Džejmi Ši: Rat u Ukrajini, test za kolektivnu bezbednost

Veoma je interesantno kako predsednik Srbije Aleksandar Vučić – iako je Srbija zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji – nije pratio sankcije Rusiji, kao što ih nije pratio ni posle pripajanja Krima Rusiji 2014, ocenio je nekadašnji zvaničnik NATO-a Džejmi Šej (Jamie Shea), u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

"Pristup Srbije je - da, želim da u budućnosti postanem zemlja EU, ali odbijam da se ponašam kao zemlja EU", rekao je Šej.

EU bi, smatra Šej, trebalo da izvrši velik pritisak na Srbiju, pokazujući joj da ne može istovremeno da bude u demokratskom i autoritarnom taboru, kao i da je priznanje Kosova neophodno ako želi da jednog dana postane članica EU.

Šej je istakao i da je Rusija obezbedila vojnu opremu Miloradu Dodiku u entitetu Republika Srpska, tako da se "on oseća kao da može da ima svoju nezavisnu vojsku". Bilo je, smatra sagovornik RSE, i "mnogo igara ruskih gasnih kompanija", koje su investirale na Balkanu, u pokušaju da preuzmu kontrolu nad mrežama za distribuciju električne energije.

"Rusi očigledno pokušavaju da ponište napore Zapada na Balkanu. Znate, oni su vredno radili na Srbiji. Nikolaj Petrušev, sekretara ruskog Saveta za bezbednost planirao je da pre nekoliko dana poseti Srbiju i razgovara sa Vučićem. Rusija je prodala mnogo naoružanja Srbiji, prodala je mnogo vojnih aviona – mnogo više nego što joj je potrebno, s obzirom na veoma nizak nivo pretnji", rekao je Šej.

Po njegovim rečima, situacija na Balkanu, na sreću, nije kao u Ukrajini, jer nema 150.000 ruskih vojnika okupljenih na granici Srbije, Kosova ili Albanije. Kako kaže, EU i Sjedinjene Američke Države u boljoj su poziciji da zaustave destabilizaciju Balkana od strane Rusije, ono što nisu uspele u Ukrajini.

Neočekivan otpor Ukrajine

RSE: Ruske snage naišle su na značajan otpor u Ukrajini. Da li je to bilo očekivano?

Šej: Mislim da Putin nije očekivao ovako snažan otpor. Na društvenim mrežama vidimo postove pojedinih ruskih vojnika, regruta koji su poslati u Ukrajinu. Pričaju kako su im generali rekli da će ovo biti lak zadatak, da će ih Ukrajinci dočekati kao oslobodioce. Naravno, to se nije dogodilo, ali ovaj primer donekle pokazuje trenutni mentalitet ruske vojske.

Drugo, Putin je u početku poslao nekoliko vojnika, oko 30 odsto od 200.000 vojnika okupljenih na granici, zajedno sa lakom opremom. Mislim da je očekivao brz napredak, ali Ukrajinci su pružili snažan otpor.

Sada, naravno, vidimo promenu ruske taktike, korišćenje artiljerije, termobaričkog oružja, kasetnih bombi, veoma loših stvari koje su štetile i civilima. Mislim da je to znak njihovog očaja, jer njihova kampanja nije išla po planu i sada oni moraju da pojačaju napore da poraze Ukrajinu što je pre moguće.

Putin je navikao na lake vojne pobede. Mislim da razume opasnost po njega i njegov režim, ako se Rusi zaista zaglave u Ukrajini.

RSE: Šta mislite, koliko daleko Putin može da ode?

Šej: Mislim da je spreman da ode onoliko daleko koliko treba. On je ovo započeo i kasno je da se povuče jer rizikuje političko poniženje zbog neispunjenja svojih ciljeva.

