NATO razmatra 'Arktičku stražu' da ublaži tenzije između SAD i Danske oko Grenlanda

Jedan od potencijalnih načina za ublažavanje trenutnih političkih tenzija između Danske i SAD u vezi s budućim statusom Grenlanda mogla bi biti misija "Arktička straža" pod vođstvom NATO-a.

Ideja je izneta kada su se ambasadori zapadnog vojnog saveza sastali u Briselu 8. januara kako bi razgovarali o nedavno izraženom interesovanju Bele kuće za potencijalno preuzimanje autonomne danske teritorije, pri čemu Vašington nije isključio vojnu intervenciju radi postizanja tog cilja.

To bi usledilo posle dve slične misije NATO-a pokrenute 2025. godine, prvo operacije "Baltička straža", koja je reagovala na brojne podmorske sabotaže u severnoj Evropi, a zatim "Istočna straža", koja je pokrenuta ubrzo posle velikog upada ruskih dronova u Poljsku.

Obe "straže" i dalje postoje. Takođe se smatraju velikim uspesima, rekli su zvaničnici NATO-a s kojima je RSE razgovorao pod uslovom da im se ne navodi ime.

Međutim, može li se nešto slično ponoviti u vezi s Grenlandom, a možda i na tom ostrvu?

Belgijski ministar odbrane Teo Franken (Theo Francken) javno je podržao ideju, a London i Berlin su takođe zagrejani u vezi s tim.

Na sastanku u Briselu, svi su se saglasili da NATO treba da se angažuje u arktičkom regionu.

"Kanada godinama vrišti o potrebi da se pojača angažman na krajnjem severu, tako da Vašington teško da je prvi koji je to pokrenuo", rekao je jedan evropski diplomata.

Sedam od osam takozvanih arktičkih zemalja su članice NATO-a, pri čemu je Rusija upadljiv izuzetak. I dok vode oko Grenlanda trenutno nisu pune ruskih i kineskih brodova, to bi se moglo promeniti kako se arktički led topi i otvaraju novi morski putevi.

Vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a (SACEUR) i glavni američki general u Evropi, Aleksus Grinkevič (Alexus Grynkewich), nedavno je na vojnoj konferenciji u Švedskoj primetio da ruski i kineski brodovi "ne proučavaju foke i polarne medvede", dodajući da "tamo sprovode batimetrijska istraživanja i pokušavaju da shvate kako mogu da se suprotstave NATO kapacitetima na moru i pod morem. Dakle, to je nešto što bi moglo veoma brzo da se poveća i moramo biti svesni toga i spremni".

Istovremeno, Grinkevič je dodao da je svaka konkretna NATO misija trenutno "preuranjena".

Govoreći u Berlinu ranije ove nedelje o potencijalnoj operaciji "Arktička straža", nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (Pistorius) takođe je napomenuo da je takav poduhvat i dalje mesecima dalek.

Ipak, generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) je zauzet razgovorima s Vašingtonom o tome kako alijansa može da doprinese – na ovaj ili onaj način.

Rutte: Članice NATO-a rade na bezbednosti GrenlandaEvropske diplomate su rekle za RSE da bi inicijativa "Arktička straža" potencijalno neutralisala argument da SAD treba da imaju Grenland i dokazala da Evropa istovremeno može da radi na dva krila: Rusijom na istoku i potencijalno Rusijom i Kinom na Arktiku.

"U mnogim aspektima se radi i o podeli tereta", rekao je jedan od njih, dodajući da bi jedan potencijalni scenario mogao da uključi Evropljane koji sprovode vazdušni i morski nadzor dok SAD povećavaju prisustvo svojih trupa na Grenlandu.

SAD tamo imaju oko 200 oficira u jednoj bazi koji se bave ranim upozorenjima na balističke rakete i svemirskim nadzorom. Tokom Hladnog rata, ipak, na ostrvu je bilo do 10.000 američkih vojnika raspoređenih u 17 baza.

