Kako pravilno glasati i šta štiti prava birača u Srbiji

U nedelju, 3. aprila, u Srbiji se održavaju predsednički i parlamentarni izbori, dok će dva grada i jedanaest opština birati odbornike u lokalnim skupštinama. Izbori se održavaju i u Beogradu.

Pravo da glasaju imaju svi punoletni građani Srbije.

U susret izborima, pojedine stranke i aktivisti objavljivali su informacije o biračkim pravima građana i njihovoj zaštiti, kao i o mogućim malverzacijama i nepravilnostima koje su se dešavale na nekim od prethodnih izbora u Srbiji, poput čuvenog "bugarskog voza".

Mediji su u proteklom periodu objavljivali i navode o nepravilnostima koje su pratile predizborni period, od pritisaka na birače, preko spornih potpisa podrške za parlamentarnu listu "Ruski manjinski savez – Milena Pavlović, Pavle Bihali Gavrin" do prijava građana da su im na adresu stizala obaveštanja za glasanje na "fantomska imena".

U nastavku nekoliko pojašnjenja kako pravilno glasati i ko štiti prava birača:

Da li sam na biračkom spisku?

Svim građanima koji su u biračkom spisku najkasnije pet dana pre izbora na adresu trebalo je da stigne listić sa informacijama o danu i vremenu glasanja.

Taj papir građani nisu u obavezi da ponesu sa sobom na glasanje. Stoga, u slučaju da građani nisu dobili obaveštenje na kućnu adresu, to ne znači da neće moći da glasaju. Ono što je neophodno da birači imaju uz sebe jeste važeći lični dokument kojim se potvrđuje identitet (lična karta ili pasoš).

Građani mogu da provere da su na biračkom spisku na veb stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave tako što će uneti svoj JMBG i broj ili lične karte ili pasoša.

Pojedini građani iz različitih beogradskih opština, ali i drugih gradova su se prethodnih dana žalili da su na njihove adrese stizali listići sa imenima osoba koje uopšte nisu prijavljene na tu adresu.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) saopštili su da takvih pritužbi ni prijava policiji nije bilo.

"Detaljnom proverom ministarstvo je utvrdilo da nijedna prijava koja se odnosi na takvu pritužbu nije podneta, niti je bilo prijava vezanih za navodno organizovano i unapred pripremljeno prijavljivanje građana u Policijskoj stanici Zvezdara", navodi se u saopštenju MUP-a.

Međutim, u niškoj policiji ih je bilo, pišu Južne vesti.

Jedna od njih je Nišlijka Ivana Marković koja je prijavila policiji da je na njenu adresu stiglo šest, umesto dva glasačka listića. A njen sugrađanin, Nebojša Kovačević, dobio je čak devet listića sa imenima ljudi koji nikada nisu živeli na toj adresi.

Svi koji su primetili da je na njihovu adresu stigao listić sa imenom nepoznate osobe koja tu ne stanuje, mogli su do 30. marta u ponoć da odjave nepostojeće stanare.

Šta me čeka na biračkom mestu?

Na dan izbora, biračka mesta se otvaraju u 7 sati ujutru, a zatvaraju u 20 časova.

Na glasanje građani moraju poneti važeći lični dokument (lična karta ili pasoš) radi potvrde identiteta ili potvrdu da su MUP-u podneli zahtev za izdavanje ličnog dokumenta ako je istekao.

Članovi biračkog odbora na biračkom mestu UV lampom proveravaju desni kažiprst kako bi proverili da glasači već nisu iskoristili svoje biračko pravo.

Sem provere identiteta, članovi biračkog odbora moraju da pronađu ime birača u biračkom spisku i zaokruže broj ispred imena, a birač mora da se potpiše u izvod biračkog spiska.

Nakon što birač dobije gladački listić, obeleži mu se desni kažiprst sprejom.

Kako znam da je glasački listić važeći?

U zavisnosti od prebivališta, građani će u nedelju dobiti dva ili tri glasačka listića. Na jednom će biti kandidati za predsednika, na drugom izborne liste za predstavnike u Narodnoj skupštini, a na trećem, kandidovani na lokalnim izborima.

Da bi glasački listić bio važeći, on mora biti popunjen tako da se jasno može zaključiti koju opciju je glasač odabrao.

Čak i da je glasač na listiću dopisao komentar ili parolu, nacrtao nešto ili precrtao imena drugih kandidata, ako se jasno može zaključiti opcija za koju je glasao, listić je važeći, određeno je Pravilnikom o radu biračkih odbora Republičke izborne komisije.

Ova pravila nisu nikakva novost.

Na njih je i 2017. godine ukazao predsednik Republičke izborne komisije (RIK) Vladimir Dimitrijević, pred predsedničke izbore te godine. On je tada naveo da se odredbe Pravilnika u vezi sa razlikovanjem važećih od nevažećih listića nisu menjale još od izbora za narodne poslanike 2008. godine.

Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika nevažeći listić je onaj na kom ili ništa nije zaokruženo ili je zaokruženo više rednih brojeva.

Listić je nevažeći i ako je popunjen na način da se ne može pouzdano utvrditi kome je birač dao glas. Na primer, ako je ispred jedne liste zaokružen redni broj, a druga lista podvučena.

Posmatranje izbora

Izbore u nedelju će posmatrati delegacija od 19 članova Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PACE), koju predvodi Aleksander Pociej. Delegacija će izbore pratiti zajedno sa posmatračima iz Parlamentarne skupštine Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Evropskog parlamenta i Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

Međunarodna posmatračka misija OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) pratiće samo predsedničke i parlametarne izbore i imaće više od 250 posmatrača.

Izbore će na ova dva nivoa posmatrati i Evropska mreža organizacija za praćenje izbora (ENEMO). Posmatračke misije imaju i Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) i Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), koja će rasporediti 3.000 posmatrača po Beogradu i gradovima Srbije.