Poslanik Kamberi nakon zahteva da ga uhapse: Služe se metodama Miloševića

Jedini poslanik albanske nacionalne manjine u Skupštini Srbije Šaip Kamberi (Shaip Kamberi) kaže kako nije očekivao da će se neko usuditi da u državnoj instituciji i u prisustvu predsednika Srbije traži njegovo hapšenje.

Kamberijevo hapšenje je, zbog tvrdnje da je Kosovo nezavisna država, na posebnom skupštinskom zasedanju, zatražila poslanica Socijalističke partije Srbije (SPS) i potpredsednica Narodne Skupštine Snežana Paunović.

"Očekivao sam da će se svi suprotstaviti mojim stavovima, ali nisam očekivao da će se neko usuditi da, u prisustvu predsednika Republike, u domu Narodne skupštine, traži ne samo zatvor za narodnog poslanika, nego ono što je još strašnije – moje iseljenje iz Srbije, kaže Kamberi u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Na dvodnevnoj sednici Skupštine prošle sedmice predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je izveštaj o dijalogu sa Kosovo mi odgovarao na poslanička pitanja.

Kamberi, jedan od nekoliko poslanika koji otvoreno priznaju nezavisnost Kosova, predstavlja albansku zajednicu u Skupštini, iz čijih redova je i biran.

Nakon što je tokom zasedanja Kamberi naveo da je Kosovo nezavisna država i da bi vlasti u Srbiji trebalo da sarađuju sa vlastima svoje bivše pokrajine, poslanica Socijalista, inače partije Slobodana Miloševića, Snežana Paunović navela je da je Kamberi prekršio svoju poslaničku zakletvu i Ustav Srbije, u kojem se navodi da je Kosovo deo Srbije.

"Šta ne sme da izgovori u parlamentu Srbije – e ovo", navela je Paunović i ocenila da postoji osnov za hapšenje Kamberija.

Prema propisima Srbije, narodni poslanik uživa imunitet i za usmeno ili pismeno izraženo mišljenje ili glasanje ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost.

Šaip Kamberi je za RSE izjavio da sve događalo u prisustvu predsednika Srbije, koji nije reagovao, i predsednika Skupštine koji je, kako je naveo, bio dužan da, po Poslovniku i Zakonu o Narodnoj skupštini, traži od poslanice da se ne služi takvim metodama zastrašivanja.

"I da je upozori da u parlamentu nije dozvoljena inkvizicija."

'Nisam ovo očekivao'

RSE: Ipak, dogodilo se i to. Šta vam to govori?

Kamberi: U ovakvom političkom ambijentu je normalno da se očekuje da oni koji se ne slažu s Vama ili imaju suprotno političko mišljenje, to i iskažu. Međutim, kako se to dogodilo u Parlamentu – mestu u kome je barem formalno pravno narodnom poslaniku dozvoljeno da slobodno iznosi svoje mišljenje, kako to Zakon o Narodnoj skupštini predviđa, a da se ne poziva na odgovornost, svakako nisam očekivao da će to tako daleko otići.

RSE: Šta vam ovaj događaj govori o političkoj atmosferi u Srbiji, o toleranciji i demokratiji, o odnosima između vlasti i opozicije, pa i o položaju i očekivanjima predstavnika manjinskih zajednica u Skupštini Srbije?

Kamberi: Znao sam unapred da se neće složiti, ali da sam strahovao od pretnji, ja uopšte ne bih prisustvovao toj sednici. Ja sam sasvim svesno izneo svoje stavove, znajući kakve će reakcije izazvati, bez obzira šta drugi misle, šta kažu i šta predlažu.

Izabran sam na političkoj platformi po kojoj treba otvoreno razgovarati o problemima i da tako zastupam interese albanske manjine u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa (na jugu Srbije). Izabran sam i da bih iznosio naše jasne stavove o svim političkim pitanjima, pa i o onim koja se u Srbiji smatraju najtežim, odnosno zabranjenim.

Kada je u pitanju Kosovo, moj stav je takav. Nisam ga prvi put rekao i nisam ga jedini rekao. To je pre mene u Skupštini izneo i Čeda Jovanović (bivši poslanik Liberalno demokratske partije, LDP), ali vidite kada se jedan Albanac usudi da to kaže srpskim vlastima, onda to poprima drugačije razmere.

Dakle, ovaj slučaj govori da su maske skinute i da su oni koji su obukli demokratsko odelo pokazali da se nisu promenili i da pokušavaju da se služe Miloševićevim metodama, posebno kada su u pitanju Albanci. To je, po meni, loše za demokratiju, loše za jednu zemlju kojoj je prvi spoljnopolitički cilj približavanje Evropskoj uniji, odnosno članstvo u njoj.

