Jednomesečni pritvor osumnjičenima za ratne zločine na Kosovu
Sudija za prethodni postupak je odredio pritvor Iliji Elezoviću, Draganu Miloviću i Zoranu Kostiću koji su uhapšeni dan ranije zbog, kako je navedeno, "ratnog zločina protiv civilnog stanovništva".
"Nažalost, sudija je prihvatio jedan konfuzan, loš, prazan, nestručno sastavljen zahtev za određivanje pritvora, koji je mimo zakona sastavljen, bez činjenica, bez dokaza", kazao je Pantović, koji zastupa Elezovića.
On tvrdi da je "svoj trojici pritvor određen mimo zakona", te da sud nije uvažio mišljenje lekara da će Elezoviću pritvor drastično pogoršati zdravstveno stanje.
"Oni se terete za krivično delo ratnog zločina, ali pravo da vam kažem, iz obrazloženja zahteva za određivanje pritvora vi niste mogli da vidite ko se tu za šta konkretno tereti, šta se to desilo i kada", ocenio je Pantović.
U jučerašnjem saopštenju Specijalnog tužilaštva Kosova, nije precizirano za koje se zločine osumnjičeni tačno terete.
Zamenik direktora kosovske policije za region sever Veton (Elshani) Eljšani je za Radio Slobodna Evropa potvrdio da su dve od tri uhapšene osobe iz opština sa srpskom većinom na severu – Severne Mitrovice i Zvečana.
Na ova hapšenja je ranije reagovala Srpska lista, najveća stranka Srba na Kosovu, te Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije, uz ocenu da se radi o "politički motivisanim hapšenjima".
Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije je takođe navela kako su ova hapšenja izvršena "u cilju izazivanja novih tenzija i krize na terenu".
Zvanični Beograd i Srpska lista su i ranije hapšenja za ratne zločine ocenjivali "politički motivisanim".
Od završetka rata na Kosovu, oko 70 osoba je osuđeno za ratne zločine ispred domaćih i međunarodnih institucija.
Od 2000. do 2008. godine, ratne zločine na Kosovu je istraživala Misija Ujedinjenih nacija (UNMIK), dok je od 2008. godine za istrage ratnih zločina bila odgovorna Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX).
Ova misija je 2018. godine dokumenta predala kosovskom tužilaštvu i lokalnim sudovima.