Ukrajinsko-ruska porodica od Kijeva-Moskve-Vranja do Nemačke

"Ne mogu da kažem da se ovde osećam kao kod kuće, ali znam da ću moći jednog dana", piše za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ukrajinka Valerija Ljakišev.

Javila nam se iz nemačkog grada Lajpciga, gde se njena porodica ponovo spojila posle višemesečnog izbegličkog puta i boravka u nekoliko zemalja, među kojima je i Srbija.

RSE je njihovu priču zabeležio polovinom marta, kada je ovaj bračni par sa dvogodišnjim sinom stigao u izbeglički centar u Vranju, na jugu Srbije.

Valerija ima ukrajinsko, a njen suprug Evgenij rusko državljanstvo.

Do rata su živeli na relaciji Kijev – Moskva, a početak invazije zatekao ih je u glavnom gradu Rusije. Nisu imali dilemu da moraju da odu.

"Kada smo napustili Rusiju i došli u Srbiju, Ženja (Evgenij) je bio siguran da će ostati bez posla. Ali, njegov direktor iz Nemačke mu je rekao da ne želi da ga otpusti i da će pokušati da mu organizuje preseljenje u Nemačku", piše Valerija.

Uz ruski pasoš bila mu je potrebna viza za ovu i druge zemlje Evropske unije.

To je razlog zbog kojeg je porodica prvo došla u Srbiju, gde državljanima Rusije viza nije potrebna. Ali i razlog što Evgenij nije mogao dalje sa Valerijom i Levom.

"Najpre smo otišli moj sin i ja. Promenili smo dva autobusa i 24. marta smo stigli u Budimpeštu, gde nas je dočekao Ženjin kolega iz Mađarske", piše Valerija.

"Iz Budimpešte smo vozom otišli u Minhen, gde su nas dočekali Ženjin šef i njegova žena. Sledećeg jutra odvezli su nas kolima u Lajpcig, gde se nalazi kancelarija i gde su hteli da prebace Ženju."

Verovala je da priprema dokumenata kako bi im se Evgenij pridružio neće trajati duže od mesec i po dana.

"Prevarila sam se."

Stigao četiri meseca kasnije, 17. jula.

"Ali za nas je i to bilo čudo! Zahvalna sam svim ljudima koje sam upoznala tokom ovog putovanja. U Nemačkoj sam stekla prijatelje koji su me podržali kada je nada u ponovno okupljanje moje porodice počela da nestaje."

U Nemačkoj su i Valerijini roditelji i sestre, koji su živeli u gradu Brovari u blizini Kijeva.

Od napada ruskih snaga uspeli su da pobegnu u martu i da preko Poljske stignu do Dizeldorfa.

"Tokom ova skoro četiri meseca u Nemačkoj, dva puta sam posetila roditelje i sestre u Dizeldorfu, gde su se preselili zbog rata. Oni planiraju da se vrate kući."

'Nećemo se vraćati'

Valerija i Evgenij neće nazad. Ni u Ukrajinu, ni u Rusiju.

Odlučili su da ostanu u Nemačkoj.

"Ženja ima posao ovde, ja učim nemački i planiram da se obučavam za zaposlenje."

U Brovariju su joj ostali brat i baka za čiju bezbednost brine. Piše da joj nedostaju rodni grad i ljudi koji su ga napustili i otišli na različite strane sveta.

"Sanjam o tome da ćemo se ponovo okupiti u roditeljskom domu i proslaviti pobedu Ukrajine. I nadam se da će to biti ove godine!"

Prema podacima agencije Ujedninjenih nacija za izbeglice (UNHCR), više od 10 miliona ljudi napustilo je Ukrajinu od početka ruske invazije na tu zemlju 24. februara.

U Prihvatnom centru Komesarijata za izbeglice u Vranju trenutno boravi oko 70, uglavom žena i dece.

Više hiljada Ukrajinaca prošlo je kroz Srbiju ka državama Evropske unije.