Beograd ostavlja otvorena vrata za ruske rublje

"Za mene su ovi dani kao noćna mora", reči su predsednika Srbije Aleksandra Vučića kojima je opisao "balansiranje" Beograda između istoka i zapada, u vreme kada se uvode sankcije Moskvi zbog invazije na Ukrajinu.

Dok Zapad iz dana u dan pooštrava sankcije protiv Rusije, Brisel je 28. februara ponovo pozvao Srbiju da se uskladi sa evropskom spoljnom politikom i uvede sankcije Moskvi, što Beograd za sada odbija.

Vučić je 28. februara izjavio da na sebe preuzima "sve kritike, sve primedbe, sve pritiske" evropskih i svetskih zvaničnika zbog toga što Srbija ne sankcioniše Rusiju.

"Koliko god i kako god čuvaćemo poziciju naše zemlje", rekao je Vučić.

U zaključku koji je Vlada Srbije usvojila 27. februara navodi se da "vitalni politički i ekonomski interes Srbije" nije da u ovom trenutku uvodi sankcije Rusiji - niti bilo kojoj državi, njenim zvaničnicima ili firmama.

"Najstrože do sada" zapadne sankcije protiv Rusije uključuju bankarski i finansijski sektor, medije, avio prevoz, energetiku, vojnu i visoku tehnologiju, kontrolu izvoza određenih proizvoda, kao i "crnu listu" ruskih zvaničnika i kompanija i pojedinaca koji pomažu Kremlju.

Kako iz Moskve do Beograda?

Nebo Evropske unije, ali i nekoliko država Zapadnog Balkana – Albanije i Severne Makedonije, zatvoreno je za ruske avio-kompanije, kao i privatne ruske letelice.

Kako je objasnila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen 27. febuara, vazdušni prostor EU zabranjen je za letelice u ruskom vlasništvu, registrovane u Rusiji i pod ruskom kontrolom, "uključujući privatne avione oligarha".

Iako Srbija nije zatvorila svoj vazdušni prostor za ruske avione, avionski saobraćaj otežava činjenica da je Srbija okružena državama koje su zabranile prelet ruskim avionima.

Tako su otkazana dva leta ruske državne kompanije Aerofrlot za 28. februar, Beograd-Moskva i Moskva-Beograd, podaci su beogradskog aerodroma Nikola Tesla.

Sa druge strane, srpski avio prevoznik Er Srbija (AirSerbia) može nesmetano da leti preko evropskih zemalja do Moskve.

U popodnevnim časovima 28. februara sa beogradskog aerodroma poleteo avion Er Srbije za Moskvu, a u večernjim satima se očekuje dolazak jednog aviona Er Srbije sa moskovskog aerodroma Šeremetjevo.

'Rado viđeni gosti' Beograda pod sankcijama

Zapadnim sankcijama obuhvaćeni su i predstavnici ruskih vlasti i pojedini oligarsi bliski Kremlju. Zamrznuta je njihova imovina u zapadnim državama koje su im uvele sankcije, kao i putovanje u te države.

Lista od više stotina sankcionisanih, od 23. februara kada je uveden prvi paket sankcija zbog ukrajinske krize, proširivana je sa pooštravanjem poteza Moskve.

Na njoj su od 25. februara i predsednik Rusije Vladimir Putin i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Svetski mediji pišu da nije poznato da li Putin i Lavrov poseduju imovinu i bankovne račune na Zapadu i koliko će ih sankcije pogoditi.

Iako ruski zvaničnici mogu nesmetano u Beograd, u sred invazije na Ukrajinu otkazana je poseta prvog obaveštajca Kremlja i bliskog saradnika ruskog predsednika Nikolaja Patruševa. U provladinim medijma je bila najavljena za 28. februar.

"Patrušev je trebalo da dođe u Beograd, ta poseta je najavljena pre desetak dana i ta poseta je otkazana", rekao je Vučić 27. februara, ali nije pojasnio razloge za otkazivanje.

Srbija i Rusija održavaju bliske bilateralne odnose na najvišem nivou. Putin je poslednji put bio u Beogradu 2019. godine, kada su ga dočekale desetine hiljada građana.

Njemu je to bila četvrta poseta Srbiji od 2000. godine, kada je došao na čelo Rusije.

Sergej Lavrov je nešto češći gost zvaničnog Beograda. Poslednji put se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem susreo u Beogradu u oktobru 2021.

"Medijska mašina Kremlja" na srpskom

Na teritoriji Evropske unije od 27. februara zabranjeni su mediji koji promovišu zvaničnu politiku Kremlja – poput Russia Today (RT), Sputnjika i njihovih podružnica.

