U Beogradu razgovori predstavnika Evroprajda i vlasti

Razgovori između organizatora Evroprajda (EuroPride) i Vlade Srbije, Grada Beograda i policije, odvjaju se u pozitvnom tonu i uz obostrano razumevanje i volju da se pronađe rešenje za održavanje te manifestacije koje će svima odgovarati.

To je izjavio je za Radio Slobona Evropa (RSE), Goran Miletić koordinator Evroprajda.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 27. avgusta da se Parada ponosa zakazana za septembar u Beogradu otkazuje ili odlaže, navodeći da se time ugrožavaju prava manjine, ali da je država pritisnuta sa svih strana.

Vučić je rekao i da je stav države da za njeno održavanje ne postoje bezbedonisni uslovi.

"Dakle, sada kada imamo jednu potpuno novu situaciju, mi pokušavamo da iz svega ovoga u jednom dobrom duhu da nađemo rešenje, da nađemo izlaz i da bi se cela manifestacija na kraju desila onako kako to dolikuje Beogradu i kako je to dobro", rekao je Miletić o razgovorima organizatora i predstavnika vlasti.

U Beogradu je od 12. do 18. septembra trebalo da se održi Europrajd. U pitanju je međunarodni događaj koji uključuje Paradu ponosa, čiji domaćin svake godine bude drugi evropski grad.

Miletić je potvrdio za RSE da organizatori do sada nisu dobili zabranu za održavanje te manifestacije.

"Europrajd će se svakako održati. Dakle, svi skupovi u zatvorenom nisu nikada dovođeni u pitanje – sve ono što imamo u zatvorenom prostoru se dešava. Kao poslednji problemi koji su ostali na stolu su kontakti i šetnja. O tome i dalje razgovaramo i ja se nadam da ćemo uskoro imati rešenje."

Predsednica Evropskog udruženja organizatora Prajda (EPOA) Kristine Garina je najavila da će se, u slučaju formalnog obaveštenja o zabrani najavljenog Evroprajda (EuroPride) u septembru, organizatori obratiti sudu.

Ustavni sud Srbije je 2013. godine zaključio da je zabrana Parade ponosa 2011. godine u Beogradu bila neustavna, i da je njom bio povređen član 54.

Inače, otkazivanje Evroprajda od vlasti tražile su desničarske stranke, grupe i pojedinci iz Srpske pravoslavne crkve.

Njihovi predstavnici održali su u Beogradu i dva skupa, koje su nazvali litijama, na kojima su dominirali crkveni simboli, ali i poruke podrške ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.