Činjenica da sada koristi termobarično oružje, koje apsorbuje kiseonik iz atmosfere i može da ubije veliki broj ljudi, činjenica da je doneo mnogo više artiljerije, činjenica da sada napada infrastrukturu Ukrajine, kao što su rafinerije nafte , energetiku i tako dalje, pokazuje da ga ne brine reakcija međunarodne zajednice. Mislim da je odlučan da ugnjetava Ukrajinu po svaku cenu.

Problem je u tome što, dok mi s pravom aplaudiramo hrabrosti ukrajinskih vojnika, koji su do sada sjajno odolevali, Putin pokušava da pojača pritisak, koliko god je to moguće.

Odgovor Zapada

RSE: Čini se da je Rusija potcenila jedinstvo Zapada sa Ukrajinom?

Šej: Mislim da je to apsolutno tačno. Putin je uvek mislio da EU neće pristati na značajne sankcije. Ono što je Zapad uradio protiv Putina, otkako je aneksirao Krim 2014, bilo je relativno blago, posebno u poređenju sa današnjim sankcijama. Čak i tada, sankcije su naškodile ruskoj ekonomiji, ali Putin je mislio da može da se izbori jer je cena aneksije Krima i zauzimanja Donbasa bila vredna toga.

Putin je mislio da Nemačka nikada neće ugroziti svoje finansijske i poslovne odnose s Rusijom, da Italijani nikada neće ugroziti prodaju Guči luksuzne robe... I da, mislim da je zaista iznenađen jedinstvom Zapada.

Mislim da je poslednja stvar koju Putin želi jesu dugi redovi običnih Rusa koji čekaju ispred banaka da povuku svoj novac, iz straha da će te banke propasti. Mislim da je iznenađujuće da je SVIFT bankarski sistem uključen u sankcije. Rusi su mislili da će tako nešto naškoditi nama na Zapadu, a mi to nikada nećemo učiniti.

On je takođe iznenađen što je zamrznuta imovina ruske centralne banke, vredna 620 milijardi dolara. I, sve se odigralo veoma brzo.

Postoje i druge stvari koje mogu biti simbolične – kao što je nedopuštanje ruskom timu da se takmiči na Svetskom prvenstvu u fudbalu – ali to će pokazati realnost izolacije – na brutalan način – običnom građaninu Rusije.

Domet sankcija

RSE: Šta ako sankcije, koliko god bile stroge i bez presedana, to ne učine?

Šej: To je dobro pitanje. Ja sam prva osoba koja je priznala da sankcije neće sprečiti Putina u narednim danima ili nedeljama da nastavi svoju vojnu ofanzivu na Ukrajinu. Zato Zapad mora da radi i druge stvari osim sankcija.

Nesumnjivo, humanitarna situacija sada postaje akutna. Preko pola miliona Ukrajinaca je pobeglo iz zemlje. Uz brutalniju rusku taktiku, u Poljsku će stići više izbeglica i raseljenih. Zato je od suštinskog značaja da EU, ne samo Poljska, Moldavija ili Rumunija, već cela EU ima plan za humanitarnu krizu.

Druga stvar je slanje oružja u Ukrajinu. Neće biti lako. Bilo je lakše poslati naoružani avion u Kijev pre invazije. Sada kada Rusija kontroliše veći deo vazdušnog prostora i može da gađa oružje koje dolazi u Ukrajinu, biće teže, ali to je situacija u kojoj smo. Zemlje poput Nemačke i Holandije, koje su bile prilično rezervisane u pogledu isporuke oružja Ukrajini, sada su odlučile da to učine. Čak i EU, po prvi put u svojoj istoriji, snabdeva [Ukrajinu] oružjem.

Ono što nam je sada potrebno jeste plan da pomognemo Ukrajincima da to oružje unesu u Ukrajinu. Vojni stručnjaci procenjuju da bi Rusi mogli da zarobe ili unište do 25 odsto naoružanja pre nego što stigne do Ukrajinaca. Dakle, ovo je od suštinskog značaja, da se pomogne ukrajinskoj vojsci da se odupre i da se podigne cena Putinu.

