Žučna debata američkih zakonodavaca o uticaju rata u Iranu na Ukrajinu
Američko-izraelska vojna kampanja protiv Irana usmerila je svetsku pažnju na Bliski istok.
Takođe je podstakla debatu u Vašingtonu o tome da li bi sukob mogao da skrene resurse i političku pažnju sa Ukrajine više od četiri godine nakon početka ruske invazije u punom obimu na tu zemlju.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izrazio je tu zabrinutost ranije ove nedelje rekavši italijanskim novinama "Korijere dela Sera" da se nada da će "iranska kriza ostati ograničena operacija", iako postoji "rizik" da se to neće dogoditi.
Ali, američki zvaničnici i zakonodavci rekli su za RSE da veruju da će iranska kampanja ostati ograničenog obima i obećali su da će potrebe Kijeva takođe držati u prvom planu.
Poslanik Džejk Elzi (Jake Ellzey) iz Teksasa, član Komiteta za budžet Predstavničkog doma i komesar Helsinške komisije, rekao je da Sjedinjene Države mogu istovremeno da se bave i Iranom i Ukrajinom.
U intervjuu za RSE rekao je da svet često mora da žonglira sa više bezbednosnih izazova odjednom.
"Da, Iran je trenutno privukao pažnju.. Međutim, iza njega je Ukrajina", dodao je.
Elzi je naglasio da međunarodna zajednica ostaje ujedinjena u podršci Ukrajini i da se logističkim pritiscima sa više frontova pažljivo upravlja.
"Naš posao je bio da eliminišemo ofanzivne kapacitete Irana, a Izraelci se bave drugim elementima. Mislim da će se ovo prilično brzo završiti", rekao je.
Republikanci vide stratešku vezu sa UkrajinomDrugi republikanski zakonodavci su naglasili da bi napadi na Iran mogli imati posledice na bojnom polju u Ukrajini.
Senator Džon Kertis (John Curtis) iz Jute je primetio da bi američki napadi usmereni na iranske vojne objekte mogli da poremete proizvodnju dronova na koje se Rusija u velikoj meri oslanjala u svojim vazdušnim napadima na ukrajinske gradove i energetsku infrastrukturu.
"Operacije usmerene na lokacije u Iranu aktivno uništavaju dronove iranske proizvodnje koje Rusija koristi za ubijanje Ukrajinaca", rekao je Kertis.
Od početka invazije Rusije 2022. godine, ona je rasporedila dronove iranskog dizajna, poput Šaheda-136, protiv ukrajinskih gradova i energetske infrastrukture.
Poslanik Džo Vilson (Joe Wilson) iz Južne Karoline ponovio je taj stav tokom saslušanja Helsinške komisije početkom ove nedelje tvrdeći da bi degradacija vojnih kapaciteta Teherana mogla da smanji pritisak na odbranu Ukrajine jer će to uticati na vojnu podršku Irana Moskvi.
Uz to, Trampova administracija je poslala pomešane signale o tome koliko će dugo i koliko ograničena biti kampanja u Iranu. Tramp je rekao da bi mogla trajati oko 100 dana, ali takođe nije isključio mogućnost slanja američkih trupa na iransko tlo.
Ta neizvesnost je podstakla neke zakonodavce da upozore da bi dugotrajne operacije mogle da iscrpe američke vojne resurse do tačke koja utiče na ukupne operacije.
Kongresmen August Pfluger, republikanac iz Teksasa, upozorio je da bi kontinuirane borbe mogle da iscrpe zalihe municije, što zahteva pažljivo planiranje kako bi se osigurala spremnost za druge globalne nepredviđene situacije.
"Ovo angažovanje u Iranu će iscrpeti deo naših zaliha municije.. i moraćemo to da nadoknadimo kako bismo nastavili da odvraćamo naše neprijatelje širom sveta", rekao je Pfluger publici u Fondaciji Heritidž 4. marta.
