Vlada Kosova odobrila predlog za slanje bezbednosnih snaga u Gazu, odluka se šalje Skupštini

Vlada Kosova je odobrila predlog Ministarstva odbrane da se pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) pošalju u Gazu, čime je otvoren put da se odluka uputi na razmatranje i usvajanje u Skupštini Kosova.

Prema važećem zakonima, nakon odluke izvršne vlasti, pitanje se prosleđuje poslanicima na razmatranje i glasanje, dok je na kraju potrebno i odobrenje predsednika države.

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je na sednici Vlade izjavio da je Kosovo spremno da učestvuje i pomogne narodu Gaze, "jer smo i sami od 1999. godine bili i jesmo korisnici pomoći međunarodnih snaga".

Ministar odbrane Ejup Maćedonci (Maqedonci) naglasio je da Kosovo ovim angažmanom želi da pokaže da je pouzdan partner i da je spremno da deluje zajedno sa saveznicima kako bi se obezbedio mir i bezbednost.

"Ova odluka dodatno jača međunarodni profil naše države, potvrđuje profesionalizam KBS-a i svrstava našu republiku među države koje ne samo da imaju koristi od međunarodne bezbednosti, već i kontinuirano doprinose održavanju međunarodnog mira i poretka", rekao je on.

Odluka o slanju trupa usvojena je bez glasova protiv i bez uzdržanih.

Očekuje se da će raspoređivanje pripadnika KBS-a biti realizovano u okviru Međunarodnih stabilizacionih snaga, mehanizma formiranog u okviru inicijative Odbora za mir (Peace Board), koju je predložio predsednik SAD Donald Tramp (Trump), sa ciljem postizanja mira u svetu.

Kosovo je među prvih pet država – zajedno sa Indonezijom, Marokom, Kazahstanom i Albanijom – koje su se obavezale da učestvuju u ovoj misiji, sa ciljem obezbeđivanja sigurnosti i nadzora primirja u Pojasu Gaze.

Međutim, još uvek nije poznato kada će tačno doći do raspoređivanja trupa i koliko će ih biti. Ministarstvo odbrane je ranije saopštilo da je nacrt odluke o ovom pitanju prosleđen Vladi 3. marta.

Skupština Kosova ponovo je funkcionalna nakon što je Ustavni sud 25. marta doneo odluku da dekret predsednice Vjose Osmani o njenom raspuštanju usled nemogućnosti izbora novog predsednika zemlje, nema pravno dejstvo.

Skupština sada može da razmatra pitanje slanja trupa u Gazu, a mora da usvoji i sporazum o članstvu Kosova u Međunarodnim stabilizacionim snagama.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani, koja je bila jedna od osnivača inicijative Odbor za mir, javno je podržala ovu inicijativu. Njen predsednički mandat ističe 4. aprila.

Prema navodima izraelskog javnog servisa KAN, očekuje se da će Međunarodne stabilizacione snage započeti raspoređivanje trupa u Gazi u maju, uključujući desetine vojnika sa Kosova, iako institucije u Prištini nisu zvanično potvrdile ovaj rok.

Ministar odbrane Ejup Maćedonci izjavio je da se u početku planira slanje više od 20 vojnika specijalizovanih za različite oblasti, uključujući deminiranje i uklanjanje neeksplodiranih ubojnih sredstava, specijalne operacije, planiranje i medicinske timove.

Očekuje se da će Međunarodne stabilizacione snage imati zadatak da stabilizuju bezbednosnu situaciju u Gazi, nakon rata koji je počeo u oktobru 2023. godine, kada je Hamas – kojeg su SAD i Evropska unija proglasile terorističkom organizacijom – napao Izrael, ubio više od 1.200 ljudi i uzeo taoce.

Nakon toga, izraelski napadi na Gazu izazvali su desetine hiljada žrtava, humanitarnu krizu i velika razaranja infrastrukture.

Plan za formiranje ovih snaga deo je šireg paketa za postizanje mira, koji su prihvatile strane u sukobu.

Ovo ne bi bio prvi put da se KBS raspoređuje u inostranstvu. Ove snage su 2021. učestvovale u misiji u Kuvajtu u saradnji sa američkim snagama, a 2022. na Foklandskim ostrvima, u saradnji sa Ujedinjenim Kraljevstvom.

KBS je trenutno u procesu transformacije u vojsku, koji bi trebalo da bude završen do 2028. godine.