'Igra' li Aleksandar Vučić po protokolu?

Kako predsednik jedne države može da poseti drugu? Pitanje se otvorilo nakon što vlasti Hrvatske 17. jula nisu dozvolile predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da "privatno" poseti Jasenovac, memorijalni kompleks posvećen žrtvama ustaških zločina iz Drugog svetskog rata.

Vučićeva poseta, kako su saopštile hrvatske vlasti, nije bila najavljena i izostala je obavezna procedura koja važi kod poseta visokih zvaničnika.

Da se posete državnog vrha, bilo da su službene ili privatne, moraju obavezno najaviti ukazuje i sagovornik Radija Slobodna Evropa, bivši diplomata Srećko Đukić.

Sa druge strane, u Beogradu je odluka Hrvatske dočekana sa osudom i oštrim reakcijama, a usledila je i razmena diplomatskih nota dve države.

Nakon spora, šef diplomatije Srbije Nikola Selaković je izjavio da je Beograd uputio notu Zagrebu u kojoj je izražena spremnost Vučića da službeno poseti Jasenovac.

"Pošto su oni nama zamerili na proceduri i pokušavaju da zamere na iskrenosti, evo mi smo uredno javili da predsednik hoće da dođe i da će ta poseta biti propraćena sa svim onim čim zvanična službena poseta jednog predsednika države treba da bude", rekao je Selaković na televiziji Pink 18. jula.

Prema njegovim rečima, Srbija bi želela da Vučić poseti Jasenovac do 17. septembra.

Još nema zvaničnih potvrda iz Zagreba da je najava službene posete stigla.

Hrvatski Jutarnji list je, cititrajući neimenovanog diplomatu 18. jula objavio da će Hrvatska odobriti Vučićevu posetu, ali da se to "neće dogoditi pre jeseni". Radio Slobodna Evropa (RSE) nije mogla da potvrdi ove navode.

Hrvatski mediji: Zagreb će odobriti Vučićevu posjetu, ali po predviđenoj proceduri

Šef diplomatije Hrvatske Goran Grlić Radman izjavio je dan ranije da su hrvatske vlasti "neslužbenim kanalima" u nedelju saznale za privatnu posetu predsednika Srbije, koja mu nakon toga nije omogućena.

"Podsjećamo da prigodom svakog posjeta stranih dužnosnika vrijeme, prigoda i plan posjeta trebaju biti dio dogovara dvaju strana. Hrvatska nije informirana, to je za Hrvatsku neprihvatljivo i smatramo to nedobronamjernim. Mislimo da to nije iskreno, da to nije odavanje pijeteta (žrtvama)", naveo je Grlić Radman.

On je dodao i da Vučićev potez karakteriše kao "provokaciju".

"Ovdje su žrtve sredstvo, a ne cilj. Cilj je Vučića dobiti dodatne političke bodove u Srbiji", rekao je hrvatski ministar.

Vučić ćuti, premijerka od Zagreba traži objašnjenje

Iz Predsedništva Srbije, do objave teksta, nije odgovoreno na upit RSE o planovima i protokolu za Vučićevu posetu Jasenovcu.

Vučić se nakon odluke Hrvatske nije oglašavao u medijima, već je u nedelju vlastima u Zagrebu na Instagramu kratko poručio da "samo rade svoj posao".

Vučićevo objašnjenje, prema najavama, čuće se u ponedeljak (18. jul) od 18 časova, za kad je zakazano obraćanje javnosti.

"Objašnjenje" od vlasti u Zagrebu, putem medija, zatražila je premijerka Ana Brnabić.

"Nije mu zabranjeno da poseti Hrvatsku, može u Pulu, Rovinj, Opatiju, na more, ali ne može u Jasenovac. To je još brutalnija i zastrašujuća poruka nego da su mu rekli da je zabranjeno da poseti Hrvatsku", rekla je Brnabić 18. jula za privatnu beogradsku televiziju Hepi.

Brnabić je naglasila da je hrvatska vlast svojim postupkom "najviše ponizila hrvatsku državu".

Šef diplomatije Nikola Selaković najavio je dan ranije i "protivmere" Vlade Srbije nakon odbijanja Hrvatske da Vučić privatno poseti tu zemlju – ali nije precizirao koje bi to mere bile.

