'Elektrosever' krši rokove dogovorene u cilju rada na Kosovu

Srpska kompanija Elektrosever još uvek nije dostavila Kompaniji za distribuciju električne energije na Kosovu (KEDS) i Kosovskom operatoru za prenos i tržište električne energije (KOSTT) najnovije dostupne podatke o potrošačima na severu Kosova.

Elektrosever, takođe, još uvek nije potpisao tehničke sporazume sa KEDS-om i KOSTT-om, koji su mu neophodni za funkcionisanje na energetskom tržištu Kosova.

Ove obaveze proizilaze iz Mape puta za implementaciju Energetskog sporazuma iz 2013. godine, koju su Kosovo i Srbija usaglasile 21. juna.

Kosovo i Srbija dogovorili Mapu puta o sprovođenju dogovora o energetici

Na osnovu tog dokumenta, kompanija Elektrosever je 24. juna dobila licencu od strane Regulatornog ureda za energetiku Kosova (ZRRE).

Ova kompanija će vršiti snabdevanje i naplatu električne energije u opštinama na severu Kosova gde živi većinski srpsko stanovništvo, koje račune za struju ne plaća od 1999. godine.

Elektrosever je ćerka firma Javnog preduzećha Elektroprivreda Srbije (EPS), ali je osnovana u skladu sa kosovskim pravnim i regulatornim okvirom.

Eletkrosever 'trenutno nema potrošače'

U Mapi puta za sprovođenje energetskig sporazuma, koju je javno objavio specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak, navodi se da kompanija Elektrosever treba u roku od sedam dana da dostavi KEDS-u i KOSTT-u najnovije dostupne podatke o potrošačima na severu Kosova, uz posredovanje Evropske unije.

Iz Elektroprivrede Srbije u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa navode da licenca, koju je Elektrosever dobio od KOSTT-a, još nije operativna i da ta kompanija u ovom trenutku nema potrošače, bez dodatnog objašnjenja zašto licenca nije "operativna".

KOSTT: Elektrosever nije ispoštovao rokove

Iz KOSTT-a potvrđuju da još uvek nisu dobili podatke o potrošačima iz opština na severu Kosova, kako je to bilo predviđeno dogovorom.

Kompanija Elektrosever, navodi se dalje u odgovoru za RSE, nije postupila u skladu sa drugom tačkom iz Mape puta za implementaciju Energetskih sporazuma, odnosno navode da je KOSTT potpisao tehničke sporazume, koje je odobrio ZRRE, te da su oni u predviđenom roku poslati i kompaniji Elektrosever.

"Međutim, još nismo dobili iste (sporazume nazad) sa potpisom kompanije Elektrosever. Čekamo potvrdu od Elektrosevera", navodi se u odgovoru KOSTT-a.

RSE se istim povodom obratio i KEDS-u, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.

Takođe, iz Vlade Kosova niko nije odgovrio na upit RSE šta će se desiti ako Elektrosever ne ispoštuje dogovorene rokove.

Iz Evropske unije (EU), koja posreduje dijalogom Kosova i Srbije, navode da očekuju da se "obe strane pridržavaju dogovorenih koraka i da ih sprovedu u pravom trenutku".

"EU takođe poziva obe strane da ostvare napredak u svim ostalim nerešenim pitanjima vezanim za implementaciju (sporazuma)", navode iz EU u odgovoru za RSE.

Cene struje određuje Elektrosever, a ne ZRRE

Iz Elektroprivrede Srbije navode da će njihova kompanija Elektrosever, na osnovu licenece koju je dobila za komercijalno snabdevanje, samo moći da određuje cene za svoje potrošače.

Isto to su potvrdili i iz Regulatornog ureda za energetiku (ZRRE), odnosno da će Elektrosever moći sam da odlučuje o tarifama.

"Tarife, po kojima će Elektrosever izdavati račune potrošačima, ne treba da odobri ZRRE", navode iz tog ureda.

Objašnjavaju i da ZRRE određuje tarife samo za kompanije koje pružaju javne usluge, kao na primer Kosovska kompanija za snabdevanje električnom energijom (KESCO).

Iz Regulatornog ureda za energetiku navode da je Elektrosever "u obavezi da primenjuje tarife za korišćenje prenosne mreže i tarife za korišćenje distributivne mreže, koje je on odobrio.

Gde sve Elektrosever može da nabavlja struju?

Iz Elektroprivrede Srbije poručuju da će kompanija Elektrosever u budućnosti imati pravo sama da odlučuje o dobavljačima, odnosno da će "električnu energiju moći da nabavlja na tržištu ili od osnivača odnosno JP EPS (Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije)".

"Poznata je činjenica da na području Kosova nema potrebnih količina električne energije i da i se uvozi električna energija, posebno u zimskom periodu", navode iz EPS-a.

Fadilj Ismailji (Fadil Ismaili), bivši ministar ekonomskog razvoja Kosova, takođe objašnjava da Elektrosever ima licencu za komercijalno snabdevanje, te da struju može da kupuje od bilo koga na tržištu.

Međutim, podvlači da je pitanje koliko će cene biti pristupačne za potrošače, imajući u vidu da Elektrosever mora da je "u obavezi da primenjuje tarife KOSTT –a i KEDS-a za korišćenje prenosne mreže i tarife za korišćenje distributivne mreže".

"To znači da će cene (za struju) biti tri ili četiri puta skuplje na severu nego ovde (u drugim delovima Kosova)... Naravno, neće biti to tako, moraće da naprave neku šemu a sumnjam da će struju dobijati iz Srbije", kaže Ismailji.

Meštani četiri opštine na severu Kosova – Severna Mitrovica, Leposavić, Zubin Potok i Zvečan – od 1999. godine nisu plaćali račune za struju.

Prema podacima Kosovskog operatora za prenos i tržište električne energije (KOSTT), gubici samo za 2021. godinu dostigli su iznos od 40 miliona evra.

Dugovi severa Kosova

Ko će na Kosovu plaćati skuplju struju?

Od 1999. do 2017. godine, dug za sever Kosova su paušalno plaćali građani Kosova iz ostalih opština južno od Ibra, tako što su im računi bili veći za 3,5 odsto.

Međutim, nakon brojnih žalbi, Apelacioni sud je krajem 2017. godine odlučio da suspenduje ovu praksu jer je bila nezakonita. Tu odluku je potom potvrdio i Ustavni sud Kosova.

Trenutno, račune za utrošenu energiju na severu Kosova plaća KOSTT, odnosno Vlada Kosova. Mapom puta za implementaciju energetskih sporazuma tako nešto bi trebalo da se promeni.

Međutim, Ismailji ukazuje da ukoliko cene, koje će Elektrosever određivati za potrošače, budu neprihvatljive, postoji mogućnost da troškove u budućnosti pokriva i Srbija.

"Ne znam kako se to može sprečiti, ako žele to", kaže Ismailji.

Građani u drugim delovima Kosova - van severa - od februara ove godine suočavaju se sa skupljim tarifama za električnu energiju, koje je ZRRE odobrio usled energetske krize u svetu.

Poskupljenje je, međutim, pogodilo samo one potrošače koji troše preko 800 kilovata na sat, u roku od mesec dana.