Rusija i Kina kao prepreka usklađivanju Srbije sa EU

Pozivi Srbiji da mora da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom (EU), čijem članstvu teži, učestali su od početka ruske invazije na Ukrajinu.

Tim pre što zvanični Beograd i dalje odoleva "velikim pritiscima", kako je to u više navrata definisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da uvede sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.

Premijerka Srbije Ana Brnabić ponovila je 20. aprila da je Srbija protiv sankcija Rusiji, ali da poštuje integritet Ukrajine.

"Jedini principijelni naš stav u ovom trenutku jeste da smo protiv uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, kao i da poštujemo teritorijalni integritet Ukrajine i da smatramo veoma pogrešnim kršenje tog teritorijalnog integriteta", rekla je Brnabić za Radio-televiziju Srbije (RTS) dan nakon posete senatora SAD za spoljne poslove i naoružanje, koji su pozvali Srbiju da uvede sankcije Rusiji.

Rusija je pod sankcijama evropskog bloka od aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. Invazija koju je 24. februara pokrenuo ruski predsednik Vladimir Putin dovela je do novih paketa sankcija EU.

U kojoj meri je Srbija usklađena sa EU kada je reč o spoljnoj politici, kako se to računa i šta to znači za njen evropski put?

Koliko je Srbija usklađena?

Srbija ima nižu usklađenost u odnosu na druge države Zapadnog Balkana koje imaju status kandidata; Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija.

Prema analizi nevladinog nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) u 2021. godini, usaglašenost Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU iznosila je 61 odsto.

Crna Gora i Albanija su stopostotno usklađene, dok Severna Makedonija ima stopu od 93 odsto.

Prvi put saglasna sa EU oko Ukrajine

Srbija se 15. marta 2022. saglasila sa Odlukom Saveta EU, kojom se produžava važenje restriktivnih mera bivšem predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču i vodećim članovima ukrajinskog rukovodstva iz perioda između 2010. i 2014. godine.

Iako deklaracija nije povezana sa aktuelnom ruskom invazijom na Ukrajinu, to je prvi put da se Srbija pridružila sankcijama EU oko situacije u Ukrajini od 2014. godine.

Ipak, zvanični Beograd odbio je da da svoju saglasnost na odluke koje podrazumevaju sankcije koje je EU u četiri navrata uvela protiv Rusije, kao odgovor na rat u Ukrajini.

U Ujedinjenim nacijama (UN) pak Srbija je tri puta glasala za rezolucije kojima se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu.

Sankcije Belorusiji uz izvinjenje

Srbija se 2021. delimično usaglasila sa odlukom EU o uvođenju novih sankcija protiv Belorusije zbog sistematskog kršenja ljudskih prava u toj zemlji.

Belorusija je pod sankcijama EU od 2011, a njihov obim je više puta proširen kako na pojedince tako i na kompanije.

Kada se Srbija pridružila Deklaraciji EU koja se odnosila na predsedničke izbore u Belorusiji, premijerka Srbije je izjavila da se nada da Aleksandar Lukašenko "neće to zameriti" Srbiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je u decembru 2021. na sastanku sa ambasadorom Belorusije Valerijem Briljovim da Srbija ne želi da otežava situaciju u Belorusiji.

"Poštujemo prijateljski odnos Belorusije i posebno cenimo stav o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije", rekao je tada predsednik Srbije u razgovoru sa beloruskim diplomatom.

Godinama unazad, Srbija nije podržavala spoljnopolitičke deklaracije i mere, uključujući i sankcije, koje su na bilo koji način bile povezane sa Rusijom, Belorusijom i Kinom.

Politička zavisnost Beograda od Moskve i Pekinga

Srbija i Rusija imaju razvijenu saradnju u oblasti odbrane, energetike i trgovine - kroz Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom.

U energetskom smislu Srbija u potpunosti zavisi od Rusije. Najveća naftna kompanija NIS prodata je 2008. ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeftu (Gazprom Neft), koja je danas vlasnik većinskog paketa akcija.