Ali da se vratim na sankcije, u pravu ste. Svi znamo da sankcijama, koliko god drakonske bile u ovom trenutku, treba vremena da deluju. Oligarsi moraju da osete bol i distanciraju se od Putina, obični Rusi moraju da vide da rat u Ukrajini snižava životni standard, vodeći zemlju u sovjetsko vreme.

Ako je to politika koju je Zapad usvojio: sankcije, sankcije, sankcije, onda treba da ih nateramo da profunkcionišu što pre.

Jedinstvo i zaista duboka priroda sankcija su bez presedana u mom životu. To mi daje neku nadu, jer ovog puta su koordinirani, manje-više izvlače Rusiju iz globalnog finansijskog sistema. Ako ove ne uspeju, onda nijedan par sankcija neće delovati u budućnosti.

Deo Putinovog master plana

RSE: Da li je Zapad potcenio rusku pretnju? Da li se ovaj rat mogao izbeći?

Šej: I to je dobro pitanje. Oduvek smo znali da je Putin odlučan da potisne nezavisnost Ukrajine.

Bio sam na sastanku s generalnim sekretarom NATO-a u Bukureštu 2008. godine – bio je to samit NATO-a. Bio sam u prostoriji kada nam je Putin rekao da, što se njega tiče, Ukrajina nije država, to je veštačko stvorenje koje je, u stvari, deo Rusije. To se dogodilo 2008. godine, kada je Putin dolazio na samite NATO-a i kada smo imali relativno kooperativne odnose sa Rusijom, kao u Avganistanu, u borbi protiv terorizma.

Dakle, mislim da je on uvek jasno isticao svoje neprijateljstvo prema Ukrajini. Mislim da je likvidacija ukrajinske nezavisnosti, da bi se obnovila carska imperija, uvek bila deo Putinovog master plana.

Da li smo uspeli da to zaustavimo? Možda bismo primili Ukrajinu u NATO, ubrzo nakon 2008. ili bismo joj ponudili perspektivu članstva u EU. Ali, nije sigurno da bi tako nešto uspelo; mogao još ranije da isprovocira Putina da napadne Ukrajinu.

Po mom mišljenju – znajući za rusku pretnju – trebalo je mnogo ranije da počnemo da obučavamo i opremamo ukrajinsku vojsku. Drugo, morali smo da usvojimo raniju strategiju da ruske oružane snage lišimo napredne tehnologije.

S obzirom na Putinove ambicije, trebalo je da razmislimo pre 20 godina šta bismo mogli da uradimo da Putinu otežamo sticanje moderne vojne tehnologije. Jer, većina tehnologije dolazi iz Sjedinjenih Država, iz Evrope.

Mogli smo da usvojimo sistem, kakav smo imali tokom Hladnog rata i koji je lišio Sovjetski Savez napredne raketne, kompjuterske tehnologije... Trebalo je da imamo nešto slično za Rusiju.

RSE: Kako Zapad može biti umešan u ovaj rat?

Šej: Amerikanci, američki predsednik Džo Bajden je bio jasan da američke trupe neće ući u rat. Amerikanci su odbili predlog Ukrajine za zonu zabrane letova, jer znaju da bi to značilo da bi američki piloti obarali ruske avione i, naravno, direktan sukob. Putin je već pomenuo nuklearnu opciju, mada mislim da je ovo više retorika da nas uplaši. Stručnjaci kažu da Rusi, barem u praktičnom smislu, nisu pomerili nikakvo nuklearno oružje, niti su uradili bilo šta fizički, da povećaju spremnost, da izdaju nuklearno oružje. Zabrinjava, međutim, to što Putin uvek ističe nuklearnu opciju.

Ne očekujem da će NATO ili SAD biti direktno uključeni u Ukrajinu. Mislim da će nastaviti sa sankcijama i pomoći Ukrajini da izoluju Putinov režim.

Najveća briga NATO-a u ovom trenutku je da spreči da se sukob proširi na teritoriju članice NATO-a. U baltičkim državama, na primer, na njihovim kompjuterskim sistemima je primećen maliciozni softver koji je Rusija koristila protiv Ukrajine.