'Vreme je za dogovor'

RSE: Kako ste Vi lično doživeli optužbe poslanice SPS i potpredsednice Skupštine Srbije?

Kamberi: Kao govor mržnje. Ali to se i moglo očekivati od SPS, stranke koja je najodgovornija za sve zločine koji su se dogodili na Balkanu i za sve ono što se dogodilo na Kosovu. Ali, reći tako nešto u prisustvu predsednika Republike, to zaista nisam očekivao.

Zapravo, osnova cele te politike koja želi da Kosovo vrati u Srbiju je ono što je pokušavao i Milošević – da Kosovo bude u Srbiji, ali bez Albanaca. E, to ne može. Taj recept je isproban 1999. godine i ispalo je kako je ispalo. Sada je vreme da se sedne da se razgovara i dogovara i da se postigne dogovor u skladu sa realnom situacijom.

Ja sam samo tražio da predsednik Vučić preuzme odgovornost državnika, da postigne mir sa Albancima i da zajedno sa Albancima gradi prosperitet na Zapadnom Balkanu.

RSE: Izgleda da, iako ste govorili na srpskom jeziku, a ne na svojem maternjem, vaš govor u Skupštini nije tako protumačen. Naprotiv, pre bi se reklo da je shvaćen kao neprijateljski.

Kamberi: Ako se i takvi pozivi smatraju neprijateljskim prema državi, onda se ja pitam koja je svrha da budem deo parlamenta u kome vam zabranjuju da govorite ono što mislite. Ali, bez obzira na sve pretnje i govor mržnje, koji će sigurno biti intenzivniji u narednom periodu, ja neću odustati od moje politike i od onoga što zapravo moji birači traže od mene. Jer, ja sam još u kampanji obećao koju ću politiku zastupati, tako da nema govora da, ni za pedalj, promenim pravac svog delovanja u Parlamentu.

RSE: Da li je posle svega neko razgovarao sa vama? Da li je bilo neke vrste solidarnosti ostalih poslanika?

Kamberi: Ne. Što se tiče solidarnosti ili pružanja bilo kakve podrške, nijedan od poslanika, barem javno, nije rekao ništa. Jedino što sam imao prilike da se usput pozdravim sa poslanicima iz (opozicione poslaničke) grupe 'Ne davimo Beograd', ali to je bio čisto formalni pozdrav. Niko od poslanika, a sada mogu reći ni u nevladinom sektoru Srbije, takođe nije našao za shodno da osudi taj govor mržnje. Mislim da i to pokazuje žalosno stanje demokratije u Srbiji.

'Ne postoji šansa da Kosovo ponovo bude deo Srbije'

RSE: Kako uopšte izgleda biti jedan od pet poslanika u Skupštini Srbije koji javno priznaje nezavisnost Kosova?

Kamberi: To se najbolje videlo na protekloj sednici – da vam prete zatvorom, da vam prete iseljenjem, da hoće da vas spale na lomači. Ali znate šta, ti poslanici i nosioci takvih političkih ideja ne shvataju da nisam ja problem i da će se, i bez mene, zemlja okretati i da će i bez mene stanje na Kosovu ostati isto.

Nisam ja kriv, niti sam bilo čime doprineo da dođe do takvog stanja. Krivi su oni koji su vodili agresivnu politiku prema Albancima i to ne samo devedesetih godina nego i dugoročno, od balkanskih ratova zapravo, stvarajući neprijatelje od Albanaca.

Moramo da se suočimo sa realnošću da ne postoji nikakva realna, teorijska ni praktična šansa da Kosovo ponovo bude deo Srbije. Tu realnost treba da shvati i sadašnji predsednik države i da se kao ozbiljan i odgovoran državnik posveti postizanju prijateljskog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom i da onda svi narodi Balkana zajedno grade novu perspektivu. Ovako, ja ne vidim nikakvo rešenje i održavanje ovog status quo stanja nije rešenje ni za Srbiju ni za Kosovo.

O odnosu prema Albancima u Srbiji

RSE: Da li je takav prijateljski sporazum moguć? Koliko su dve strane daleko od takvog rešenja i koliko je on važan za Albance koji žive na jugu Srbije?

Kamberi: Interes Albanaca Preševske doline (na jugu Srbije) je da se odnosi Kosova i Srbije normalizuju što pre. Naš diskriminatorski položaj u protekle dve decenije je posledica nenormalnih odnosa koje Srbija ima sa Kosovom, jer se sve prelama preko naših leđa. U nekom budućem vremenu, kada bude postignt takav sporazum, sigurno se može očekivati i drugačiji pristup države Srbije prema Albancima koji žive na njenoj teritoriji.

