Radnici iz Bangladeša i nove optužbe za eksploataciju u kineskoj fabrici u Srbiji

Oduzeti pasoši, neisplaćene plate, zastrašivanja i pretnje.

Sa tim se, prema svedočenju nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava, suočilo više desetina radnika iz Bangladeša, angažovanih u kineskoj fabrici automobilskih guma Linglong na severoistoku Srbije.

RSE je pokušao da stupi u kontakt sa radnicima iz Bangladeša, ali oni nisu želeli da govore iz straha za bezbednost.

Sumnje na trgovinu ljudima, aktivisti su prijavili državnim institucijama.

"Jedan broj radnika je uz pravnu podršku uspeo da dobije zaostale zarade, a svim radnicima su vraćeni pasoši. Nekoliko radnika je 28. januara zbrinuto od strane (državnog) Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima", priča za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marija Anđelković iz nevladine organizacije Astra.

Linglong, sa druge strane, ne odgovara na pitanja, dok ovu fabriku, smeštenu u industrijskoj zoni nadomak Zrenjanina, godinama prati serija optužbi za prinudni rad.

Radnici iz Bangladeša su, prema fotografijama i svedočenju nevladinih aktivista, živeli u "lošim higijenskim uslovima" i "prenatrpanom" kolektivnom smeštaju u blizini fabričkog pogona.

Slične slike obišle su svet i prethodnih godina, kada su lokalne i međunarodne organizacije optužile Linglong za eksploataciju radnika iz Vijetnama i Indije.

Zbog toga su zvaničnom Beogradu, kao domaćinu i strateškom partneru kineske fabrike, stigli pozivi na istragu i upozorenja međunarodnih institucija - poput Evropskog parlamenta i Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

Sjedinjene Države su, zbog sumnji na prinudni rad, Linglong nedavno stavile na "crnu listu", zabranjujući uvoz automobilskih guma proizvedenih u Zrenjaninu.

"Radnici iz Bangladeša nisu izuzetak, već još jedna potvrda obrasca eksploatacije koji traje od početka izgradnje fabrike", ističe Tara Rukeci Milivojević, aktivistkinja nevladinog Zrenjaninskog socijalnog foruma.

Ova lokalna organizacija je više puta do sada pružala zaštitu stranim radnicima, angažovanim na gradilištu i u pogonima zrenjaninske fabrike guma.

"To što su radnici iz Bangladeša dobili pasoše nazad i što je delu radnika isplaćen deo duga i uručen sporazumni otkaz ugovora, ne znači da je 'bitka' završena, i da u ovom slučaju ne postoje sumnje da je počinjen niz prekršaja i krivičnih dela", ukazuje Rukeci Milivojević.

Podseća i da je do sada izostala reakcija državnih organa Srbije, čije vlasti sa Kinom grade "čelično prijateljstvo" - kako ga opisuju predstavnici vlasti u Beogradu i Pekingu.

Tužilaštvu 'stigla prijava', inspekcije bez odgovoraViše tužilaštvo u Zrenjaninu je 28. januara potvrdilo za RSE da su dobili prijavu u kojoj se ukazuje na trgovinu ljudima i kršenje prava radnika iz Bangladeša.

Više detalja nisu saopštili.

"Predmet je u radu, ali zbog obimnosti i kompleksnosti nije realno očekivati da činjenice budu odmah utvrđene", naveli su u Tužilaštvu.

Dodaju da su u slučaj uključeni policija, inspekcija rada i Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima Vlade Srbije.

Iz ovih institucija do objave teksta nisu stigli odgovori.

Otkud radnici iz Bangladeša u Srbiji?Više od četrdeset radnika iz Bangladeša u Srbiju je stiglo u junu 2025. godine.

Posao su im našle posredničke agencije za zapošljavanje radnika, ukazuje Marija Anđelković iz Astre.

"Pre polaska za Srbiju, veliki broj radnika se zadužio i po deset hiljada dolara kako bi mogao da plati posredničke agencije, čime su u startu, i pre dolaska, bili u zavisnom položaju i samim tim dodatno ranjivi", dodaje.

Od dolaska u Zrenjanin su, kaže, radili u fabrici Linglong.

Međutim, ova kompanija se ne pojavljuje u ugovornima radnika iz Bangladeša.

U dokumentima se kao poslodavac formalno pojavljuje jedna privatna posrednička firma iz Bašaida, sela na tridesetak kilometara od Zrenjanina.

A u fabrici su ih, kako priča Tara Rukeci Milivojević iz Zrenjaninskog socijalnog foruma, dočekale zarade ispod minimalnih, propisanih zakonom.

Mesečni minimalac u Srbiji, prema podacima za 2026. godinu, iznosi oko 550 evra.

Radnici su se aktivistkinjama požalili i da im prekovremeni rad u pogonima Linglonga nije plaćen, što je protivzakonito.

"Ugovori nisu odgovarali poslu koji su radnici obavljali u fabrici, niti su u skladu sa zakonima Srbije. To su nekakva dokumenta, sa sadržinom između ugovora, pretnji i sankcija radnicima. Linglong to nije mogao da ne zna", ukazuje Rukeci Milivojević.

Ono što je obećano, nije isplaćeno. A pasoši su, umesto kod radnika, završili kod njihovog zvaničnog poslodavca, kaže ona.

