Na prostoru bivšeg auto-kampa na Ohridu izrasta divlje gradilište

Lokacija poznata kao "Auto-kamp Gradište", jedno od najprepoznatljivijih lokacija na obali Ohridskog jezera, danas se tiho pretvara u divlje gradilište – na prostoru gde, prema institucijama, zakonski ne postoji formiran auto-kamp.

Iako je zemljište u procesu denacionalizacije i predmet je sudskog postupka, Gradište godinama funkcioniše kao legalni turistički kompleks, dok se sve veći broj privremenih prikolica dograđuje i pretvara u čvrste objekte.

Neki od vlasnika koriste te objekte u komercijalne svrhe i tokom sezone ih izdaju kao apartmane, javno oglašavajući ih na onlajn platformama.

Na internetu se mogu pronaći oglasi koji pokazuju da oglašeni objekti nisu prikolice, već čvrste konstrukcije sa zidovima, prozorima, fiksnim podovima i toaletima.

Apartman oglašen u julu 2025. kao "bungalov na prvoj liniji" u Gradištu, s direktnim pristupom plaži, još je onlajn.

Ovaj smeštaj se nudi po ceni od 85 do 120 evra po noćenju, s kuhinjom i toaletom – karakteristikama koje ukazuju na trajnu građevinu.

Taj slučaj nije izolovan. Drugi oglasi nude "kamp prikolicu u Gradištu", ali priložene fotografije prikazuju prostor potpuno zatvoren metalnim konstrukcijama, s ugrađenim elementima i dizajniranim enterijerom koji nema nikakve veze s mobilnom prikolicom.

U vezi sa stanjem u Gradištu RSE je tražilo stav Ministarstva kulture i turizma, koje je kratko odgovorilo da na toj lokaciji formalno ne postoji auto-kamp.

U pisanom odgovoru, Ministarstvo navodi da "Gradište nije formirano kao auto-kamp u skladu sa Zakonom o auto-kampovima. Tamo se vodi proces denacionalizacije i sudski postupak".

Za sva pitanja u vezi s građevinskim aktivnostima, Ministarstvo kulture i turizma ne preuzima odgovornost i uputilo je na Opštinu Ohrid za informacije.

To Ministarstvo nije odgovorilo na pitanje koja kompanija zvanično upravlja Gradištem i da li uopšte ima zakonsko pravo da upravlja prostorom dok je u toku proces denacionalizacije?

Bez odgovora je ostalo i pitanje koja je institucija izdala koncesiju ili dozvolu za upravljanje, ako takva dozvola uopšte postoji.

Na pitanju o Gradištu RSE je naišao na tišinu i u Opštini Ohrid.

Proces denacionalizacijeLokacija Gradište nalazi se na izuzetno atraktivnoj lokaciji, pored arheološkog muzeja, ostataka rimske tvrđave i poznate turističke atrakcije Zaliv kostiju, što je čini jednom od najposećenijih i najprepoznatljivijih tačaka na ohridskoj obali.

U prošlosti, u vreme bivše Jugoslavije, prostor je korišćen kao "Auto-kamp Gradište", u okviru tadašnjeg poslovanja kompanije Ineks-Gorica.

Zemljište je ušlo u proces denacionalizacije 1997–1998. godine, usvajanjem prvo Zakona o privatizaciji, a zatim i Zakona o denacionalizaciji, posle čega je oko 100 naslednika iz 36 porodica tražilo vraćanje dela zemljišta.

Neki od podnosilaca zahteva kažu da čak ni posle pet sudskih presuda u njihovu korist ne mogu da povrate svoju imovinu. Istovremeno, zemljište u Gradištu koje je bilo u vlasništvu Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije (MPC-OA) vraćeno je Crkvi u skladu s istim Zakonom o denacionalizaciji, što, prema podnosiocima zahteva, ukazuje na selektivan pristup. Crkveno zemljište se proteže od plaže Orevče i još tri plaže do lokacije gde se ranije nalazio restoran u takozvanom "prvom delu" kampa.

Andrijana Bašoška, koja je među podnosiocima zahteva za zemljište u Gradištu, kaže da je ovaj slučaj "klasičan primer organizovanog kriminala s najvišim stepenom korupcije".

Prema njenim rečima, danas privatizovana kompanija Ineks-Gorica neosnovano upravlja prostorom i uzurpira oko 100.000 kvadratnih metara zemljišta. RSE je poslao upit kompaniji Ineks-Gorica o tim tvrdnjama, ali do objavljivanja teksta nije stigao odgovor.

