Kosovo ćuti o nameri Srbije da o izborima diskutuju u Briselu
Radio Slobodna Evropa (RSE) se oko ovog pitanja obratio Vladi Kosova, na čelu sa premijerom Aljbinom (Albin) Kurtijem, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Pripadnici srpske zajednice na Kosovu su 16. januara svoje pravo glasa na referendumu, koji je organizovala Srbija za promenu Ustava u oblasti pravosuđa, iskoristili u nekom od pograničnih gradova u Srbiji.
Kosovo tad nije dozvolilo otvaranje biračkih mesta u srpskim sredinama uz obrazloženje da se time krši Ustav i zakoni Kosova.
Za sada se još uvek ne zna da li će i na osnovu kojih modela u srpskim sredinama na Kosovu biti organizovani srpski parlamentarni i predsednički izbori.
Direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petar Petković je 21. februara rekao da će o održavanju srpskih izbora razgovarati u Briselu sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog, Miroslavom Lajčakom.
Inače, 22. februara se održava dijalog na tehničkom nivou između Kosova i Srbije.
Kosovsku delegaciju predvodi zamenik kosovskog premijera, Besnik (Bislimi) Bisljimi, dok je na čelu srpskog tima Petar Petković.
"Jasan stav srpskog naroda na Kosovu ali i Beograda je da 3. aprila izbori na Kosovu i Metohiji moraju biti održani, niko nema pravo da oduzme pravo glasa srpskom narodu jer svih ovih godina smo imali izborne procese", rekao je Petković za Radio televiziju Srbije.
Na pitanje da pojasni njegovu raniju izjavu da, ukoliko ne bude srpskih izbora na Kosovu - više neće biti ni kosovskih na severu, Petković je rekao da "je ta poruka poslata međunarodnim faktorima".
"Mi želimo mir i normalizaciju odnosa ali da bi u tome učestvovali i išli tim putem potrebna je druga strana, za dijalog je potrebno dvoje", rekao je on.
Međunarodna zajednica je u nekoliko navrata pozivala Kosovo da Srbima omogući da glasaju na izborima koje organizuje Srbija, odnosno da se izborni proces može organizovati na osnovu evropskih standarda i prakse.
Savetnik američkog Stejt departmenta, Derek Šolet (Derek Chollet) je krajem prošle nedelje razgovarao sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem o održavanju srpskih izbora na teritoriji Kosova.
U tom kontekstu, on je na svom Twiter nalogu naveo da je razmatrana praksa kada misija OEBS-a u nekoj zemlji, na zahtev druge države, organizuje glasanje na izborima.
Srpski izbori na Kosovu mogući samo u organizaciji OEBS-a
Bivša predsednica Centralne izborne komisije Kosova Valjdete (Valdete) Daka navodi da državljani Srbije koji žive na Kosovu mogu da glasaju na srpskim izborima kao dijaspora, odnosno putem ambasade ili pošte.
Međutim, Srbija ne priznaje Kosovo koje je nezavisnost proglasilo 2008. godine, već ga smatra delom svoje teritorije, pa tako ne postoje zvanični diplomatski odnosi između Prištine i Beograda.
Ipak, tu su Kancelarije dve strane za vezu, odnosno Kancelarija za vezu Srbije se nalazi u Prištini, dok se Kancelarija za vezu Kosova nalazi u Beogradu.
Daka napominje da srpske izbore na Kosovu može da organizuje samo misija OEBS, odnosno da se kosovske institucije i Centralna izborna komisija Kosova ne smeju angažovati.
"Kod nas je to jedinstveni slučaj (organizovanje srpskih izbora), jer ne znam da u bilo kojoj zemlji na svetu neka druga država može da otvara biračka mesta", navodi ona.
I direktor Kosovskog Demokratskog Instituta, Ismet (Kryeziu) Krueziu, smatra da bi srpski izbori na Kosovu mogli da budu organizovani uz pomoć misije OEBS.
On smatra da bi zvanični Beograd biračka mesta mogao da otvori i na graničnim prelazima, kako kosovski Srbi ne bi morali da idu u neki od gradova u Srbiji da glasaju 3. aprila.
"Mislim da bi trebalo razgovarati o mogućnostima da se na graničnim prelazima - na kopnenim prelazima - omogući otvaranje biračkih mesta u organizaciji Srbije", kaže Krueziu.
Kako se ranije glasalo?
Samo par meseci nakon što je Kosovo 17. februara 2008. godine proglasilo nezavisnost, Srbija je u srpskim sredinama na Kosovu organizovala parlamentarne izbore.
Na ovim izborima, koji su održani 11. maja 2008. godine, prema podacima Republičke izborne komisije Srbije, na biračkim mestima na Kosovu svoje pravo glasa je iskoristilo oko 90.000 državljana Srbije.
Parlamentarni izbori Srbije na teritoriji Kosova su održani i 2012., 2014., 2016. Poslednji parlamentarni izbori, koje je Srbija organizovala u srpskim sredinama na Kosovu, održani su 21. juna 2020. godine.
Tada je, po ustaljenoj praksi, misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu prikupljala glasačke listiće. Ova praksa prikupljanja glasačkih listića je ustanovljena 2017. godine, i do sada je postojala dozvola kosovskih vlasti za tako nešto. Nakon zatvaranja biračkih mesta, glasovi sa Kosova su se brojali u Raški i Vranju, pograničnim gradovima u Srbiji.
Metodom "prikupljanja glasova" na Kosovu su 2017. godine održani predsednički izbori Srbije, a pre toga je Srbija predsedničke izbore na Kosovu organizovala i 2012. godine.
Srpski lokalni izbori na Kosovu nisu organizovani nakon proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. jer je iste godine počeo proces decentralizacije na osnovu plana Martija Ahtisarija, kada su južno od Ibra formirane opštine sa srpskom većinom, Gračanica, Štrpce, Novo Brdo, Klokot, Parteš i Ranilug.
Plan Martija Ahtisarija je dokument na osnovu kog je Kosovo proglasilo nezavisnost.
Sa druge strane, na severu Kosova su četiri opštine sa srpskom većinom po kosovskom sistemu formirane tek nakon potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine.
Iako je tada zvanični Beograd pristao da ukine lokalne samouprave po srpskom sistemu, to se nije desilo, pa tako i dalje funkcionišu Privremeni opštinski organi širom Kosova, koji se finansiraju iz budžeta zvaničnog Beograda, a gradonačelnike u opštinama imenuje Vlada Srbije.