'Danas ti sve ide od ruke': Motivacione poruke za bolju svakodnevicu
Izlepljena na različitim mestima u prestonici, nosi i svoju priču.
Autor je dvadesetšestogodišnji Nikola Đorđević, koji je početkom 2022. rešio da grad oblepi pozitivnim porukama.
Svoje poruke naziva motivacionim stikerima.
"Stikeri su delovi iz pesama ili tekstova, i onda je neko rekao 'Bilo bi super da ti to malo brendiraš, da znaju ljudi da je to tvoje', i onda je devojka, koja je zapravo dizajnerka, došla na ideju da možemo da uradimo stikere", objašnjava Đorđević u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).
On godinama unazad piše, najčešće poeziju, te je na početku štampanja nalepnica zamolio svoje najbliže da izdvoje omiljene delove pesama ili tekstova koje je prethodno pisao, kako bi ih pretvorio u stikere.
Kasnije je i sam prolazio kroz svoje tekstove i birao delove koji su njemu najznačajniji.
Upravo je stiker na kome piše 'Zovi me ako ti Beograd nekada teško padne' bio jedan od prvih izbora, a Đorđević objašnjava da ova poruka može važiti za bilo koji grad.
"To je taj momenat kada samo nemaš s kim da podeliš brige, nemaš s kim da podeliš Beograd, Novi Sad, more, i onda u tom momentu može baš teško da ti padne", objašnjava on.
Danas se ovaj i ostali stikeri mogu videti širom Beograda.
"Iznenadim se ja uvek kad vidim svoj stiker, posebno ako ja to nisam tu zalepio. To je mogao da zalepi neko koga ja znam, neko ko je dobio stikere, ko je kupio stikere, kome je neko dao stiker", kaže Đorđević.
S druge strane, često mu ljudi pišu i šalju fotografije kada naiđu na njegove poruke po gradu.
"To mi je fenomenalno. Javljaju se ljudi, jer se vrlo često desi da to budu neki tekstovi, neki stikeri, koji su posvećeni ili nekoj osobi ili za samog sebe. Na primer 'Danas ti sve ide od ruke', neko mi fotka i kaže 'Ovo mi je baš danas trebalo'", objašnjava Đorđević.
Kako kaže, iza svake nalepnice stoji priča. Ipak, tekstovi sa stikera nastaju i spontano, u razgovorima.
"Može često da se desi da na primer ti i ja sad razgovaramo i ti kažeš nešto, i to onda bude stiker. 'Želim i sutra da te vidim' je nastalo tako što smo nešto pričali i rekli 'Pa mogli bismo i sutra da se vidimo'", kaže Đorđević.
On ističe da će svakome ko pročita tekst sa stikera neko pasti na pamet ili će pročitanu poruku posvetiti sebi.
Tako je bilo i kada se tekstovi nastajali – Đorđević ih je često posvećivao nekome ili sebi samom.
Naglašava da stikere ne čita svako na isti način, te da ljudi interpretiraju poruke na osnovu onoga što im je u tom trenutku potrebno.
"Na primer, ako ja danas pročitam stiker 'Jedva čekam da jednog dana zajedno idemo kući' je možda u mom momentu 'Želim da udomim psa, jedva čekam tog psa da vodim kući'. Tebi može da bude neka draga osoba i kao 'Toliko dugo se čekamo, jedva čekam da zajedno idemo kući'. Nekome može da bude da je otišao na putovanje i nije video mamu i tatu, i otići će za dve nedelje na ručak i ići će zajedno kući", kaže on.
Takođe, smatra da ako neko ne vidi stiker pored kog prođe, poruka nije bila namenjena njemu.
"Mislim da će možda u baš tom trenutku kad osoba naleti na stiker reći: 'Ovo je neki znak, baš mi ovo treba, baš mi je popravilo raspoloženje'. Ako napišem neki tužan tekst ili nešto što preboljevam, neko će da pročita i da kaže: 'Aha, ima još neko ko prolazi isto kao ja'. Ljudi pročitaju neki stiker i znaju da nisu sami, da još neko prolazi kroz to", objašnjava Đorđević.
On dodaje da nekada nije važno odakle dolazi podrška, te da je i poruka na nalepnici često značajna.
"Ako neko vidi stiker i njemu taj stiker popravi dan, ja sam dovoljno učinio, bez da trenutno znam kome sam to učinio. Ako sam ja danas baš dobro, i ako sam ja to podelio sa nekim i toj osobi popravio dan, raspoloženje, meni je to super. Zbog toga to i radim", kaže Đorđević.
Njemu je lično najznačajnija poruka i svojevrsni moto rečenica: 'Kad god nisam bio spreman, ja sam znao da je to pravi trenutak'.
"Pre godinu i po dana sam bio u fazonu: 'Uradi, probaj, ako se zezneš, zeznuo si se, ako se nisi zeznuo koliko može dobro da ti bude'. Ja nisam nikad očekivao da će to da se izgradi ovako kako se izgradilo. Bio sam u fazonu dobro, to će biti lepo, slatko, nešto što ti radiš, kad ono ljudima se sviđa, ljudi dele", kaže Đorđević osvrćući se na početak izrade nalepnica.
Stikere lepi bez pravila, najčešće u Beogradu.
"Volim da budem negde gde će neko to videti. Ako idem u neki drugi deo grada i ako idem pešaka, vrlo često na banderi, negde gde stvarno može neko da ih vidi, da može da ih pošalje. Znam gde ne lepim – na staklo knjižare, na znak, na semaforu, na školu, na spomenik", kaže Đorđević.
Međutim, Beograd nije jedini grad u kome se mogu videti ove nalepnice. Kako kaže, ljudi mu šalju slike iz različitih gradova Evrope. Tako se stikeri mogu pronaći u ostalim gradovima Srbije, ali i u Rimu i Parizu.