Čelnici Vučićevih naprednjaka pozvani na razgovor u Evropsku narodnu partiju u vezi s internom istragom
Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević izjavio je da on i funkcionerka te partije i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić idu 22. oktobra na razgovor sa Evropskom narodnom partijom (EPP) oko pritužbi u vezi s vladajućom partijom u Srbiji.
Vučević je u ponedeljak rekao da veruje da će sa statusom stranke u EPP sve biti u redu.
"Ana i ja smo dobili poziv da, ako se ne varam, 22. oktobra idemo na razgovore u EPP oko ovih pritužbi vezanih za SNS", kazao je za K1 TV.
Evropska narodna partija saopštila je 25. septembra da je započela internu u vezi sa ulogom Srpske napredne stranke unutar EPP-a.
"Ovo nije zvanični zakonski proces suspenzije niti isključenja EPP-a, već temeljna i brza interna istraga sa otvorenim rezultatima", navedeno je u saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu.
EPP je najveća grupacija u Evropskom parlamentu i okuplja narodne i konzervativne stranke desnog centra iz cele Evrope.
SNS je, kao partija iz zemlje koja nije članica EU, njen pridruženi član od 2016. godine.
Mogućnost da se preispita članstvo SNS-a u Evropskoj narodnoj partiji najavio je 9. septembra predsednik poslaničke grupe te partije u Evropskom parlamentu Manfred Veber, navodeći da "EPP nije slepa na dešavanja u Srbiji", misleći na desetomesečne antivladine demonstracije nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu.
U Evropskom parlamentu u Strazburu 9. septembra održana je rasprava o antivladinim protestima u Srbiji.
Uoči rasprave o Srbiji, lideri Evropske zelene partije pozvali su čelnike EU da razmotre dalje finansiranje Srbije "zbog autokratskih tendencija njenog lidera Aleksandra Vučića".
Zeleni su tražili i reakciju institucija Evropske unije na postupke vlasti u Srbiji prema demonstrantima.
Na debati o Srbiji na marginama zasedanja Evropskog parlamenta, deo evroposlanika usaglasio se i o potrebi slanja misije u Srbiju kako bi se sagledala situacija na terenu.
Jedanaest meseci u Srbiji traju antivladini protesti sa kojih se, pre svega, zahteva politička i krivična odgovornost za pogibiju 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu.