Srbija naviknuta na krizne planove za snabdevanje gasom

Ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević, za Radio Slobodna Evropa(RSE), objašnjava da za Srbiju scenario u kojem postoji problem sa isporukom gasa iz Rusije nije nov.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović najavila je u sredu, 27. aprila da će Srbija ukoliko dođe do prekida isporuke ruskog gasa preko Bugarske, pokrenuti krizni plan kako bi obezbedila stabilno snabdevanje srpskog tržišta.

Prva moderna kriza sa snabdevanjem gasom u Srbiji datira iz 2009. godine, kada su takođe ukrajinsko – ruski odnosi poremetili evropsko snabdevanje gasom.

Vlada Srbije je i pre nego što će krajem prošle godine predsednik Rusije i Srbije, Vladimir Putin i Aleksandar Vučić, pregovarali o ceni, pokrenula krizni plan kako bi obezbedila snabdevanje prirodnim gasom.

Prema tom planu iz oktobra prošle godine definisano je da u slučaju opšte nestašice moguće uvesti netržišne mere u cilju osiguravanja snabdevanja gasom zaštićenih kupaca.

"Uredbom se propisuju mere ograničenja isporuke prirodnog gasa ili posebne uslove uvoza ili izvoza, način i uslove za formiranje i kontrolu cena, kao i obavezu isporuke samo određenim korisnicima", navedeno je tada u kriznom planu Vlade Srbije.

Da li Srbija može da ostane bez gasa?

Informacije o tome da je moguć prekid isporuke ruskog gasa preko Bugarske, pokrenule su spekulacije da li Srbija može da ostane bez gasa, odnosno, do toga šta se dešava u tom slučaju.

Alternativa uvozu ruskog gasa su, kako kaže Aleksandar Kovačević, pojačanje proizvodnje domaćeg gasa i uvoz iz Evropske unije(EU).

"Za Srbiju to nije novi scenario. Moguće je da postoje zemlje u Evropi ima kompanija ili zemalja gde takav scenario nije razmatran ranije", objašnjava za RSE ekspert za energetiku, Aleksandar Kovačević.

U Srbiji se, kako dodaje Kovačević, scenario sa krizom nabavke gasa, razmatra od 1978. godine, kada se počelo sa uvozom ruskog gasa.

"Veliki broj potrošača, naročito velikih potrošača kao što su industrijski potrošači ili sistemi grejanja, shodno ranijim propisima i pripremama, imaju planirano alternativno gorivo. Uglavnom je alternativa mazut, dizel, odnosno lož ulje", dodaje Kovačević.

Druga vrsta problema je način energetske efikasnosti potrošača gasa.

"Ankete koje smo radili pokazuju da ljudi, odnosno, domaćinstva koja su priključena na gas, jesu natprosečno energetski efikasna domaćinstva. Uglavnom su tu domaćinstva u Vojvodini, okolini Beograda i par mesta u Srbiji gde postoji gasni sistem", objašnjava Kovačević.

Kako dodaje, postoji manji broj domaćinstava u Srbiji gde se gas koristi vrlo neefikasno, u direktnom sagorevanju u malim pećima, tako da je moguće da ta domaćinstva mogu biti u problemu, ali i kod njih važi okolnost da imaju alternativno gorivo.

Kako će se gasna kriza odraziti na cenu gasa?

Cena gasa neprestano raste na svetskom tržištu, ali kada je reč o uvozu gasa, prema objašnjenju Kovačevića, bitno je u obzir uzeti međudržavne sporazume, u kojima ulogu imaju odnosi dve zemlje, udaljenost, dogovorena količina za isporuku i drugi parametri.

Kako se do sada više puta pokazalo, rast nekog osnovnih energenata, kao što su nafta ili gas, dovodi do rasta ostalih cena na tržištu.

Ipak, Srbija je do sada, makar sa Rusijom, uspevala da ostvari povoljnu cenu, u direktnim pregovorima, bez obzira na tržišnu cenu.

Predsednik Rusije i Srbije, Vladimir Putin i Aleksandar Vučić, pregovarali su o ceni gasa krajem prošle godine i tada je Vučić doneo vest iz Moskve da će cena ruskog gasa za Srbiju ostati ista do maja 2022. godine, 270 dolara za 1000 kubnih metara.

U maju sledi nova tura pregovora o novom aranžmanu sa ruskim Gaspromom, od kojeg Srbija kupuje sve količine gasa.

U međuvremenu od početka ruske invazije na Ukrajinu, 24. februara, cena gasa na svetskim berzama dostiže maksimume.

Cena gasa je početkom marta dostizala 2,300 dolara za 1000 kubnih metara, zatim se spustila do 1,100 dolara, da bi sa informacijama o prestanku isporuke ruskog gasa tržište doživelo šok i rast cena gasa.

Pre ruske okupacije Ukrajine, Evropu je potresala gasna kriza – cena gasa na berzi dostigla je u novembru 2021. godine 1.000 dolara za hiljadu kubnih metara.

Energetski ekspert Aleksandar Kovačević, objašnjava da je cena gasa na tržištu na berzama takozvana "spot" cena, samo za trgovinu trenutnim količinama.

"Kada se pregovora o isporuci gasa pregovara se o celom jednom mehanizmu formiranja cene u odnosu na tržišnu cenu, u odnosu na cenu alternativnih goriva, nafte, mazuta, lož ulja i slično", kaže Kovačević.

Zemlja kao što je na primer Belorusija nema nikakvih tranzitnih renti, jer joj gas dolazi direktno iz Rusije. A u slučaju Poljske, na primer, postoji tranzitna cena prolaska gasa kroz Belorusiju.

Srbija gas prima iz Rusije, ali između postoje tranzitne zemlje. Jedna od njih je i Bugarska, kojoj je Rusija obustavila isporuke gasa 27. aprila. Kako je najavljeno, isporuke gasa kroz isti gasovod, namenjene Srbiji, nastaviće se.

"Ako imate kontinuiranu isporuku, to je najpovoljnija cena. Ako je isporuka varijabilna (varira tokom godine), cena raste jer to podrazumeva da neko onda mora da koristi skladišta i druge resurse da vi vam omogućio takvu isporuku", dodaje Kovačević.

Šta su alternative ruskom gasu?

Srbija je u novembru 2021. godine, potpisala evropski paket zakonskih mera "Čista energija za sve Evropljane" koji podrazumevaju pet direktiva u oblasti energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije, upravljanja tržištem električne energije i pravila za sigurno snabdevanja strujom.

Srbija ima kao opciju skromnu sopstvenu proizvodnju gasa, ali i uvoz sa evropskog tržišta, objašnjava Kovačević.

Ono što ostaje nepoznanica jeste cena gasa koji bi se tako nabavljala, pre svega zbog kompleksne prirode takvih ugovora na koji utiču i cena proizvodnje, daljina i frekvencija distribucije.

"Sama direktiva sadrži dve reči koje su važne – sigurnost snabdevanja i solidarnost", dodaje.

Drugim rečima, kada postoji ozbiljan nedostatak u snabdevanju gasom, kako na primer u januaru 2009. godine, takođe povodom rusko – ukrajinske krize, tada se za zemlje potpisnice ugovora, preraspoređuje količina gasa.

"Reč je o distribuciji bilo kojeg gasa koji dospe na teritoriju EU, svima potpisnicima sporazuma", objašnjava Kovačević.

EU uvozi 70 odsto gasa širom sveta, dok se oko 30 odsto proizvodi na teritoriji Unije, kaže naš sagovornik.

"U samoj EU postoje veliki proizvođači gasa, što su Rumunija, Danska, Holandija. Uvozi se gas cevima iz Norveške, Velike Britanije, Libije, Alžira, Azerbejdžana", objašnjava Kovačević.

"U Evropi postoji 30 terminala na obalama, koje služe za uvoz tečnog gasa. Svi terminali sada su u nekoj vrsti vanrednog stanja, svuda se nastoji da se poveća kapacitet i dodaju se ubrzano novi terminali", kaže naš sagovornik.

Naravno, postoji mogućnost i povećanja proizvodnje iz lokalne proizvodnje, dodaje Kovačević, a to se pre svega odnosi na Rumuniju, gde, kako tvrdi, može doći do znatno povećanje proizvodnje gasa.

Odakle dolazi ruski gas u Srbiju?

Ruski gas u Srbiju trenutno može da dođe iz dva pravca.

Aleksandar Kovačević, objašnjava da jedan pravac je gasovodom "Turski tok" koji ide ispod Crnog mora, preko Turske i Bugarske do Srbije, a drugi je iz Rusije preko Ukrajine i Mađarske.

"Turski tok radi, tokom ove zime isporuka gasa išla je tim putem", kaže Kovačević.

"Klasični pravac je (iz Rusije) preko Ukrajine i Mađarske, na tom pravcu ima mnogo kapaciteta podzemnih skladišta, i u Ukrajini i u Mađarskoj", dodaje.

U ovom trenutku, čak i u ratnim okolnostima, tranzit gasa kroz Ukrajinu se obavlja u ne maloj meri.

"Tranzit gasa kroz Ukrajinu sada je veći nego pre početka rata", objašnjava.

U ratnim dejstvima obe strane su vodile računa – tako da je bilo vrlo malo štete na magistralnoj gasnoj strukturi.

"Dešavale su se štete na distributivnim sistemima, gde su se neposredno vodile borbe, ali sve izgleda da je gasni sistem potpuno funkcionalan", zaključuje Aleksandar Kovačević.

Ruski energetski gigant Gasprom zaustavio u sredu, 27. aprila, isporuku gasa Bugarskoj i Poljskoj zbog toga što ove zemlje nisu plaćale ruski gas u rubljama, što je najteži odgovor Kremlja do sada na sankcije koje je Zapad uveo Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Čiji je problem isporuka ruskog gasa?

Iz Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije saopštili su pisanom odgovoru za RSE da isporuku prirodnog gasa iz Rusije Poljskoj i Bugarskoj, Srbiju u ovom momentu ne pogađa.

"To je pitanje bilateralnih odnosa na nivou Rusija – Poljska i Rusija – Bugarska, u uslovima ukrajinske krize. Ove dve zemlje su u sklopu sankcija Rusiji najavile da po isteku ugovornih obaveza više neće produžavati ugovor sa Gaspromom o novom periodu snabdevanja prirodnim gasom iz ležišta u Rusiji", stoji u odgovoru iz Privredne komore.

Kao se navodi u odgovoru Srbija ima svoj ugovor sa ruskom stranom koji ističe krajem maja i trenutno se radi na usaglašavanju ugovora na novi period isporuke gasa za Srbiju.

"Tranzitna zemlja za ruski gas prema Srbiji je Bugarska i u ovom momentu se odvija bez većih problema. Pitanje tranzita verovatno će se rešavati na nivou odnosa EU-RU, prema sličnim principima kako je izuzet tranzit sirove nafte JANAF-om, tim pre jer je ovde kupac gasa Srbijagas, 100 odsto preduzeće u vlasništvu države Srbije", zaključuju iz Privredne komore.

Šta je Srbija uradila po pitanju drugih izvora gasa?

Na dan kada je Rusija najavila prekid isporuke gasa Bugarskoj, ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović, poručila je da je saradnja u procesu energetske tranzicije neophodna, posebno u momentima energetske krize.

Ona je to izjavila tokom video-konferencije sa predstavnicima Stejt departmenta, Ministarstva energetike SAD (U.S. Department of Energy), Ministarstva trgovine (U.S. Department of Commerce), USAID-a i ambasade SAD u Srbiji.

Tokom sastanka bilo je reči o izgradnji energetske infrastrukture, diverzifikaciji energetskih izvora, razmeni iskustava i tehnologija, tranziciji ka čistoj energiji i unapređenju energetske efikasnosti, navodi se u saopštenju iz ministarstva.

Početkom februara je započeta i izgradnja gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske - na delu gasovoda od Niša do granice sa Bugarskom kod Dimitrovgrada, a rok za završetak radova je oktobar 2023. godine.

Gasna interkonekcija Srbija-Bugarska deo je šire inicijative EU – Južnog gasnog koridora, koja za cilj ima smanjenje zavisnosti Evrope od ruskog gasa.