Podrška Borelja i Blinkena sporazumu Skoplja i Sofije
U ovom kritičnom trenutku evropske istorije zbog neopravdane agresije Rusije na Ukrajinu, napredovanje Albanije i Severne Makedonije na putu ka Evropskoj Uniji (EU) je ključno za jačanje kohezije i otpornost celog evropskog kontinenta, navodi se u zajedničkom saopštenju visokog komesara Evropske Unije za spoljnu politiku Žozepa Borelja (Joseph Borrell) i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena (Antony), prenosi služba Evropske komisije za eksterna pitanja.
"Vođene zajedničkim vrednostima i standardima i merilima EU, obe zemlje su spremne da naprave sledeći korak ka članstvu u EU," ističu Borelj i Blinken.
Oni pozdravljaju kompromisni predlog koji uzima u obzir interese i zabrinutost i Severne Makedonije i Bugarske na osnovu međusobnog poštovanja, poverenja i razumevanja.
"Suverena odluka Sobranja Severne Makedonije biće važna za napredovanje. Ovaj duh konstruktivnog kompromisa na kojem su izgrađene evropske integracije treba da nastavi da inspiriše sve one koji su uključeni u ovaj istorijski proces," dodaje se u njihovom saopštenju.
Oni su ponovili da su Evropska unija i Sjedinjene Države posvećeni bližoj saradnji na Zapadnom Balkanu.
“Osiguranje stabilnosti i prosperiteta i pretvaranje njihove evropske i evroatlantske budućnosti u stvarnost ostaje naš zajednički cilj,” zaključuju Borelj i Blinken.
Vlada Severne Makedonije je 7. jula uputila Sobranju predlogu pregovaračkog okvira sa Evropskom unijom (EU) koji je predstavila Francuska tokom njenog predsedavanja EU.
Bugarski parlament dao je Vladi zeleno svetlo 24. juna da odobri pregovarački okvir za članstvo u EU za Severnu Makedoniju. To je potez koji bi omogućio njenom severnom susedu da započne pregovore o pridruživanju s blokom.
Parlament je dozvolio Vladi da ukine svoj veto nakon izmene teksta pregovaračkog okvira - koji bi tako garantovao prava Bugara u Severnoj Makedoniji kroz ustavne promene i obavezao Skoplje na održavanje dobrih odnosa s Bugarskom.
Bugarska, koja je članica EU od 2007. godine, insistirala je da Severna Makedonija formalno prizna da njen jezik ima bugarske korene, da u svom ustavu prizna bugarsku manjinu i da se odrekne onoga što smatra da je "govor mržnje" protiv Bugarske.
Severna Makedonija ističe da njen identitet i jezik nisu otvoreni za diskusiju. U francuskom predlogu se traži da Skoplje uključi etničke Bugare u svoj ustav "na ravnopravnoj osnovi sa drugim narodima" i promeni udžbenike istorije.
Bugarska tvrdi da je makedonski jezik dijalekt bugarskog, a obe zemlje polažu pravo na određene istorijske događaje i ličnosti, uglavnom iz otomanskog doba.