Srbiju za Rusiju vezuju gas, nafta i zajednički stav o Kosovu
Srbija će biti u velikom problemu ukoliko Evropska unija zabrani uvoz svih energenata iz Rusije. To je priznao predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno najavljujući da je NIS već u potrazi za uvozom nafte iz trećih zemalja.
NIS je nekadašnji državni naftni gigant, a od 2008. godine je u većinskom vlasništvu ruskog Gasprom Njefta.
Rusija je drugi najveći proizvođač prirodnog gasa i treći najveći proizvođač nafte u svetu.
Zbog invazije koju je pokrenula na Ukrajinu, Rusiji su Evropska unija, Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje uvele ekonomske sankcije.
EU nije sledila SAD u uvođenju zabrane uvoza ruske nafte i drugih energenata zato što Evropa mnogo više zavisi od ruskih energenata.
Ukoliko EU uvede sankcije na uvoz ruskih energenata, oni neće moći da budu transportovani preko teritorija zemalja članica do Srbije.
Srbija osim što zavisi od ruskih energenata, računa i na političku podršku Rusije oko Kosova, čiju nezavisnost ne priznaje.
Najveća zavisnost od gasa
Srbija zavisi od ruskog gasa koji plaća 270 dolara za 1.000 metara kubnih.
U novembru 2021. kada su predsednici Rusije i Srbije Vladimir Putin i Aleksandar Vučić dogovorili da ta cena za Srbiju ostane i u narednih šest meseci, cena prirodnog gasa na evropskim berzama je premašivala 900 dolara.
Primera radi, 8. novembra je cena gasa za 1.000 kubnih metara na Londonskoj ICE berzi bila preko 960 dolara.
Desetogodišnji ugovor Srbije sa ruskim distributerom "Gasprom" istekao je krajem 2021. godine i u toku su pregovori o novom aranžmanu.
Nakon novembarskog susreta Vučića sa Putinom u Moskvi, Kremlj je saopštio da je ruski predsednik izjavio da će biti nađeno takvo rešenje koje će "biti sigurno prihvatljivo za srpske prijatelje".
Vučić je posle sastanka sa Putnom rekao da je Srbija dobila povećanje količina gasa za tih šest meseci i fleksibilnost.
U to vreme je beležen nagli skok cena energenata usled povećane globalne potražnje, dok se svet oporavlja od pandemije COVID-19 i zbog manjeg obima isporuka prirodnog gasa iz Rusije od očekivanih.
Četvrt veka zavisnosti Srbije od ruskog gasa
Srbija je u 2020. godini iz Rusije uvezla 1.384 miliona metara kubnih prirodnog gasa.
Prema izveštaju Agencije za energetiku Srbije, javno preduzeće Srbijagas je tokom 2020. godine uvozilo prirodni gas od još četiri snabdevača, i sve uvezene količine su preuzete iz transportnog sistema Mađarske. Iz tih izvora je uvezeno 760 miliona kubnih metara gasa.
Domaćom proizvodnjom od 265 miliona metara kubnih te godine je moglo da se zadovolji samo 10,7 odsto potreba.
Prirodni gas se u Srbiji proizvodi u Vojvodini, a jedini proizvođač je NIS (Naftna industrija Srbije", koji je u većinskom vlasništvu ruskog Gasprom Njefta.
Ruski gas u Srbiju stiže od 1. januara 2021. iz gasovoda "Balkanski tok", koji je deo rusko-turskog projekta "Turski tok".
Ovim gasovodom se doprema ruski gas preko Turske i Bugarske. Kroz Srbiju se prostire od bugarske do mađarske granice.
Nastao je kao deo dugoročne ambicije Rusije da na minimum svede transport gasa kroz Ukrajinu. Pre toga je Rusija snabdevala evropske države i Tursku putem gasovodne mreže koja ide preko Ukrajine, Moldavije i Rumunije.
Novim gasovodom, prema projekcijama Energetske zajednice koje je na onlajn konferenciji za medije tog regulatornog tela Evropske unije izneo u novembru 2020. zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Bušle, monopol ruskog Gasproma na tržištu Srbije "biće ojačan za najmanje 20 godina".
Srbija je suočena sa zahtevima EU da diversifikuje pravce i izvore energije i smanji zavisnost od jednog dominantnog proizvođača započela izgradnju gasovoda Niš-Dimitrovgrad.
Turski tok: Istorija ruskog gasnog monopola
Počela izgradnja gasovoda između Srbije i Bugarske
Rok za izgradnju ovog gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske je oktobar 2023. godine. On bi trebalo da omogući snabdevanja Srbije prirodnim gasom iz terminala u Grčkoj, kao i iz gasovoda koji su deo Južnog gasnog koridora, kojim se transportuje gas Kaspijskog i regiona Bliskog istoka.
