IN MEMORIAM Др Јелица Каленић (28.09.1942 – 05.06.2025)
Наша кошарка је претрпела још један велики и болан губитак. У Београду је преминула легендарна кошаркашица др Јелица Каленић (82). Трофејна играчица Радничког, Вождовца и репрезентације рођена је у Београду 28. септембра 1942. године, била је висока 184 центиметара, а играла на позицији центра.
Кошарку је почела да игра у београдском Железничару, на то је крајем педесетих година прошлог века утицао случајан сусрет. Јелица, тада 15- огодишња девојчица, шетала је са мајком Ђурђицом центром Београда и наишла на младог кошаркашког тренера Ранка Жеравицу у друштву будуће супруге Загорке Симић, такође врсне играчице. Остало је историја.
Пуних 12 година, од 1958. до 1970. године, носила је дрес Радничког. У дресу Крсташица је освојила шест титула државног првака (1961, 1962, 1964, 1965, 1966, 1968) и два национална купа. Са трона су скинуле до тада неприкосновену Црвену Звезду. После је прешла у Вождовац, са којим је 1972. године изборила дуплу круну, првенство и национални куп.
Јелица је била једна од перјаница југословенске репрезентације од 1962. до 1972. године. Одиграла је 147 утакмица и постигла 1892 поена. Освојила је сребро на ЕП 1968. године у Месини (Сицилија), а на ЕП 1972. у Бугарској носила капитенску траку на дресу са државним грбом. Учествовала је на пет европских шампионата (1962, 1964, 1966, 1968, 1972) и на два светска првенства (1964. и 1967). На балканским првенствима, од 1963. до 1972. године пригрлила је девет медаља (једну златну, три сребрне и пет бронзаних). Како је неретко истицала, имала је срећу и част да јој тренери буду Ранко Жеравица, Борислав Ценић и Милан Васојевић.
Упоредо са импозантном спортском каријером завршила је студије медицине. Као врхунској спортисткињи тадашњи градоначелник Београда, Бранко Пешић, доделио јој је стипендију Града, која јој је омогућила да заврши факултет у року. Дипломирала је 1965. године, са свега 23 године. Први посао је добила у Институту за медицину спорта, а потом је радила у болници „Драгиша Мишовић”. У међувремену је специјализирала интерну медицину и кардиологију.
Интересантно је да је после приватне посете Америци 1992. године, остала тамо пуну деценију и то у својству вансеријског медицинског стручњака. У Хјустону је стигла до чувеног кардиолога др Кулија, а потом добила професорско звање на Универзитету Западна Вирџинија.
Касније је имала лекарску ординацију у Хиландарској улици у Београду, у којој су врата увек била широм отворена за све спортисте, људе из кошарке, новинаре и младе колегинице и колеге. Истицала је да јој је кошарка дала готово све, није могла да замиси животни пут без кошарке и бројних саиграчица, верних другарица.
Била је доктор за кошарку и доктор за људе. Велики хуманиста, дама префињеног стила и ратница под обручима нежне душе. Кардиолог, који је дотицао срца људи, буквално и у преносном смислу.
Датум и место сахране др Јелице Каленић биће накнадно објављени.