'Napunjen pištolj'To je bilo zasnovano na sporazumu iz 1951. između Kopenhagena i Vašingtona koji dozvoljava SAD da imaju vojnu imovinu, uključujući baze, sve dok postoji NATO. Taj sporazum i dalje važi i ne ograničava američko vojno prisustvo, iako će Danska morati dati saglasnost, što će verovatno i dati.

To bi takođe otvorilo mogućnost SAD da koriste Grenland u svom programu protivraketne odbrane Zlatna kupola, što je američki predsednik Donald Tramp (Trump) pomenuo u svojim izjavama o ogromnom ostrvu.

Evropske zemlje bi sa svoje strane čuvale vazdušni prostor, ali i vode poznate kao "jaz GIUK", što znači ogromno područje između Grenlanda s jedne strane i Irske i Ujedinjenog Kraljevstva s druge strane.

Taj jaz je opisan kao "napunjen pištolj" uperen u SAD, prema izvoru upoznatom s vojnim planiranjem, jer je to ulazna tačka za aktere poput Moskve i Pekinga da urade bilo šta, od podvodne sabotaže do zauzimanja potencijalne teritorije.

Zemlje koje bi verovatno doprinele mogle bi prvenstveno biti Velika Britanija i Francuska, ali i zemlje poput Danske, Italije, Norveške, Holandije i Španije, koje sve imaju pomorske resurse.

To bi, naravno, zahtevalo nekoliko brodova, posebno krstarica i fregata, ali i podmornica i posebno ledolomca. Ovih poslednjih zemlje alijanse sveukupno imaju samo oko 40, što je manje od Rusije, iako postoji pritisak da se proizvede više.

Očekujte da će šefovi odbrane alijanse detaljnije razgovarati o tome kada se sastanu u Briselu 21-22. januara, a zatim ponovo kada se ministri odbrane NATO-a okupe u glavnom gradu Belgije 12. februara.

Praktične preprekeIpak, unutar alijanse postoji i oklevanje oko toga da li je operacija "Arktička straža" izvodljiva. Postoji mnogo praktičnih prepreka. Na primer, da bi se pokrilo tako ogromno područje, bile bi potrebne stotine brodova, uključujući plovila koja snabdevaju vojne letelice.

Osim nordijskih zemalja i Kanade, malo je vojnika koji imaju iskustvo delovanja u surovim arktičkim uslovima – otuda i trenutna operacija "Arktička izdržljivost" (Arctic Endurance) pod vođstvom Danska na Grenlandu i oko njega, u kojoj učestvuju trupe iz Kanade, Francuske, Nemačke, Holandije i Norveške.

Iako ne moraju sve članice da doprinesu, sve moraju odobriti pokretanje takve misije.

Da li će Amerikanci pristati na to?Na sastanku ambasadora NATO-a 8. januara, Danska i SAD su se saglasile da je to zasad bilateralno pitanje.

To je dovelo do sastanka ministara spoljnih poslova Danske, Grenlanda i Sjedinjenih Država u Vašingtonu 14. januara, čiji je domaćin bio potpredsednik SAD Džej Di Vens (JD Vance).

Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen (Lokke Rasmussen) ukazao je posle sastanka da SAD nisu promenile svoj stav o Grenlandu, ali i da će biti formirana radna grupa na visokom nivou s američkim i danskim zvaničnicima kako bi se razgovaralo o tom pitanju u narednim nedeljama.

Trump rekao da će se pitanje Grenlanda 'rešiti' nakon što je Danska navela da nije uspela da premosti razlike sa SADLjudi u Briselu to vide kao znak da bi moglo doći do "sporazuma" koji svima odgovara uz proširenu ulogu NATO-a.

Iako postoji nervoza zbog vojne intervencije, većina onih s kojima je RSE razgovarao i dalje smatra da je to "malo verovatno" i da američki predsednik koristi istu taktiku agresivnog pregovaranja koju je primenio kada je na samitu u Hagu prošle godine obezbedio obavezu da svi saveznici odvajaju pet odsto za odbrambene troškove.

Sada je reč o tome da Evropljani troše više i da to čine brže – i da se ne fokusiraju samo na svoje istočno krilo.