Kakav god da bude ishod sukoba u Ukrajini, ruske trupe, beloruske trupe biće zauvek bliže NATO-u – u većem broju i sa neprijateljskim stavom. Prisustvo NATO-a u istočnoj Evropi je uvek bilo lako i sada ga treba ojačati.

NATO je jasno stavio do znanja da ako dođe do upada na njegovu teritoriju, NATO će se boriti sa svima, na osnovu člana 5 NATO ugovora. Onda bismo, naravno, imali potpuno drugačiju utakmicu.

Opasnost od nuklearne pretnje

RSE: Dozvolite mi da se vratim na nuklearnu pretnju. Koliko je ona ozbiljna? Da li Putin ima razlog da razmatra upotrebu nuklearnog oružja?

Šej: Ne verujem. Upotreba nuklearnog oružja bi prešla ogroman prag. Nuklearno oružje nije korišćeno od 1945. Njegova upotreba bi eskalirala sukob na nepredvidiv način, koji ni sam Putin ne bi mogao da kontroliše. NATO saveznici imaju značajne nuklearne kapacitete.

Putin je okrivio "agresivnu retoriku" Zapada, ali su svi jasno stavili do znanja, NATO, predsednik Bajden, da neće eskalirati situaciju, reagovali su mirno. NATO radi prekovremeno da bi pokazao da ne radi ništa agresivno, sve je isključivo odbrambeno.

Činjenica da je Putin pomenuo nuklearno oružje u svom televizijskom govoru me navodi da je to propagandni trik, a ne nešto o čemu trenutno ozbiljno razmišlja. Ali, opet, to je još jedno povećanje tenzija, što znači da NATO mora da obezbedi da njegova prevencija bude besprekorna.

RSE: Mnoge stvari koje se sada dešavaju bile su nepredviđene ranije. Da li je Zapad u stanju da prati poteze NATO-a u pogledu nuklearnog oružja?

Šej: Da. Amerikanci to rade 70 godina, od Hladnog rata. Imamo veoma dobre satelitske mogućnosti, imamo obaveštajne sposobnosti. Nemojte zaboraviti da su predsednik Putin i predsednik Bajden obnovili Sporazum START na još pet godina. Sadrži 19 različitih sistema verifikacije. Monitoring od strane SAD i Rusije se nastavlja i to daje Amerikancima verodostojne obaveštajne informacije. Amerikanci, posebno, imaju svoje načine da znaju o potezima koji se preduzimaju.

Neki eksperti takođe tumače Putinov signal za nuklearno oružje, ne kao pripremu za napad na Ukrajinu ili Zapad, već kao uveravanje da je njegovo nuklearno oružje zaštićeno – iako SAD nisu odgovorile raspoređivanjem svojih nuklearnih snaga u stanju pripravnosti.

Do sada, na osnovu onoga što sam čuo, niko nije otkrio bilo kakvu neobičnu aktivnost oko ruske nuklearne infrastrukture. Ali, očigledno, posle onoga što je Putin izjavio, pojačaće se praćenje, prikupljanje obaveštajnih podataka, provera.

Dometi razgovora

RSE: Razgovori Rusije i Ukrajine? Da li ih vidite kao plodne?

Šej: Ako se razgovori fokusiraju na ono što ukrajinski predsednik Volodimir Zekenski kaže: predajte se, odustanite od svog režima... onda ih ne vidim kao uspešne. U ponedeljak [28. februara] razgovarali su pet sati i nisu mogli da se dogovore o prekidu vatre. Putin, u ovom trenutku, ne izgleda mnogo zainteresovan za prekid vatre.

I ako su razgovori diktat, gde moćnici najslabije da se predaju, Ukrajinci još nisu spremni za to... Otpor deluje, međunarodna pomoć im ide i oni su odlučni da nastave. Rekli su da će za nekoliko dana imati još jednu rundu razgovora i videti kuda će ići.

