Lažne dojave o bombama zaustaviti regionalnom saradnjom

Za dva dana, dve lažne dojave o bombi u kosovskoj prestonici a iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova za sada nema konkretnih informacija. Ono što se zna je da su obe dojave, upućene obrazovnim institucijama, poslate putem elektronske pošte.

Iz Ministarstva obrazovanja u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) navode da "nema razloga za zabrinutost" i da organi reda preduzimaju sve neophodne korake kako bi se u budućnosti otklonila svaka pretnja po bezbednost učenika i studenata.

"Očigledno je da se radi o lažnim dojavama i prema našim informacijama, sličnih dojava je bilo i u drugim zemljama regiona", rekao je zamenik ministra za obrazovanje Dukađin Pupovci.

Kome su upućene pretnje bombama?

Anonimna dojava o bombi je najpre 17. maja putem mejla upućena Rektoratu Univerziteta u Prištini ali je Policija nakon par sati saopštila da nije pronašla eksplozivnu napravu.

Dan kasnije, 18. maja, anonimna dojava o bombi je stigla i prištinskoj Gimnaziji "Xhevdet Doda" a policija je evakuisala sve učenike kako bi istražila teren. Ispostavilo se da se ponovo radilo o lažnoj dojavi.

Do sada niko nije uhapšen za ove lažne dojave a zvanično nije saopšteno ni da li su nadležne institucije uspele da identifikuju adrese sa kojih su stigle pretnje bombama.

Iz Policije Kosova je samo kratko saopšteno da su "jedinice za postupanje u ovakvim slučajevima obavile kontrolu", te da se dalja istraga nastavlja u koordinaciji sa pravosudnim institucijama.

Iz Tužilaštva Kosova niko nije odgovorio na upite RSE o eventualnoj istrazi oko ovih anonimnih dojava, odnosno da li postoji neki trag sa kojih adresa stižu pretnje.

Ni iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Kosova i Vlade Kosova nije stigao odgovor na pitanje da li imaju informacije ko je odgovoran za pretnje bombama.

Šta bi trebalo učiniti?

Bivši direktor Policije Kosova Rašit Ćaljaj (Rashit Qalaj), koji je trenutno član skupštinske Komisije za bezbednost i odbranu, ocenjuje da sve pretnje treba shvatiti ozbiljno, iako se do sada ispostavilo da su dojave o bombama bile lažne. Smatra i da bi institucije za sprovođenje zakona na Kosovu trebale na efikasniji način da istraže sajber pretnje.

"Nema dovoljno kapaciteta, iako Policija Kosova ima jedinicu koja se bavi borbom protiv sajber kriminala, ali te kapacitete treba povećati", smatra Ćaljaj.

Prema njegovoj oceni, trebala bi da se pojača i "regionalna policijska saradnja", imajući u vidu da su slične pretnje upućivane i drugim zemljama na Zapadnom Balkanu.

Inače, Kosovo nije član Međunarodne kriminalističke policijske organizacije (INTERPOL).

Pretnje bombama i u zemljama regiona

U poslednja dva meseca su još nekim zemljama u regionu stizale pretnje bombama ali se ispostavilo da su dojave bile lažne.

I Srbiji su dojave su stizale elektronskom poštom na adrese bolnica, škola, aerodroma, tržnih centara, zoološkog vrta, mostova, kao i za letove kompanije Air Serbia za Rusiju. Prema saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije od 18. maja, pretnje su stigle iz Poljske, Gambije, Irana, Nigerije i još tri zemlje.

Policija u Srbiji je identifikovala lokacije ukupno 19 mejl adresa sa kojih su stigle preteće poruke o postavljenim bombama na različitim lokacijama u Srbiji - 18 adresa je sa Gmail servisa i jedna mejl adresa servisa ProtonMail. Utvrđeno je da je osam takvih pretnji stiglo iz Poljske, četiri iz Gambije, po dve iz Irana i Nigerije i po jedna iz Ukrajine, Slovenije i Rusije.

U međuvremenu je premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila kako su dojave o bombama u Srbiji pritisci iz inostranstva zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji nakon invazije na Ukrajinu. A ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin ocenio da se protiv Srbije lažnim dojavama o bombama vodi "specijalni rat".

Takođe, Crna Gora je krajem marta dobila dojave o bombama u nekim javnim i privatnim institucijama.

Vlada Crne Gore je saopštila da iza dojava stoji Vladislav Pozdnjakov, ruski desničar i lider organizacije "Muška država". Kao motiv je navedena "promena vlasti u Crnoj Gori".

Potom su krajem aprila anonimne dojave da su bombe postavljene na nekoliko lokacija u Podgorici, Nikšiću, Beranama, Baru, Cetinju i Budvi.

Policija je saopštila da su mejlovi poslati sa adresa iz inostranstva i da se radi na identifikaciji osobe.

Uprava policije saopštila je da je konstatovano da su mejlovi poslati sa domena čiji se serveri nalaze u inostranstvu i da se radi na identifikaciji pošiljalaca.