U većinskom ruskom vlasništvu je i gasovod kojim se Srbija povezala na Turski tok, zajednički projekat Rusije i Turske kako bi se izbegla teritorija Ukrajine za transport gasa ka istočnoj Evropi.

Takođe, sav gas koji ulazi u Srbiju dolazi iz Rusije. Trenutno ne postoji nijedna druga država od koje Srbija kupuje gas.

Na Rusiju kao na stalnu članicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) Srbija računa po pitanju Kosova, čiju nezavisnost ne želi da prizna.

Sve su to argumenti kojima srpski zvaničnici pravdaju odbijanje Beograda da uvede sankcije Moskvi.

Politička dimenzija odnosa Srbije sa Kinom je slična kao sa Rusijom. Kina je takođe stalna članica Saveta bezbednosti UN i do danas nije priznala nezavisnost Kosova.

Zauzvrat, zvaničnici u Srbiji ističu da Srbija podržava "politiku jedne Kine".

Tajvan i Kina razdvojili su se usred građanskog rata 1949, a Kina insistira da je jedini pravni zastupnik ostrva uprkos tome što nikada nije njime upravljala.

Srbija je istovremeno deo kineske Inicijative Pojas i put. Reč je o "novom putu svile" kineskog predsednika Si Đinpinga, sa ciljem povezivanja Kine sa Evropom i prodora na Zapad.

U prethodne dve godine dve države su intenzivirale i vojnu saradnju, pa je tako Srbija 2020. kupila od Kine borbene dronove CH-92 a u aprilu 2022. U jeku rata u Ukrajini, u Srbiju je dopremljen kineski protivvazdušni raketni sistem FK-3.

Zbog te nabavke dogovorene 2019. reagovali su i Brisel i Vašington upozoravajući Srbiju da uskladi svoju bezbednosnu politiku sa EU.

Srbija je jedina evropska država koja u borbenom sastavu vojske ima naoružanje iz Kine.

Istovremeno, pojedini kineski infrastrukturni projekti u Srbiji, poput pruge Beograd – Budimpešta, i kineske investicije poput Železare Smederevo, rudnika bakra u Boru (RTB Bor u vlasništvu kineskog Ziđina), i fabrike guma Linglong u Zrenjaninu su pod lupom EU, u kojoj postoji zabrinutost da li navedeni projekti narušavaju evropska pravila u smislu transparentnosti i zaštite životne sredine.

I Kosovo kao uslov

Srbiji na putu evropskih integracija stoji i normalizacija odnosa sa Kosovom. Pregovaračko poglavlje koje se odnosi na to otvoreno je 2015. godine.

Normalizacija podrazumeva "sveobuhvatan i pravno obavezujući sporazum" za obe strane.

U poslednjem izveštaju o napretku Srbije navodi se da je "takav sporazum hitan i presudan da bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svojim evropskim putevima".

Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine. Srbija odbija da prizna bivšu južnu pokrajinu kao nezavisnu.

Kosovo je kao nezavisnu državu od ukupno 27 članica EU priznalo 22 države, dok pet to nije učinilo.

Zašto je važna usklađenost?

Od usklađenosti Srbije sa politikom EU zavisi i brzina njenog pristupanja evropskom bloku.

U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2021. godinu navodi se da Srbija treba da "poboljša svoje usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i da izbegne radnje koje su u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici".

Takođe se navodi da bi "trebalo da usvoji akcione planove za primenu novih strategija nacionalne odbrane na način koji u potpunosti odražava EU orijentaciju Srbije".

Poglavlje 31 u okviru pristupnih pregovora Srbije sa EU koje se odnosi na spoljnu politiku i bezbednost još nije otvoreno, ni deset godina nakon što je Srbija postala kandidat za članstvo.

Kako se navodi u pojašnjenju pregovaračkog poglavlja na sajtu Delegacije EU Srbiji, zemlje članice moraju biti sposobne da sprovode politički dijalog u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, da se usaglašavaju sa izjavama EU, da učestvuju u aktivnostima bloka i da "primenjuju dogovorene sankcije i restriktivne mere".