Čak je i predsednik Francuske Emanuel Makron u ponedeljak 90 minuta razgovarao sa Putinom i pozvao ga da prihvati prekid vatre, ali je Putin to odbio. Tako da ne vidim da će ovi razgovori dovesti – za sada – do bilo kakvog zaključka. Rusi, očigledno, žele uspešniju vojnu kampanju, pre nego što pristanu na prekid vatre. Ukrajinci žele da naprave više štete Rusiji pre nego što pristanu na prekid vatre. Mislim da će kanal komunikacije držati otvorenim, ali iz toga još ništa neće izaći, čak ni u međunarodnoj diplomatiji. Ovo još nije vreme.

RSE: Kako će ova invazija ugroziti geopolitički poredak?

Šej: Nažalost, na loš način. To je kao iz 1930-ih, iako se istorija ne ponavlja tačno. Ali to je zabrinjavajuće, ne samo zbog Rusije, već i zbog signala koje bi mogla poslati Kini ili bilo kome drugom ko bi mogao biti u iskušenju da pomisli: 'Sada je vreme da se iskoristi vojna opcija.' Pogotovo ako se proceni da je Zapad koncentrisan u Ukrajini i da nećemo imati sposobnost da upravljamo drugim sukobom. Dakle, to je pravi test za ono što nazivamo kolektivnom bezbednošću.

Bar do sada reagujemo na način na koji Liga naroda nije reagovala 1930. Vidimo jedinstvo između Amerikanaca i Evropljana koje nismo imali 1930. Amerika nije ušla u Drugi svetski rat sve do 1941. godine. Sada vidimo stvarnu pomoć žrtvi. Jer, ovo nije kriza samo za Ukrajinu. Mislim da su svi shvatili da je ovo kriza između autoritarnih diktatora koji misle da je sila ispravna i zapadne demokratije i pravila zasnovanih na međunarodnom poretku.

Ne mogu sa sigurnošću da kažem da će pobediti pravila zasnovana na međunarodnom poretku. Ali Zapad je, kao što sam već rekao, ujedinjeniji, preduzima drakonske mere nego što je to činio barem 1930-ih i ranije.

Dozvolite mi da to kažem ovako: demokratija sada sebi daje veće šanse i nadamo se da će uspeti.

RSE: Na Kosovu postoje tenzije oko toga šta bi ruska okupacija Ukrajine mogla da znači. Razlog za to su nesuglasice sa Srbijom, saveznikom Rusije. Kako rat u Ukrajini može da utiče na Kosovo?

Šej: Kosovo je, pre svega, pokazalo solidarnost. Čuo sam predsednicu Kosova Vjosu Osmanija kako kaže da će Kosovo prihvatiti izbeglice iz Ukrajine, jer su i sami bili izbeglice 1999. godine i razumeju šta znači biti proteran od strane agresora.

Naravno, mislim da su ruski napori još jedan izgovor da EU, njen specijalni izaslanik Miroslav Lajčak, unapredi razgovore Kosova i Srbije, u pokušaju da reši neka od preostalih pitanja.

RSE: Koliko je važno da Kosovo uđe u NATO?

Šej: Kosovari su oduševljeni NATO-om. NATO i dalje ima više od 3.000 vojnika na Kosovu koji ga brane svakog dana. Kosovo je donekle neka vrsta de fakto članice NATO-a, jer ga štite NATO trupe. Ali da bi se pristupilo, mora se rešiti pitanje nepriznavanja država, koje su članice NATO-a. Zemlje poput Španije i Slovačke, iz svojih istorijskih razloga, ne priznaju Kosovo. Ovo je takođe problem u Evropskoj uniji i velika je prepreka.

U ovom trenutku, nadam se da će NATO pojačati saradnju sa Kosovom, u Partnerstvu za mir, i bar početi da priprema Kosovo u skladu sa standardima NATO-a, da bude član NATO-a, kako bi, kada se uklone političke barijere, bude u skladu sa standardima NATO-a i brzo se pridruži Alijansi.