Poverenica utvrdila da je Šešelj diskriminisao LGBT osobe u Srbiji
Kancelarija poverenice za ravnopravnost Srbije utvrdila je da je lider desničarske Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj diskriminisao LGBT osobe u Srbiji time što ih je na televiziji sa nacionalnom frekvencijom nazivao "devijantnim" i "bolesnim", saopštila je 8. februara nevladina organizacija "Da se zna".
Šešelj je u maju 2021. godine na televiziji "Pink", komentarišući aktuelna društvena zbivanja, između ostalog rekao da "ukidanje diskriminacije homoseksualaca ne znači da će vrednost njihove seksualne opcije biti izjednačena sa normalnom i prirodnom".
Takođe je dodao i da je homoseksualnost "devijacija seksualnog ponašanja" koja se mora "zvati bolešću".
Kako se navodi u saopštenju udruženja "Da se zna", Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković se saglasila da nazivanje homoseksualnosti bolešću i devijantnim ponašanjem vređaju dostojanstvo kvir ljudi i podstiču dalju diskriminaciju i stigmatizaciju LGBT osoba, čime je i potvrdila da ovakvi stavovi i izjave lidera SRS predstavljaju povredu Zakona o zabrani diskriminacije.
Iako je tom prilikom Šešelj navodio kako je protiv svake diskriminacije i nasilja nad LGBT+ osobama, udruženje "Da se zna" je navelo da ovakvi stavovi nedvosmisleno predstavljaju diskriminaciju, a takođe i de facto stvaraju teren za dalje nasilje nad LGBT+ ljudima, budući da se oni označavaju kao "neprirodni" i "nenormalni".
"Ukoliko se Vojislav Šešelj javno ne izvini LGBT osobama za izrečene stavove u narednih 30 dana, biće mu izrečena opomena od strane ove institucije, a naše udruženje će potom i obavestiti javnost o daljim koracima koje ćemo u ovom slučaju preduzeti", navodi udruženje "Da se zna".
Prema podacima iz izveštaja koje je udruženje "Da se zna" predstavilo oktobra 2021. godine, tokom 2020. su dokumentovana i počinjena najmanje 52 protivpravna akta motivisana predrasudama prema seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, što je za skoro petinu manje nego tokom 2019. godine.
Trend smanjenja dokumentovanih incidenata odnosi se na incidente počinjene prema grupama i one koji su se dogodili na javnim mestima, te se ovo smanjenje interpretira u svetlu uvedenih epidemioloških mera i opšteg smanjenog kretanja ljudi tokom pandemije korona virusa.
U odnosu na 2019. godinu, zabeležen je povećan broj incidenata koji su se dogodili na internetu, što takođe može biti posledica prenošenja društvenih aktivnosti u online sferu.
Zločini motivisani mržnjom i dalje predstavljaju najveći broj dokumentovanih i prijavljenih incidenata, dok se diskriminacija manje prijavljuje, ili manje prepoznaje.