даљње трајање! Зато се Британци поново подухватише „Југословенског одбора“, што је изазивало жесток отпор Талијана, који су после свог тешког пораза на Пијави, морали да трпе вајарске радове у политичким играма, Мештровића и групе око њега. Да удовољи британским захтевима, регент Александар расформирао је Вардарску дивизију и формирао Југословенску, у којој ће бити целих једанајст добровољаца Словенаца, и око 180 Хрвата из Америке, већински са острва, који су формирали чету „Зрински и Франкопан“! Сво остало њено људство били су Срби, добровољци из заробљеништва у Русији, добровољци из Америке, пристигли да се боре за ослобођење своје српске Отаџбине од окупатора. Једино Италија није дозвољавала Србима, заробљеницима из аустроугарске војске да се прикључе тој борби, јер је Југословенски одбор упорно нудио фантомску „Јадранску легију“! Видећи да се Србија рађа као Феникс из пепела, пожурили су енглески усрећитељи разговоре, да унапред ограниче утицај српских политичких странака у заједничкој држави, која ће и настати српском борбом за ослобођење, те ће тако и словеначки и хрватски народ најзад постати државотворни у својој држави, која је ипак била заједничка! Иако је био свестан да је искреност Југословенског одбора само шарена лажа, ипак је мудри Никола Пашић навео његове делегате да усвоје одлуку, да је заједничка држава Краљевина а владајућа династија Карађорђевићи, јер су представници Далмације били намерни да се било како спасу од талијанске круне и следственог талијанчења, које следи иза тога, и то под благосовом Светог оца у Ватикану! „Искреност“ њихових намера, бити ће видљива већ коју годину иза, када Анте Трумбић, први министар иностраних послова краљевине СХС, отворено подржи хрватски сепаратизам, дајући подршку будућем поглавнику NDH Анти Павелићу! Још као идеја, будућа заједничка држава била је осуђена на пропаст у тренутку свога рађања, али ће је две деценије упорно чувати српска намера, да најзад у једној држави сви Срби живе заједно, притом не ометајући слободан развој и два католичка народа, којима су они донели дугочекану слободу. Седам деценија после фотографисања, учешћем ЕU, уз помоћ Ватикана и NАТО, нарочито Немачке, разграђена је у српској крви као други неуспели покушај, јер су Срби бранили и себе и заједничку државу, од повампиреног неофашиизма свих браварових „народа и народности“! После две и по деценије, разбијачи заједничке државе. увидеше да неће у целости растурити државу Србима, те се поново ватају старих планова, који су дали добре резултате, зато се све више говори о заједници „западнобалканских народа“, којој ће добронамерна Немачка чак и економски програм да осмисли, назван „Berlin plus“, само да се Срби поново ухвате на лепак, да опет сви живе заједо у „хармоничној заједници“, у којој би Срби требало да буду национална мањина, коју би чинили хрватски, босански, монтенегрински, косовски, војвођански, санџачки и остатак Србијанци, али не и хомоген, јединствен народ, што заправо и јесу увек били! Зато им се тако здушно и разбија последњи заједнички именитељ – СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА, која их је одржала кроз векове окупације и тираније, коју су над њима управо вршили претци данашњих „усрећитеља“ из ЕU!