Uprkos pet pravosnažnih sudskih presuda, Bašoška tvrdi da Komisija za denacionalizaciju godinama ne sprovodi te odluke. Umesto vraćanja zemljišta koje je u prošlosti bilo u vlasništvu porodice njenog oca, Komisija, prema njenim rečima, donosi rešenja o obeštećenju obveznicama u iznosu od 180 denara (2,9 evra) po kvadratnom metru. Zbog takvog postipanja, Bašoska kaže da je po šesti put da podnosi tužbu Upravnom sudu protiv rešenja Komisije za denacionalizaciju.

"Zakon o denacionalizaciji je jasan: tamo gde su izgrađeni trajni objekti, nadoknada se može izvršiti obveznicama, ali kada na zemljištu postoje montažni ili privremeni objekti, imovina mora da se vrati u stanju u kojem je oduzeta. To je slučaj u Gradištu – zemljište mora biti vraćeno", kaže Bašoska.

Ona tvrdi da se godinama susreće s institucionalnim opstrukcijama, između ostalog i oko sprovođenja ostavinskog postupka posle očeve smrti 2016. godine, što je trebalo da joj omogući da formalno postane vlasnica zemljišta u Gradištu.

Septičke jame i mašine za pranje vešaI dok su podnosioci zahteva za vraćanje imovine zaglavljeni u institucionalnim lavirintima, prirodna lepota Gradišta se sve više guši u betonu, a neki od vlasnika objekata dobijaju dozvolu od uprave takozvanog auto-kampa da kopaju improvizovane septičke jame.

O tome svedoče i kamperi koji godinama letuju u Gradištu. Oni su za RSE rekli da u "prvom delu" lokacije, uprava dozvoljava nekim zakupcima parcela s godišnjom pretplatom, pored toga što podižu čvrste objekte, da kopaju septičke jame odmah pored svojih parcela uz naknadu od 5.000 denara.

"Ljudi više nemaju prikolice, već su napravili objekte od gipsanih ploča, metalnih profila i betona. Unutra imaju toalete, a uz naknadu od 5.000 denara mogu da donesu i mašinu za pranje veša", rekli su za RSE ljudi koji su želeli da ne budu imenovani.

Udruženje građana Ohrid SOS je za RSE navelo da ima informacije o novim građevinama i da se neke nude i onlajn.

"Znamo da je lokacija u procesu denacionalizacije koji traje više od dve decenije. Tokom tog perioda ne sme se izdavati niti upravljati, a uprava kampa profitira od svih tih aktivnosti", navelo je udruženje.

Do objavljivanja ovog teksta, Opština Ohrid nije odgovorila na pitanja da li je upoznata sa situacijom u Gradištu i kako će reagovati, da li su takve intervencije s privremenim građevinama i septičkim jamama dozvoljene, kao i koje kompanije posluju u ovom području.

Poslednjih godina, Opština Ohrid je preduzela mere za uklanjanje nekih od građevina u Gradištu.

Rešenje o uklanjanju privremenih objekata doneto je 2021, kako je navedeno, "na prostoru poznatom kao auto-kamp Gradište", nakon što su tokom vanrednog inspekcijskog nadzora utvrđene ozbiljne nepravilnosti.

Inspekcija je tada utvrdila da su neke od kamp prikolica postavljene na betonske podloge, s pričvršćenim metalnim nadstrešnicama i potpuno zatvorenim konstrukcijama od lima, drveta, vodootpornih gipsanih ploča, kao i nedozvoljenim drvenim i metalnim konstrukcijama, privremenim objektima i priključcima na vodovodnu, kanalizacionu i električnu mrežu, i da su te intervencije van svih odobrenih projekata i zakonskih propisa.

Slučaj "Gradište" nije izolovan incident, već još jedna epizoda u široj slici sistemskih problema koji godinama razaraju Ohridski region – divlja gradnja, uzurpacija, nekontrolisana urbanizacija, zagađenje...

Iste te pojave su i predmet izveštaja Uneska o Ohridu, koji je pod rizikom da postane svetska prirodna i kulturna baština u opasnosti, dok se institucije ili prepucavaju oko nadležnosti ili ćute, a prostor se nepovratno menja i javni interes ostaje bez zaštite.