Ministri Mađarske i Srbije sa zamenikom ruskog ministra energetike o izgradnji naftovoda

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović razgovarala je sa zamenikom ruskog ministra energetike Pavelom Sorokinom i mađarskim ministrom spoljnih poslova i trgovine Peterom Sijartom o realizaciji projekta izgradnje naftovoda između Srbije i Mađarske u ponedeljak 21. jula.

Nakon razgovora, Đedović Handanović je rekla da postoji podrška vlada Srbije, Mađarske i Rusije za realizaciju ovog projekta koji bi u narednih nekoliko decenija zemlji omogućio još jedan pravac snabdevanja sirovom naftom, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

"Izgradnja ovog naftovoda omogućiće Srbiji da preko Mađarske obezbedi isporuke sirove nafte, čime dodatno jača svoju energetsku sigurnost. Diversifikacija snabdevanja je važna kako bismo bili bezbedniji i manje zavisni od jednog pravca snabdevanja, posebno u sve nestabilnijem gepolitičkom kontekstu", izjavila je.

Dodala je da bi se tim naftovodom Srbija povezala sa jednim od najvećih evropskih naftovoda i da bi dobila alternativni pravac snabdevanja naftom prvi put.

Srbija i Mađarska su u oktobru 2022. dogovorile izgradnju naftovoda, koji bi omogućio da se Srbija snabdeva jeftinijom naftom sa Urala priključenjem na ruski naftovod Družba (Prijateljstvo).

Na izgradnju dodatnog pravca snabdevanja naftom vlasti u Beogradu su se odlučile kada je Hrvatska krajem 2022. zabranila transport ruske nafte u skladu sa sankcijama Evropske unije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.

Uprkos negodovanjima Evropske unije, obe zemlje održavaju bliske veze sa Rusijom.

Đedović Handanović je rekla da će priprema projektno-tehničke dokumentacije u Srbiji biti spremna za početak radova početkom naredne, 2026. godine.

Prethodno je bilo najavljeno da bi radovi na izgradnji naftovoda Srbija – Mađarska mogli da počnu do kraja ove godine.

Takođe, navela je da se u narednom periodu očekuje definisanje komercijalnog aspekta izgradnje naftovoda, kao i kapaciteti nafte koji su potrebni Naftnoj industriji Srbije (NIS).

Kompanija NIS od januara je na listi američkih sankcija zbog takozvanog "sekundarnog rizika", odnosno zbog povezanosti sa ruskim Gasprom njeftom koji je pod zapadnim sankcijama zbog ruske invazije na Ukrajinu.

Sjedinjene Američke Države su do sada četiri puta odlagale punu primenu sankcija NIS-u najavljenih zbog ruskog udela u vlasništvu.

NIS je 18. jula saopštio da je podneo Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za odlaganje pune primena sankcija i omogućavanje nastavka operativnog rada kompanije.

Kako se navodi na sajtu kompanije, NIS je uputio 14. marta Ministarstvu finansija SAD i zahtev za uklanjanje sa liste sankcija (Specially Designated Nationals) "što predstavlja kompleksan proces".

NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte i proizvodnjom prirodnog gasa. Ima više od 13.000 zaposlenih.

U međuvremenu, Gasprom njeft je preneo oko pet odsto svog udela na Gasprom, rusku kompaniju koja nije obuhvaćena zapadnim sankcijama, tako sada udeo Gasprom njefta u NIS-u iznosi manje od 50 odsto (44,85).

I sa promenjenom vlasničkom strukturom, ruske kompanije i dalje imaju većinski udeo u NIS-u.