Da su vlasti u Beogradu uvele "poseban režim kontrole" za sve funkcionere Hrvatske saopštio je ministar policije Aleksandar Vulin.

"Od danas svi funkcioneri hrvatske države, svi nosioci službenih ili diplomatskih pasoša moraće posebno da najave i obrazlože svoju posetu ili prolazak kroz Srbiju i biće stavlјeni na poseban režim kontrole", rekao je Vulin 17. jula.

Vlada Srbije nije odgovorila upit RSE na osnovu kojeg akta je takva kontrola moguća i da li se planira zvanično usvajanje protivmera na sednici Vlade.

'Šef države nije privatna ličnost'

Diplomata Srećko Đukić izjavio je za RSE da se sve inostrane posete predsednika jedne države moraju prijaviti državi domaćinu - nezavisno od prirode posete.

Đukić je bivši ambasador Srbije i član nevladinog Foruma za međunarodne odnose.

"Šef države nije privatna ličnost", rekao je on za RSE.

Ukazuje da predsednik ima pravo da ga prati njegovo naoružano obezbeđenje, ali da mu ono u inostranstvu ne može garantovati bezbednost. To je, kako je rekao, zadatak strane države i njenih organa.

I zato je, prema rečima Đukića, uvedena diplomatska praksa obavezne prijave posete - ako bi se članovima državnog vrha nešto desilo u inostranstvu, to bi se moglo shvatiti kao nepažnja i propust domaćina.

"Oružana pratnja Vučića mora biti prijavljena, imena i pasoši, vrsta oružja, broj oružja i količina municije koju nose. To sve mora da sadrži nota koja se preko ambasade Srbije upućuje ministarstvu inostranih poslova, u ovom slučaju Hrvatske", objašnjava on.

Obavezni dopis stranoj državi da će kroz njenu teritoriju proći ili se u njoj zadržati zvaničnik druge države šalje se ako se radi o predsedniku, premijeru, predsedniku parlamenta i ministrima odbrane i spoljnih poslova.

Ove funkcije spadaju u državni vrh.

Ostali nosioci diplomatskih pasoša – poslanici, ministri i njihovi pomoćnici, državni sekretari, ne podležu obaveznom dopisu, ukazuje Đukić, osim ako se ne radi o licima koja su u bezbednosnom riziku.

Ocenio je da je Srbija, sudeći po izjavama zvaničnika i jedne i druge strane, propustila da učini obavezne korake.

"Da je postojalo imalo dobre volje skandal je mogao biti izbegnut, ali očigledno to nekome nije išlo u prilog i namerno je išao na zaoštravanje odnosa i pravljenje spektakla od jedne zaista nepotrebne stvari", dodao je.

Šaškor: Zašto se pogoršavaju odnosi Hrvatske i Srbije?

Jasenovac kao jedna od tačaka sporenja Hrvatske i Srbije

Diplomata Đukić je ocenio da odnosi Srbije i Hrvatske treba da se poboljšaju jer su "do kraja zaoštreni i zategnuti", dodajući da proteklih godina nije bilo zvaničnih poseta i pregovara, niti zaključenih sporazuma.

"Bilo bi jako dobro kada bi se poseta Jasenovcu organizovala zajednički, sa predstavnicima srpskog i hrvatskog državnog vrha i kada bi o tome moglo normalno da se komunicira i razgovara", zaključio je Đukić.

Hrvatski predsjednik i premijer odvojeno odali počast jasenovačkim žrtvam

Opet dvije komemoracije u Jasenovcu

U logoru Jasenovac, na teritoriji tadašnje Nezavisne države Hrvatske (NDH), za vreme Drugog svetskog rata počinjeni zločini nad Srbima, Jevrejima i Romima velikih srazmera.

Broj žrtava u Jasenovcu, ali i čitavoj nacističkoj tvorevini NDH, predmet je sporenja zvanične istoriografije Srbije i Hrvatske, ali i optužbi sa jedne i druge strane za preuveličavanje, odnosno minimiziranje broja ubijenih.

Priča o najvećoj operaciji spašavanja dece u Drugom svetskom ratu

Beograd i Zagreb opterećuju i nerešena pitanja trideset godina nakon rata u bivšoj Jugoslaviji – pronalaženje posmrtnih ostataka nestalih i procesuiranje ratnih zločina, a dve države spore se i oko utvrđivanja granice na Dunavu.