Zašto je Trampov poziv da se preimenuje Persijski zaliv provokacija za Irance?
Ako postoji jedno pitanje koje prevazilazi lična uverenja i politiku Iranaca, to je ime vodenog prostora istorijski poznatog kao Persijski zaliv. Ime zaliva postalo je tačkom nacionalnog ponosa usled nastojanja nekih arapskih država da ga preimenuju u Arapski zaliv.
Tako niko nisu iznenadile negativne reakcije iz Irana nakon izveštaja da je i američki predsednik Donald Tramp (Trump) podržao predlog o promeni imena.
Novinska agencija Associated Press je 7. maja izvestila da Tramp planira da objavi promenu naziva u "Arapski zaliv" ili "Zaliv Arabije".
Prema tom izveštaju, odluka o promeni imena bi trebalo da se objavi tokom Trampove posete Bliskom istoku naredne nedelje.
Trump ide u Saudijsku Arabiju kako bi postigao dogovor vrijedan bilion dolaraIranski ministar spoljnih poslova Abas Arači je 7. maja odbacio izveštaj kao verovatno deo "dezinformacione" kampanje s ciljem da se "izazovu i uznemire Iranci širom sveta".
Upozorio je da bi takav potez, iako "ne bi imao nikakvu pravnu, geografsku ili faktičku vrednost", "izazvao samo gnev svih Iranaca, bez obzira da li je reč o onima u Iranu, SAD ili širom sveta".
Persijski zaliv razdvaja Iran na jednoj strani, od Kuvajta, Saudijske Arbaije i Ujedinjenih Arapskih Emirata na drugoj.
Šta bi se rizikovalo promenom imena?Behnam Taleblu, viši direktor iranskog programa u Fondaciji za odbranu demokratija (FDD) sa sedištem u Vašingtonu, upozorio je da bi se promenom imena rizikovalo udaljavanje onih Iranaca, koji trenutno podržavaju Trampa.
Reč je o onima koji podržavaju čvrst stav aktuelnog američkog predsednika prema Islamskoj Republici.
"Odluka će imati efekat razvodnjavanja (Trampove) baze koja podržava maksimalni pritisak unutar i van SAD i Irana, a koja je do sada podržavala Belu kuću u vezi sa Iranom, dok će istovremeno osnažiti glasove skeptične prema njegovom pristupu", napisao je na platformi X.
Stejt department i Bela kuća dosledno koriste naziv Persijski zaliv, u skladu sa zvaničnom politikom američkog Odbora za geografska imena, koji je odbacio predloge za promenu u "Arapski zaliv".
Nasuprot tome, američka Centralna komanda i mornarica često koriste naziv "Arapski zaliv" u regionalnoj komunikaciji i dokumentima, naročito da bi se uskladile sa arapskim partnerima, iako njihova upotreba ponekad varira između "Arapski zaliv" i neutralnijeg izraza "Zaliv".
Džejson Brodski (Jason Brodsky), direktor politike u organizaciji "Ujedinjeni protiv nuklearnog Irana", primetio je da američka vojska godinama koristi termin "Arapski zaliv".
Ali, dodao je pozivajući se na svoje iskustvo, termin Persijski zaliv ujedinjuje sve Irance.
Zaista, iransko-američke organizacije sa oštro suprotnim političkim stavovima izdale su odvojene izjave na platformi X u kojima se protive bilo kakvoj promeni imena.
"Oduvek je postojao i zauvek će postojati samo jedan naziv za Persijski zaliv", izjavila je Nacionalna unija za demokratiju u Iranu.
Nacionalni iransko-američki savet je ponovio taj stav: "To je Persijski zaliv - danas, sutra i zauvek."
Ime zaliva je za mnoge Irance duboko emotivno pitanje, povezano s ponosom na nasledstvo njihove zemlje kao srca drevnog Persijskog carstva.
Tenziije su izbile 2017. godine tokom Trampovog prvog mandata kada je on upotrebio izraz "Arapski zaliv", što je tadašnji predsednik Hasan Rohani iskoristio da mu poruči da "nauči geografiju".
U to vreme, bivši iranski prestolonaslednik Reza Pahlavi je uputio pismo Trampu u kojem ga poziva da se uzdrži od korišćenja bilo kog drugog imena osim "istorijski neospornog Persijskog zaliva". Pahlavijeve pristalice su počele da ponovo dele to pismo na platformi X, iako su neki doveli u pitanje tačnost izveštaja o planu promene imena.
Moguće i posledice koje prevazilaze nacionalni ponosPrisutana su i strahovanja da promena imena Persijskog zaliva u Sjedinjenim Državama može učiniti više od povrede ponosa Iranaca. Mogla bi, na primer, dovesti do kolapsa nuklearnih pregovora između Teherana i Vašingtona.
Abdolrasul Divsalar, stručnjak za bezbednost i vanredni profesor na Katoličkom univerzitetu "Sveto srce" u Milanu, rekao je da bi taj potez bio "veoma loša odluka u veoma lošem trenutku".
On smatra da bi to "sigurno imalo velike negativne posledice po nuklearne pregovore i verovatno izazvalo neočekivane reakcije Irana".
U međuvremenu, politički komentator iz Irana Mostafa Nadžafi je spekulisao da bi taj potez mogao uticati na pravni status ostrva Abu Musa, Veliki Tunb i Mali Tunb, tri mala, ali strateški važna ostrva u Persijskom zalivu koja su pod kontrolom Irana, ali na koja pravo polažu Ujedinjeni Arapski Emirati.
"Povlačenje Teherana pred potencijalnim Trampovim potezom, ohrabrenim od strane arapskih emira i monarha, predstavljalo bi ozbiljan udarac po nacionalnu bezbednost Irana i njegov položaj u regionu", napisao je na X-u.