Da više ne budemo državni neprijatelji broj jedan i da se država prema nama odnosi kao i prema pripadnicima drugih manjina. Jednostavno, da budemo ravnopravni sa svim ostalim građanima. Ovako kako nas smatraju da smo zaverenici i neprijatelji države, država u stvari pokušava da legalizuje svoju politiku naše diskriminacije.

RSE: Kako ocenjujete sednicu Skupštine o Kosovu i izveštaj koji je podneo predsednik Srbije, Aleksandar Vučić,i da li će se posle nje nešto promeniti u dijalogu u Briselu?

Kamberi: Sa onakvom retorikom koja je ispoljena na protekloj sednici teško se može nešto promeniti, odnosno sednica je nešto već viđeno prošle godine; stvari se ponavljaju i statistički prikazuju neke brojke o navodnoj pomoći koja stiže Srbima na Kosovu. Ali, nema ništa konkretno koji je stav i koji je, zapravo, krajnji cilj koji Republika Srbija želi da postigne ovim razgovorima.

Vučić je više puta rekao da on jeste za kompromis sa Albancima, ali ako ga pitate koji bi to kompromis bio, on ne zna odgovor. Onda, o čemu razgovaramo? Šta se želi postići ako vi nemate jasan stav o određenom političkom pitanju, odnosno nemate pojma o mogućnosti vaših političkih dometa u tim pregovorima.

Ipak, sve zavisi od posrednika u ovim pregovorima (Evropske unije), mada ne verujem da EU ima neku političku moć da obe strane potpišu neki sporazum. Bez SAD teško se može očekivati da će se nešto i postići.

'Jedino SAD imaju dovoljno jak uticaj'

RSE: Upravo je to moje sledeće pitanje. Zbog čega je važno direktno i aktivno uključenje SAD u pregovarački proces?

Kamberi: Ako se vratimo unazad, u periodu od 2011. do 2013. godine postignuti sporazumi jesu bili napredak u odnosu na stanje koje je vladalo u odnosima Srbije i Kosova u tom periodu.

Međutim, povlačenje SAD iz pregovora i njihova nezainteresovanost na neki način su omogućili da se svaka strana ponaša shodno svojim ubeđenjima i shodno svojim interesima i da se zbog toga neki dogovori koji su već potpisani poštuju, neki ne, a neki samo polovično. To znači da EU do sada nije imala uticaja na obe strane da dogovore poštuju.

Jedino SAD imaju politički uticaj da vrše dovoljno jak pritisak na obe strane da poštuju dogovor. Srećom, oni su konačno shvatili da bez njih Balkan ponovo može da se vrati u devedesete godine. Videli smo uticaje sa svih strana, pokušaje destabilizacije u Bosni, Makedoniji pre toga, Crnoj Gori, na severu Kosova, a zapravo ne bih isključio ni Preševsku dolinu, koja može biti pod uticajem nekoga ko želi destabilizaciju ovog regiona.

Uticaj jedne super sile bio bi podsticaj izgradnji mira u ovom delu Evrope. Bez toga nijedna strana ne može očekivati da bude deo EU, što je u stvari politički interes svih naroda zapadnog Balkana.

Stav SAD po pitanju nezavisnosti Kosova je jasan i tu nema promene, ali bi svakako doprineo da se sve strane ozbiljnije suoče sa realnošću koja postoji. Na osnovu realne politike, napravile bi se konture za okvirni sporazum koji bi deoveo do normalizacije odnosa, nakon čega bi, polako sve krenulo u dobrom pravcu.

O odnosima sa zvaničnom Tiranom i Prištinom

RSE: Kakvi su Vaši politički odnosi sa vlastima u Tirani i Prištini i na čemu se oni zasnivaju?

Kamberi: Ja imam odlične odnose sa vlastima i na Kosovu i u Albaniji, i sa opozicijom na Kosovu, jer ja mislim da Albanci iz Preševske doline ne treba da grade odnose sa političkim strankama već sa institucijama i na Kosovu i u Albaniji. Treba da koristimo sve mogućnosti tih zemalja za pobojšanje položaja Albanaca Preševske doline.

Ako ste me pitali da li na teme koje pokrećem u Skupštini Srbije utiče neko iz Prištine i Tirane, moj odgovor je da samo ja odlučujem koje će se teme i kada pokretati, zbog toga što najbolje poznajem probleme Albanaca iz Preševske doline, ali i zbog toga što sam od njih dobio mandat da zastupam njihove interese.

Ono što od njih očekujem je podrška mojoj borbi za poboljšanje prava Albanaca, a ne nametanja tema sa strane. Teme ću ja izabrati u odnosu na potrebe albanske zajednice.