IN MEMORIAM – Немања Ђурић (1936 – 2025)
Напустио нас је легендарни кошаркаш и репрезентативац Немања Неца Ђурић. Рођен је у Београду 18. јуна 1936. у Краљевини Југославији. Пре кошарке тренирао је фудбал, рукомет и одбојку. После конкурса КК Црвена звезда да се траже високи младићи, са 19 година одлази на тренинг, на наговор његовог пријатеља Слободана Пиве Ивковића. Своје прве кошаркашке кораке прави у КК Црвена звезда тек са 19 година и врло брзо прелази у КК Раднички са Црвеног крста у Београду.
За три године у Радничком, Немања Неца Ђурић са 22 године постаје члан чувене југословенске репрезентације која је освојила златну медаљу на Медитеранским играма у Бејруту 1959. године и наговестила светлу будућност која је пред њима. На Олимпијским играма у Риму 1960. године југословенска репрезентација заузела је шесто место, а Немања је постао незаменљиви члан прве петорке наше репрезентације.
За југословенску репрезентацију Ђурић је играо девет година, од 1958. до 1967. године. У том периоду одиграо је 138 утакмица и постигао 1.400 кошева. Учествовао је на седам Балканијада, једним медитеранским играма, два пута на Олимпијским играма, на два светска првенства и четири европска првенства.
Са репрезентацијом је на овим такмичењима укупно освојио 13 медаља – шест златних, шест сребрних и једну бронзану.
За свој Раднички, у коме је био прва играчка легенда, играо је десет сезона, од 1956. до 1965. године, да би после одслужења војног рока отишао у италијански Рејер из Венеције. У сезони 1969/70 Немања Ђурић се враћа у југословенску кошарку и наступа за Црвену звезду, а потом две сезоне за Ориолик из Славонског брода, где је био играч и тренер. Последња играчка сезона Немањи је била 1972/73, када је такође као играч и тренер са 37 година био у сарајевском Железничару.
У дугој играчкој каријери Ђурић је одиграо 181 прволигашку утакмицу и постигао 3.958 поена. (просечно 22 по мечу). Две сезоне је био други на листи стрелаца југословенске Прве лиге, иза легендарног Радивоја Кораћа.
Тренерском каријером Неца је почео да се бави још за време активног играња. Самостално је водио Црвену звезду, Ориолик, Железничар и свој Раднички у сезони 1978/79. Као помоћник Александра Николића, са Црвеном звездом је освојио Куп Југославије у сезони 1974/75. После тога одлази у иностранство, али није се дуго бавио тренерским послом. Нажалост, рано је завршио перспективну тренерску каријеру.
Из брака са Јеленом има сина Луку и кћерку Кристину.
Датум и време сахране биће објављени накнадно.