Ove redakcije imaju svoja dopisništva na različitim jezicima širom sveta i finansira ih ruska država.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je, predstavljajući zabranu, izjavila da su RT i Sputnjik deo "medijske mašine Kremlja" i da EU "razvija alate za zabranu njihovih toksičnih i štetnih dezinformacija u Evropi".

Medijska kuća Sputnjik ima svoje dopisništvo u Beogradu i vesti na srpskom jeziku. Kablovski operatori u Srbiji emituju ruske državne televizijske kanale.

Državni kablovski operator Telekom Srbija u svojoj ponudi ima više ruskih kanala pod kontrolom Kremlja - Rossia 24, RTR planeta i RT (Russia Today) News.

RT News dostupan je i kod privatnog kablovskog operatora SBB. Na istoj kablovskoj mreži emituje se i informativni program Channel One Russia, takođe pod kontrolom Kremlja.

Početkom februara, u danima kada su oči sveta bile uperene u Moskvu zbog ukrajinske krize, iz Nemačke je stigla zvanična zabrana kanala ruskog državnog kanala RT na nemačkom jeziku (RT DE), koji je do nemačkog gledališta pokušao da stigne preko Srbije.

Tom kanalu je 6. decembra srpski regulator, Regulatorno telo za elektronske medije (REM), izdao dozvolu za satelitski prenos programa.

"RT DE" je na taj način hteo da zaobiđe nemačke propise koji zabranjuju emitovanje kanalima u stranom državnom vlasništvu u koje spada i RT, kao medij koji finansira Kremlj.

Gas i nafta "nesmetano teku" ka Srbiji

Od početka ukrajinske krize, došlo je do turbulencija cena nafte i gasa na svetskom tržištu.

Srbija, međutim, prema gasnom sporazumu sa Rusijom ima cenu gasa koja je znatno manja od tržišne u ovom momentu.

Predsednik Aleksandar Vučić je saopštio u novembru 2021. godine da u narednih šest meseci cena gasa za Srbiju neće biti promenjena i biće 270 dolara za kubik. To je izjavio nakon susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Sočiju.

Srbija je potpuno zavisna od ruskog gasa. Desetogodišnji ugovor sa ruskom državnom gasnom kompanijom Gasprom istekao je krajem 2021. godine i pregovara se o novom aranžmanu. Od 1. januara 2021, Srbija se puštanjem u rad "Balkanskog toka" priključila na ruski gasovod Turski tok.

Ćerka firma ruskog Gasproma u Srbiji je Yugorosgaz i bavi se transportom i distribucijom gasa.

Gasprom se sa zapadnim sankcijama suočava od 2014. godine, kada je Rusija nelegalno anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim.

Pored gasa, Rusija u Srbiji ima monopol i na proizvodnju i distribuciju nafte. Nekadašnji državni gigant, Naftna indusrtrija Srbije (NIS), u većinskom je vlasništvu ruskog Gaspromnjefta, koji je takođe pod zapadnim sankcijama.

Usled sankcija SAD i EU, NIS osmu godinu zaredom ne može da uzima kredite od zapadnih banaka, pokazuju finansijski izveštaji kompanije.

U Srbiji posluje i ruska naftna kompanija Lukoil, koja je takođe pod restrikcijama zapada.

Srpski privrednici kao "odskočna daska"

U svetlu novih ekonomskih sankcija EU protiv Rusije, aktuelizovana je izjava ministra za inovacije u Vladi Srbije Nenada Popovića iz oktobra 2021. godine. On je tada izjavio da ukoliko bi ruske kompanije deo proizvodnje preselile u Srbiju, odatle bi se roba mogla plasirati na evropsko tržište.

"Srbija može da bude najbolji hub (centar) za ruske investitore za dalji izvoz u Evropu, jer sve što se proizvodi u Srbiji sutra može da se plasira i na tržište Evropske unije bez carina", rekao je Popović.

Zbog aneksije Krima, pojedine ekonomske sankcije EU protiv Moskve na snazi su od 2014. godine.

Privredna komora Srbije objavila je 28. februara da će preduzeti hitne mere za ublažavanje posledica po kompanije izazvanih zbivanjima u Ukrajini - koje se odnose na naplatu potraživanja i transport.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2020. godine, obim robne razmene Srbije i Rusije iznosio je 2,4 milijarde američkih dolara i dominira uvoz energenata iz Rusije u Srbiju.

Ipak, razmena sa Rusijom čini svega 5,4 odsto ukupne trgovinske razmene Srbije sa svetom, dok je glavni spoljnotrgovinski partner Srbije Evropska unija - sa preko 28 milijardi dolara razmene u 2020.

Kako posluju ruske banke u Srbiji?

EU, SAD, Velika Britanija i Kanada objavile su da će zamrznuti imovinu ruske centralne banke. Ova banka ima oko 630 milijardi dolara rezervi.

