Zašto su Uber fajlovi briga i za političare?

Izbegavanje zakona, ometanje policijskih istraga, dovođenje vozača u opasnost. Duga je lista optužbi o "prljavom" poslovanju koje se na teret stavljaju globalnom tehnološkom gigantu, kompaniji Uber.

Osnovan 2009. godine, Uber je nastojao da zaobiđe taksi propise i ponudi jeftin prevoz putem aplikacije za deljenje vožnje. Danas posluje u više desetina država sveta i na putu do globalnog širenja često nije birao sredstva.

Vrh ledenog brega skandala i kontroverzi koje prate Uber od osnivanja, upravo se otkriva a sve je pokrenuo Mark Mekgan (McGann), nekadašnji glavni lobista ove kompanije za poslove u Evropi, na Bliskom istoku i u Africi.

Mekgan preuzeo je ulogu zviždača i javnosti učinio dostupnim više od 124.000 fajlova, uključujući više od 83.000 mejlova i poruka, kako bi upozorio na brojne neetičke i nezakonite načine poslovanja Ubera. Fajlovi obuhvataju period od 2013. do 2017. godine i pokrivaju informacije o poslovanju u 40 država sveta.

Bivši lobista podatke je ustupio britanskom Gardijanu (The Guardian) koji je tekst o takozvanim Uber dokumentima objavio 10. jula. Ovaj dnevnik potom je podelio podatke sa 180 novinara u 29 država u cilju sveobuhvatnijeg istraživačkog rada kojim rukovodi zajedno sa Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara (ICIJ).

Iako Uber prate brojne kontroverze, ovi fajlovi naročito su privukli pažnju javnosti jer zbog njih problem nema samo Uber.

U sadržajima obimnih fajlova su i politički lideri za koje se tvrdi da su prihvatili da budu deo lobiranja u korist Ubera i da na netransparentan način pomažu širenju poslovanja.

Među njima su i francuski predsednik Emanuel Makron i bivša komesarka Evropske unije (EU) za digitalne tehnologije, Nili Krus.

Dokumenti pokazuju da je Emanuel Makron bio u netransparentnim kontaktima sa osnivačem Ubera bar četiri puta u vreme dok je bio ministar ekonomije.

Za bivšu komesarku, vezuje se optužba da je tajno lobirala za kompaniju Uber. Ona se nakon isteka mandata u Briselu kasnije i zvanično pridružila Uber bordu.

I Makron i Krus negiraju da su bilo šta nezakonito radili.

Francuski predsednik rekao je u utorak, 12. jula, da je samo radio svoj posao na tadašnjoj funkciji ministra.

"Učinio bih to ponovo sutra i prekosutra. Izuzetno sam ponosan. Teško je stvarati nova radna mesta bez kompanija i preduzetnika", rekao Makron.

U dokumentima se navodi i da su se čelnici Ubera sastajali sa brojnim svetskim liderima koji su tu kompaniju, kako navodi zviždač Mekgan, smatrali "vrućom imovinom" te da su susreti organizovani na inicijativu samih političara.

To se dogodilo, kaže, u Davosu gde su se 2016. godine na marginama Biznis foruma u sastali, tada potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država, Džo Bajden (Joe Biden) i tadašnji izvršni direktor Ubera Travis Kalanik (Kalanick).

Uberovi dosijei otkrivaju da je Kalanik tada navodno "bio ljut" jer je Bajden kasnio na sastanak te da mu je preko "svojih ljudi" poručio "da je svaki minut koji kasni, minut manje za razgovor".

Inače sporni Uberovi fajlovi upravo se odnose na period kada je Kalanik bio na čelu te kompanije.

Šta još sadrže fajlovi?

Primer protesta taksista u Parizu 2016. godine koji su na ulice izašli zbog dolaska Ubera u Francusku. Kompanija je organizovala kontraprotest vozača Ubera. Sporna informacija u ovom dokumetu jeste Kalanik svesno izložio riziku svoje vozače.

U dokumentu se navodi prepiska u kojoj je jedan broj menadžera Ubera upozorio Travisa Kalanika da bi kontramiting mogao da bude uzrok uličnih sukoba. Citira se Kalinikov odgovor na to: "Mislim da je vredno toga. Nasilje garantuje uspeh".

Drugi primer među mnogobrojnim je i postojanje posebnog prekidača nazvanog "Kill swith". Služio je za skrivanje internet dokumentacije o poslovanju Ubera tokom policijski istraga.

U Uber fajlovima se navodi da je taj prekidač upotrebljen 2015. u Amsterdamu. Kompjuter se zacrneo a policija i drugi nadležni nisu bili u mogućnosti da pristupe podacima.

Tvrdi se da su sigurnosni prekidači korišćeni i u Kanadi, Belgiji, Indiji, Mađarskoj i najmanje tri puta u Francuskoj.

Odgovor kompanije

Uber je negirao sve optužbe na svoj račun, uključujući ometanje pravde, rekavši da je kompanija drugačija od odlaska bivšeg šefa Travisa Kalanika. On je ostavku podneo 2017. nakon niza skandala koji su poratili rad kompanije.

U Uberu kažu i da Mekgan "nije u poziciji da govori verodostojno" o kompaniji. Firma navodi da je "vredno pažnje" da je on postao zviždač tek nakon što je dobio 585.000 eura posle tužbe zbog bonusa za koji je tvrdio da mu duguje bivša kompanija.

Ranije kontroverze

Uber se od osnivanja, često nalazio na naslovnicama medija u negativnom kontekstu.

Tako su vozači optuživani za silovanje. Među prvim primerima je slučaj iz 2014. kada je vozač Ubera silovao stanovnicu Delhija u Indiji.

Upravo u ovim danima kada istraživački novinari tek otvaraju sve Uberove fajlove, iz SAD je stigla vest da je 550 žena podnelo tužbu protiv Ubera zbog seksualnih napada.

U tužbi se navodi da su žene putnice "otete, seksualno napadnute, seksualno pretučene, silovane", da su ih vozači uhodili i uznemiravali.

Pored ovog, Uber svuda u svetu prate protesti taksista.

Upravo u ovim danima na ulice su izašli italijanski taksisti. U Rimu, Torinu, Milanu. Protestuju zbog plana italijanske Vlade da omogući veću konkurenciju u transportu kroz digitalni model rada (deljenja vožnje i onlajn zakazivanje). Uber inače već posluje u više desetina gradova Italije.

Uber u regionu Zapadnog Balkana

Nema ga osim u Hrvatskog gde posluje u Zagrebu, Rijeci i u nekim delovima hrvatske obale Jadranskog mora. I taksisti ove države izašli su na ulice zbog Ubera.

Srbija nema Uber ali ma CarGo koji radi po istom principu. I u Beogradu, prestonici Srbije više puta su protestovali taksisti tražeći da se ukine usluga CarGo vožnje.

Poput kolega u drugim gradovima sveta, protive se "radu privrednih društava i udruženja koja posredstvom aplikacija, obavljaju taksi prevoz".

Jeftin prevoz

Uber je danas dostupan 70 država sveta i dnevno obavi oko 17 miliona vožnji. Iako je u brojnim gradovima Evrope zabranjen ili nije dobio dozvolu, ipak čini čak 65 odsto ukupnog broja onlajn zakazivanih vožnji na ovom kontinentu. Vožnja njime je jeftinija jer poreze i druge dažbine ne reguliše na isti način kako to čine taksisti.