Pozivi iz EU na formiranje 'istinski proevropske vlade' u Crnoj Gori

Vladimir Bilčik, predsedavajući Delegacije Evropskog parlamenta (EP) za saradnju sa Crnom Gorom, napisao je na Tviteru 20. avgusta da je nakon izglasavanja nepoverenja Vladi, Crnoj Gori potrebna "istinski proevropska vlada".

On je dodao da je potrebna vlada "koja može dati prioritet strateškim reformama EU u odnosu na uske političke interese".

"Crna Gora može pristupiti EU kada uspešno bude rešavala neke teške domaće političke zadatke. Spremni smo da pomognemo", napisao je Bilčik.

Skupština Crne Gore izglasala je nepoverenje Vladi Dritana Abazovića, sat iza ponoći 20. avgusta, nakon dvanaest sati rasprave.

Inicijativu za izglasavanje nepoverenja Vladi podnelo je 36 poslanika Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića i deo stranaka vladajuće većine zbog, kako su naveli, zaustavljanja Crne Gore na putu ka Evropskoj uniji i podizanja tenzija u društvu.

Reakcije iz Crne Gore

Lider prosrpskog Demokratskog fronta u Crnoj Gori Andrija Mandić rekao je 20. avgusta za Radio-televiziju Srbije (RTS), nakon izglasavanja nepoverenja Abazovićevoj Vladi, da mu je žao što su propustili veliku šansu da konstituišu Vladu koja bi bila izraz parlamentarne većine za koju su glasali građani Crne Gore.

"Uložili smo veliku energiju, ne zbog političara, nego zbog naroda koji se radovao da je posle 30 godina smenjena vlast Mila Đukanovića", rekao je Mandić.

Tridesetogodišnja vladavina Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića okončana je na izborima 2020. godine.

Najpre je formirana takozvana ekspertska Vlada Zdravka Krivokapića koja je funkcionisala do početka 2022. godine. Abazovićeva manjinska Vlada je formirana 28. aprila.

Mandić je za RTS rekao i da će vlada Dritana Abazovića biti upamćena po potpisivanju Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC).

Neposredan povod inicijative za obaranje Vlade je nezadovoljstvo zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom 3. avgusta, za koji su predstavnici više političkih partija ocenili da je štetan po nacionalne interese Crne Gore.

Potpisivanjem Temeljnog ugovora bili su zadovoljni prosrpski Demokratski front, Socijalistička narodna partija, Demokrate i još jedan broj manjih stranaka, koje u svojim programima snažno podržavaju SPC.

Od ukupno 81. člana parlamenta, za obaranje Vlade glasalo je 50 poslanika Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića, Demokratske Crne Gore Alekse Bečića, Socijaldemokratske partije, Socijaldemokrata, Bošnjačke Stranke, Demokratske unije Albanaca i Prave Crne Gore.

Protiv je bila predsednica Skupštine Danijela Đurović iz Socijalističke narodne partije.

Ostali poslanici prosrpskog Demokratskog fronta, Socijalističke narodne partije, Demosa i Abazovićevog Građanskog pokreta URA nisu prisustvovali glasanju.

Zdravko Krivokapić, bivši premijer Crne Gore, napisao je 20. avgusta na Tviteru “Proći će! I brzo prođe. Sada treba da se preobrazimo mi pojedinačno, a posebno političari, na dobrobit preobraženja Crne Gore”.

Abazovićeva Vlada će od sada funkcionisati u tehničkom mandatu, odnosno do izbora nove Vlade. Abazović je, nakon što mu je izglasano nepoverenje, novinarima rekao da neće učestvovati u novoj vladi.

Dritan Abazović bio je prvi premijer Crne Gore koji pripada manjinskoj nacionalnoj zajednici. U prethodnoj Vladi Zdravka Krivokapića bio je potpredsednik. Nakon što je inicirao rušenje Krivokapićeve Vlade u februaru ove godine, Abazović je uz pomoć Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića postao novi premijer.

Pad Vlade otvara mogućnost formiranja i nove, treće Vlade, na osnovu izbornog rezultata parlamentarnih izbora iz avgusta 2020. godine.