Među sankcionisanima su pojedine ruske banke, među kojima je i Sberbanka u državnom vlasništvu.

Ruska centralna banka saopštila je da klijenti banaka pod sankcijama neće moći da koriste svoje bankovne kartice van Rusije. Takođe je rečeno da će biti "nemoguće" koristiti kartice koje su izdale sankcionisane banke za Google Pay ili Apple Pay.

Zvanični Vašington i njegovi partneri počeli su da primenjuju i jednu od najstrožih sankcija – zabranu ruskim bankama da koriste SWIFT sistem plaćanja.

Navedeno je da će tom merom ruskim bankama biti onemogućeno da sprovode većinu svojih finansijskih transakcija u svetu i da će to uticati na ruski izvoz i uvoz.

SWIFT koristi više od 11.000 finansijskih institucija u preko 200 zemalja.

Ruske banke bi, prema oceni svetskih medija, mogle da pokušaju da koriste druge mreže i sisteme plaćanja - uključujući aplikacije za razmenu poruka ili e-poštu, preko zemalja koje nisu uključene u sankcije. Jedna od takvih država je Srbija.

U Srbiji trenutno posluju dve banke sa većinskim ruskom kapitalom. Rusku VTB banku je kupio ruski bankar i investitor Andrej Šljahov, a banka je promenila ime u API banka. Druga je Expobank, koja je u većinskom vlasništvu ruskog milijardera Igora Kima.

NBS je saopštila 25. februara da građani mogu biti uvereni u stabilnost i sigurnost svoje štednje i poslovanja svih banaka u Srbiji, "pa i onih čije su matične grupacije iz Ruske Federacije".

Otvorena vrata za milijardere

Prema podacima Bloomberga od 24. februara, ruski milijarderi su za manje od 24 sata nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, izgubili 39 milijardi dolara zbog sankcija.

To podrazumeva i one sa "zapadne crne liste", ali i one čije je poslovanje ugroženo potezima Moskve.

Za RSE nije poznato ko od milijardera pogođenih sankcijama ima imovinu u Srbiji.

Mediji su izveštavali o privatnim vezama trgovca ugljem i industrijskim đubrivom Andreja Meljničenka sa Srbijom. Supruga ovog milijardera, Aleksandra Meljničenko je iz Srbije.

U javnosti regiona pominje se ime milijardera Konstantina Malofejeva, bliskog Vladimiru Putinu. On je od ranije na crnim listama SAD i EU, zbog, kako je navedeno, povezanosti sa separatistima u istočnoj Ukrajini i na Krimu.

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK objavila je 2016. godine da je, iza mreže ofšor kompanija, srpski biznismen Milan Popović ušao partnerstvo sa Malofejevim.

Međunarodno istraživanje "Panamski papiri" iz 2016, u koje je KRIK bio uključen, pokazalo je da ruski novac i poslovi često u Srbiju dolaze skriveni iza kompanija registrovanih u poreskim rajevima.

Baza Panamskih papira, naveo je tada KRIK, otkrila je četiri bogata Rusa koji putem ofšor kompanija posluju u Srbiji, uz naglasak da su neki od njih pod sankcijama.

KRIK je naveo da je ruski oligarh Igor Rotenberg, koji je pod zapadnim sankcijama, posredstvom ofšor kompanije kupio akcije privatizovane građevinske firme "PPT Inženjering".

Pod sankcijama Ujedinjenog Kraljevstva od 22. februara je i miijarder Genadij Timčenko. On je od 2016. godine počasni konzul Srbije u Sankt Petersburgu.

Beograd kao domaćin ruskim sportistima?

Svetska fudbalska asocijacija FIFA je najavila nekoliko mera koje se tiču učešća Rusije na međunarodnim utakmicama - nijedno međunarodno takmičenje neće se igrati na ruskoj teritoriji, država će se takmičiti pod imenom Fudbalski savez Rusije, bez korišćenja himne i zastave.

Navedeno je i da će se mečevi na kojima je Rusija trebalo da bude domaćin igrati u drugim državama, na neutralnom terenu, bez publike.

Ruski timovi su suspendovani iz košarkaških evropskih liga - Evrolige i Evrokupa, odlučeno je 28. februara.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 25. februara da zvanični Beograd "nema problem sa tim" da ruski košarkaški i fudbalski timovi igraju utakmice u Srbiji, da je čuo za tu inicijativu, ali da ne zna čija je.

I Međunarodni olimpijski komitet (MOK) je 25. februara pozvao sve međunarodne sportske federacija da izmeste ili otkažu sportske događaje koji su planirani u Rusiji ili Belorusiji, saveznici Kremlja. Apelovano je i da se na međunarodnim sportskim događajima ne istakne ruska ili beloruska zastava i da se ne sviraju himne tih država.

**Saradnja na tekstu: Maja Živanović