Demokrate izražavaju zabrinutost zbog strateških kompromisaDemokrate su izrazile sličan skepticizam upozoravajući da bi iranska kampanja mogla da iskomplikuje napore SAD da se suoče sa istovremenim globalnim pretnjama.
Senator Kris Kuns (Chris Coons) izjavio je ove nedelje da, iako je dobro dokumentovano da Teheran podržava terorizam, administracija nije dovoljno pokazala da je Iran predstavljao neposrednu pretnju Sjedinjenim Državama.
Dodao je da pokretanje vojne akcije u trenutku kada se Vašington već suočava sa "značajnim pretnjama od agresivne Kine i Rusije" nosi rizik rastezanja američkog strateškog fokusa i vojnih kapaciteta.
Druge demokrate su takođe postavile pitanje da li su resursi korišćeni u kampanji u Iranu mogli biti usmereni ka Ukrajini.
Senator Ričard Blumental (Richard Blumenthal) iz Konektikata rekao je novinarima 5. marta da bi deo oružja korišćenog u operaciji "Epski bes", kodnom nazivu za američku operaciju, možda bolje bio raspoređen za podršku Kijevu.
Dodao je da su američki zvaničnici više puta navodili ograničene zalihe kao razlog zašto Ukrajini nisu isporučene dodatne presretače "Patriot" i drugu municiju. Američka vojska i sam Tramp su odbacili takve tvrdnje rekavši da postoji dovoljno oružja za operacije u Iranu.
Pentagon naglašava ciljane targeteŠef politike Pentagona Elbridž Kolbi (Elbridge Colby) je govoreći na Savetu za spoljne odnose 4. marta opisao operaciju u Iranu kao ciljani pokušaj da se umanji sposobnost Teherana da projektuje vojnu moć.
Takođe je priznao da postoji širi izazov sa kojim se suočavaju američki planeri: priprema za scenarije u kojima više protivnika deluje istovremeno.
"Osnovni vojni problem je mogućnost da mogući neprijatelji deluju istovremeno ili približno istovremenim vremenskim okvirima", rekao je on.
Kolbi je istakao potrebu da evropski saveznici povećaju izdatke za odbranu i kapacitete kako bi podržali dugoročnu bezbednost Ukrajine, bilo kroz pregovore ili kontinuirane borbe.
"Implikacije su iste", zaključio je. "Potrebno je da dođe do evropskog gomilanja vojnih snaga".
Saveznici kažu da sukobi odražavaju širu borbuZa neke američke saveznike, krize u Iranu i Ukrajini nisu konkurentski prioriteti, već deo šire konfrontacije između demokratskih zemalja i autoritarnih režima.
Vidmantas Verbickas, zamenik ministra spoljnih poslova Litvanije, koji je ove nedelje bio u Vašingtonu kako bi istakao regionalne izazove i transatlantske odnose, rekao je da bi razvoj događaja trebalo posmatrati u tom širem kontekstu.
U razgovoru za RSE u Vašingtonu on je rekao da previranja oko Irana ne treba posmatrati kao skretanje pažnje sa ruskog rata protiv Ukrajine.
"Ono što se dešava u Ukrajini je ruski agresivni rat", rekao je Verbickas.
"Ono što vidimo u Iranu je takođe humanitarna katastrofa. To su režimi koji ne traže mirna rešenja. Oni nastoje da prisile, ugnjetavaju i zanemaruju međunarodno pravo".
Iz te perspektive, rekao je, demokratski svet se suočava sa povezanim izazovima, umesto da pomera fokus sa jedne krize na drugu.
"Ovo nije pomeranje fokusa", rekao je Verbickas.
"Ovo je demokratski svet koji ima posla sa diktaturama".
Na pitanje o potencijalnim implikacijama eskalacije na Bliskom istoku za Ukrajinu, Verbickas je rekao da je prerano za izvođenje čvrstih zaključaka.
"Postoji mnogo spekulacija – o isporukama oružja, o cenama nafte", rekao je.
"Izvesna nestabilnost na energetskim tržištima mogla bi privremeno pomoći Rusiji, ali bi mogli biti pogođeni i lanci snabdevanja".