Trgovinski deficit SAD na dvogodišnjem minimumu, sektor usluga pod pritiskom carina
Trgovinski deficit SAD smanjio se u junu usled naglog pada uvoza robe široke potrošnje, dok se trgovinski deficit s Kinom smanjio na najniži nivo u više od 21 godine, što je najnoviji pokazatelj uticaja sveobuhvatnih carina koje je uveo američki predsednik Donald Tramp (Trump).
Trampove carine ostavljaju trag na američku ekonomiju mimo trgovine, budući da je mera aktivnosti u ogromnom sektoru usluga u julu dostigla nivo stagnacija, a kompanije navode da gomila novih nameta na uvoz povećava troškove i otežava planiranje poslovanja.
Ukupni trgovinski deficit smanjio se za 16 odsto u junu na 60,2 milijarde dolara, saopštio je u utorak Biro za ekonomske analize Ministarstva trgovine. Nekoliko dana pošto je objavljeno da je deficit u trgovini robom pao za 10,8 odsto na najniži nivo od septembra 2023. godine, vlada je saopštila da je i ukupni deficit, uključujući usluge, najmanji od tada.
Izvoz robe i usluga iznosio je 277,3 milijarde dolara, što je pad u odnosu na više od 278 milijardi dolara u maju, dok je ukupan uvoz iznosio 337,5 milijardi dolara, što je pad u odnosu na 350,3 milijarde dolara. Uvoz robe široke potrošnje i industrijskog materijala i potrepština bio je najniži od sredine pandemije COVID-19, dok je izvoz kapitalnih dobara dostigao rekordno visok nivo.
Smanjeni trgovinski deficit u velikoj meri je doprineo rastu bruto domaćeg proizvoda SAD tokom drugog kvartala, objavljeno je prošle nedelje, donevši preokret u odnosu na pad u prvom kvartalu kada je uvoz porastao, jer su potrošači i kompanije unapred kupovali robu kako bi izbegli najavljene Trampove carine.
Ekonomija je u drugom tromesečju ostvarila rast na godišnjem nivou od tri odsto, pošto je pala za 0,5 odsto u prva tri meseca godine, ali je taj podatak prikrio osnovne indikacije da aktivnost slabi.
Prošle nedelje, Tramp je, pre samonametnutog roka 1. avgusta, izdao niz obaveštenja brojnim trgovinskim partnerima o višim nametima na uvoz koji će biti uveden na njihov izvoz robe u SAD.
S carinskim stopama u rasponu od 10 odsto do 41 odsto na uvoz u SAD koje bi trebalo da stupe na snagu 7. avgusta, Budžetska laboratorija na Jejlu sada procenjuje da je prosečna ukupna carinska stopa SAD porasla na 18,3 odsto, što je najviše od 1934. godine. Pre povratka Trampa u Belu kuću u januaru bila je između dva i tri odsto.
Efekti carina prošlog meseca su pokazali naznake da se prelivaju na domaći sektor usluga, koji čini otprilike dve trećine ukupne ekonomske aktivnosti SAD. Poslovna aktivnost je neočekivano stagnirala u julu s malom promenom u porudžbinama i daljim slabljenjem zaposlenosti čak i dok su troškovi uvoza porasli najviše u skoro tri godine, što naglašava kontinuirani teret za preduzeća zbog neizvesnosti carinske politike.
Indeks menadžera nabavke u neproizvodnom sektoru Instituta za upravljanje snabdevanjem pao je prošlog meseca na 50,1 sa 50,8 u junu. Ekonomisti koje je anketirao Rojters predviđali su da će indeks nabavke u sektoru usluga porasti na 51,5. Vrednost indeksa nabavke iznad 50 ukazuje na rast u sektoru usluga, koji čini više od dve trećine ekonomije.
Mera zaposlenosti u sektoru usluga u izveštaju pala je na 46,4, što je najniži nivo od marta, sa 47,2 u junu. To ukazuje na kontrakciju u četiri od poslednjih pet meseci, a očitavanje je usledilo nakon objavljivanja iznenađujuće slabog izveštaja Ministarstva rada o zaposlenosti u SAD prošle nedelje.
Pritisci na cene, u međuvremenu, nastavljaju da rastu. Indeks plaćenih cena u izveštaju porastao je na 69,9, što je najviše od oktobra 2022. godine, dok je u junu bio 67,5.
Inflacija je dosad uglavnom bila umerena jer su preduzeća prodavala robu nabavljenu pre nego što su carine stupile na snagu, ali podaci prošle nedelje pokazali su da su cene u nekim kategorijama robe, poput kućnog nameštaja i rekreativne opreme, počele brzo da rastu.
Izvor: Reuters