"Čim se neko od radnika pobunio i tražio natrag dokumenta i zaostale zarade, krenulo je zastrašivanje, pritisci i pretnje radnicima da će Linglong 'stati sa radom' zbog njih, ukoliko se obrate institucijama", prenosi aktivisktinja Zrenjaninskog socijalnog foruma.

Nekoliko radnika, uspelo je, kako kaže, da stupi u kontakt sa aktivistima.

"Tek nakon pravnog pritiska, vraćeni su im pasoši i isplaćen deo potraživanja", dodaje.

U kakvim uslovima žive radnici?Najmanje deset kreveta na sprat u mračnoj i tesnoj prostoriji vide se na fotografiji koju je Astra prosledila Radiju Slobodna Evropa.

U takvim sobama, u kolektivnom smeštaju nadomak Linglonga, žive radnici iz Bangladeša.

Tara Rukeci Milivojević naglašava da su uslovi u kojima oni svakodnevno borave "ispod minimalnih standarda".

"Po šest, sedam ljudi, nekad i više boravi u istoj sobi, u kontejnerima za smeštaj, sa krevetima bez dušeka. Tu i spavaju, i kuvaju, i peru veš. Imaju grejalice na struju oko kreveta, kojima se greju u ovim zimskim mesecima, to je nebezbedno", dodaje ona.

Kako kaže, radnici su joj se požalili i da je hrana koji su dobijali "loša i neadekvatna", a toaleti prljavi i nehigijenski, dok voda curi iz cevi.

Grupa iz Bangladeša je tražila od poslodavca da im promeni smeštaj.

Ali, kako ističu aktivistkinje, nisu naišli na razumevanje.

"Smeštaj je obezbeđivan u okviru sistema zapošljavanja i nije bio stvar slobodnog izbora radnika, što dodatno pojačava njihovu zavisnost od poslodavca i posrednika. U pitanju je isti smeštaj kao i u ranijim slučajevima radne eksploatacije u Linglongu", ukazuje Marija Anđelković iz Astre.

"Nehumani uslovi se ponavljaju, a nereagovanje države se nastavlja", zaključuje Tara Rukeci Milivojević.

Dodaje da su ti kolektivni prostori za smeštaj u vlasništvu lokalnih biznismena, "koji imaju netransparentne ugovore sa posredničkim kompanijama za iznajmljivanje radnika".

'Zid ćutanja' u LinglonguLinglong, prema poslednjim javno dostupnim finansijskim izveštajima, ima 1.743 radnika.

Međutim, nije poznato koliko ih je trenutno u fabrici.

"Nemamo podatak koliko je stranaca, a koliko domaćih radnika u Linglongu. Ti brojevi su, zbog iznajmljivanja radnika od agencija za lizing, podložni manipulaciji", ukazuje Tara Rukeci Milivojević.

Ocenjuje da je Linglong, tokom ranijih optužbi za radnu eksploataciju, prebacivao odgovornost i "pravio se" da iznajmljeni radnici "nisu njihovi".

"Iako je, na primeru radnika iz Indije, u ugovorima pisalo da će biti angažovani u Linglongu, iako su imali fabričke propusnice", podseća ona.

"Pozivanje na posredničku firmu, inače čest modus operandi u ovakvim predmetima, ne može automatski osloboditi odgovornosti kompaniju u čijem su pogonu radnici faktički radili", zaključuje Marija Anđelković iz Astre.

Podseća i da domaći i međunarodni propisi "jasno ukazuju" i na njihovu odgovornost.

A odgovor države Srbije na ranije sumnje na zloupotrebe radnih prava u Linglongu, opisuje kao "spor, neefikasan, bez pravosnažnih ishoda i jasne odgovornosti".

Predsednik Srbije odbacuje optužbe Vašingtona o kineskoj fabriciAmerička Carina i zaštita granica (CBP) izdala je u decembru nalog za zadržavanje uvoza automobilskih guma proizvedenih u Linglongu u Srbiji, zbog navoda da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada.

Usledila je reakcija predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je ocenio da je priča o "navodnom prinudnom radu u Linglongu sramotna".

Vučićeve ocene demantuju neka od svedočenja radnika.

Jedan od indijskih radnika, koji je tokom 2024. radio na izgradnji Linglonga, opisao je ranije za RSE da je ono što su u Srbiji doživeli bio prinudni rad.

"Bili smo kontrolisani, eksploatisani i tretirani bez dostojanstva", naveo je Rafik Buks.

RSE je u više navrata izveštavao o nehumanim uslovima života i rada stotina vijetnamskih radnika tokom 2021. i 2022, a dve godine kasnije slični navodi pratili su angažovanje nekoliko desetina indijskih radnika u fabrici.

Kineska fabrika automobilskih guma svečano je otvorena u septembru 2024, nakon pet godina izgradnje.

Kao investiciju od 800 miliona evra, Vlada Srbije je proglasila projektom od nacionalnog značaja, koji potvrđuje partnerstvo Beograda i Pekinga.

Kineske investicije i infrastrukturni projekti u Srbiji deo su inicijative "Pojas i put".

Reč je o "novom putu svile" kineskog predsednika Si Đinpinga, sa ciljem povezivanja Kine sa Evropom i prodora na Zapad.

Projekti su pod lupom Evropske unije zbog kršenja evropskih pravila o transparentnosti i zaštiti životne sredine.