Ambasador Francuske kaže da EU ne ucenjuje Srbiju
Ambasador Francuske u Srbiji, Pjer Košar, izjavio je danas da Evropska unija ne ucenjuje Srbiju da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom ali da traži da bude dosledna.
"Ako Srbija želi da postane članica EU, to je pitanje otvaranja poglavlja, napredovanja u reformama i deljenja zajedničkih vrednosti, a to znači da imamo zajedničko gledište na situaciju u Ukrajini. To nije ucena", rekao je Košar u Beogradu tokom predstavljanja "Strateškog kompasa za bezbednost i odbranu EU uz poseban osvrt na aktuelni bezbednosni i geopoliticki kontekst u Evropi i na rat u Ukrajini".
Košar je istakao da nema povezanosti onoga što se dešava u Ukrajini i procesa evropskih reformi koje Srbija treba da nastavi u svim domenima, uključujući vladavinu prava.
"Usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom (EU) je deo tog opšteg procesa, ali ne namećemo nikakve uslove", rekao je Košar, dodajući da odluke Srbije imaju uticaja na imidž Srbije u evropskom javnom mnjenju.
Ambasador Francuske je istakao da je potrebno da ljudi u Srbiji razumeju da je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu i da nije u pitanju "neki konstrukt ili zavera Zapada", nego brutalno kršenje ljudskih prava i humanitarnih prava.
Košar je rekao da je u domenu bezbednosti Zapadni Balkan važan partner sa kojim EU sarađuje i da su posvećeni praćenju bezbednosti u regionu.
"Nasleđe prošlih sukoba je nešto što je veoma živo i zato pratimo šta se dešava i u BiH i u dijalogu Beograda i Prištine", rekao je Košar.
Govoreći o Strateškom kompasu, Košar je rekao da EU pored isticanja svog strateškog suvereniteta i autonomije takođe brani multilateralni pristup u međunarodnoj politici i saradnju sa partnerima, uključujući Zapadni Balkan.
Francuska je 1. januara 2022. preuzela predsedavanje Evropskom unijom, a među njenim prioritetima biće izgradnja jače i suverenije EU, odbrana vladavine prava i evropskih vrednosti i jačanje strateške autonomije.
Na agendi Pariza biće i Zapadni Balkan, a francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je rekao da EU treba više politički i ekonomski da se angažuje u regionu.
Žofre: Srbija da se uskladi sa EU
Događaju je prisustvovao i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žofre, koji je rekao da se zasad ne razgovara o otvaranju novih klastera jer je u Srbiji sada tehnička vlada.
"Bitno je da se strateški izbor Srbije da bude članica EU primenjuje na najjasniji mogući način", rekao je Žofre.
On je dodao da Srbija kao kandidatkinja za članstvo, ima obavezu da se progresivno usklađuje sa merama EU i spoljnom i bezbednosnom politikom, ali da ne postoje fiksni rokovi.
Žofre je rekao da EU mora da zaštiti i svoje susede koji trpe posledice rata u Ukrajini, uključujući u oblasti energetike i da je odlučeno da se napravi zajednička platforma za kupovinu gasa kojoj mogu da se pridruže i zemlje Zapadnog Balkana.
"Želimo da Srbija bude sa nama u ovom poduhvatu da zaustavimo Rusiju. Srbija je važan partner i u stalnom smo dijalogu sa srpskim vlastima", rekao je ambasador EU.
Žofre je rekao da je zajedničko delovanje najbolji način da se odbrani nacionalni suverenitet i da Strateški kompas predviđa veću fleksibilnost u donošenju odluka kako bi bili brži i efikasniji.
Strateški kompas je prvi dokument te vrste 27 država članica EU s ciljem da se ojača njena strateška autonomija i unapredi saradnja sa partnerima kako bi se zaštitile njene vrednosti i interesi, uz jačanje kapaciteta Unije usmerenih na efikasniju zaštitu njenih građana i značajniji doprinos međunarodnom miru i bezbednosti.
Zapadni Balkan dobio je mjesto u Strateškom kompasu Evropske unije (EU) koji je objavljen u ponedeljak 21. marta.
"Bezbednost i stabilnost na celom Zapadnom Balkanu još uvek nije potpuna, takođe zbog sve većeg stranog mešanja, uključujući kampanje manipulacije informacijama, kao i zbog potencijalnog prelivanja iz trenutnog pogoršanja evropske bezbednosne situacije", navodi se u dokumentu.
Strateški kompas je buduća vojna strategija Evropske unije.
Sa njim države članice se dogovaraju oko zajedničke strateške vizije o ulozi Unije u sigurnosti i obrani i obavezuju se na niz konkretnih i širokih smernica za postizanje ovih ciljeva u narednih 5-10 godina. Kako se zvanično objašnjava, imajući ovaj cilj na umu, "EU prvo treba da proceni svoje specifično strateško okruženje i prioritete".