Ovaj projekat Srbija realizuje sa partnerima iz Evropske unije.
Rusija je optuživana i da cenu gasa koristi kao sredstvo političkog pritiska na pojedine zemlje, ali Moskva to negira.
U slučaju Moldavije, Rusija je povećala cene u oktobru 2021. prilikom produženja ugovora na mesec dana što je moldavska vlada ocenila "neopravdanim i nerealnim".
Krajem oktobra je postignut dogovor da će Gasprom i Moldavija produžiti na pet godina sporazum o isporuci ruskog gasa na osnovu formule cena koju je predložila moldavska strana.
Ruski NIS jedini proizvodi, uvozi i prerađuje sirovu naftu
NIS, nekadašnji državni gigant, koji je danas u većinskom ruskom vlasništvu, ima monopol u proizvodnji, uvozu i rafinerijskoj preradi sirove nafte u Srbiji.
Ova kompanija poseduje naftna i gasna nalazišta, Rafineriju nafte Pančevo i skladišta. Takođe je vlasnik najveće mreže benzinskih pumpi.
Udeo ruskog Gaspromnjefta u NIS-u je 56,15 odsto, a države Srbije 29,87 odsto. Ostatak pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima.
U Srbiji je u 2020. godini proizvedeno 26,10 odsto od ukupne potrošnje sirove nafte, dok je uvezeno 73,90 odsto.
Od uvezene sirove nafte je 2/3 bilo iz Iraka, odnosno 62 odsto, zatim iz Rusije 33 posto i iz Kazahstana 5 procenata.
To su podaci Agencije za energetiku Srbije iz izveštaja za 2020. godinu.
Transport nafte većim delom se obavlja naftovodom koji počinje u jadranskoj luci Omišalj u Hrvatskoj. U Srbiju ulazi u Bačkom Novom Selu na reci Dunav i preko Novog Sada se nastavlja do rafinerije u Pančevu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno izjavio da država drži sve pod kontrolom, ali da se moli bogu da prestane rat u Ukrajini jer će "svakoga dana biti sve teže".
On je 8. marta izjavio za B 92 da je NIS već u potrazi za uvozom nafte iz trećih zemalja, ali da nema kuda da ih dobije jer ne "mogu nafta ni gas da s neba padnu".
Ruska podrška protiv nezavisnog Kosova
Rusija brani interese Srbije pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija. I to pre svega u borbi protiv priznavanja nezavisnosti Kosova.
Rusija, kao i Kina, blokira članstvo Kosova u međunarodnim institucijama.
Kosovo, nekadašnja južna srpska pokrajina, proglasilo je nezavisnost 2008. godine. Srbija ne priznaje Kosovo kao državu.
Obe strane pod pokroviteljstvom Evropske unije vode pregovore o normalizaciji odnosa koji bi trebalo da rezultiraju pravno obavezujućim sporazumom.
Ruski predsednik Vladimir Putin je u novembru 2021. izjavio da je pozicija Rusije "principijelna" što se tiče Kosova i da ne podleže trenutnoj političkoj situaciji.
Međutim, u poslednjim danima februara Kosovo je prikazano u granicama nezavisne države na zvaničnim snimcima obraćanja portparola Ministarstva odbrane Rusije Igora Konašenkova.
Mapa koja je stajala na zidu iza ovog zvaničnika, izazvala je veliku pažnju svetskih medija jer je Kosovo prikazivala u državnim granicama.
Ti snimci su objavljeni samo nekoliko dana nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin priznao nezavisnost proruskih separatističkih teritorija Donjeck i Luganjsk u istočnoj Ukrajini.
Zašto je Putin priznao separatističke regije u istočnoj Ukrajini?
Kada je reč o političkoj podršci Rusije Srbiji, predsednik Aleksandar Vučić je više puta izjavljivao kako Srbija duguje Rusiji veliku zahvalnost što je srpski narod 2015. godine izbegao "žig genocidnog naroda".
Rusija je 2015. godine uložila veto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija na rezoluciju o Srebrenici zbog čega taj dokument nije usvojen.
U rezoluciji, koju je predložila Velika Britanija, navodilo se da prihvatanje tragičnih događaja u Srebrenici kao genocida predstavlja preduslov za pomirenje te su se pozivali politički lideri na svim stranama da priznaju i prihvate činjenice o zločinima iz prošlosti.
Zvaničnici u Beogradu ističu da Srbiju i Rusiju povezuju tradicionalno prijateljstvo, a prema istraživanjima javnog mnenja Rusija se doživljava kao zaštitnica Srbije.