Beograd zbog Kosova pred vratima Pekinga i Moskve

Savet bezbednosti i pravo veta - to je zajednički imenitelj i razlog zbog kojeg predsednik Srbije u sva pitanja i probleme u odnosima sa Kosovom uključuje Rusiju i Kinu, ocenio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) politički analitičar Boško Jakšić.

Ove dve države ne priznaju nezavisnost Kosova, a vlast u Beogradu računa na njihovu podršku i veto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) kada je reč o pitanjima statusa Kosova.

Aleksandar Vučić se sa ambasadorima Moskve i Pekinga sastao i u danu kada su predstavnici Srba sa Kosova, 5. novembra, objavili da napuštaju institucije, nezadovoljni planom Prištine o preregistraciji automobila sa srpskim tablicama.

Istog dana obavio je i telefonski razgovor sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država (SAD), zemlje koja podržava nezavisnost Kosova.

Nove tenzije na Kosovu počele su nakon sprovođenja plana kosovske Vlade o preregistraciji automobila sa srpskim oznakama i odbijanjem policije na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, da uručuju opomene vozačima.

Zbog toga je suspendovan direktor policije za sever Nenad Đurić, nakon čega su i drugi policajci sa severa podneli ostavke, a predstavnici srpske zajednice napustili institucije Kosova.

Šta o novoj krizi kažu Moskva i Peking?

Nakon vanredne sednice Vlade Srbije na kojoj je sa premijerkom i ministrima razmatrao situaciju na Kosovu, Vučić se 5. novembra odvojeno sastao sa ambasadorima Rusije i Kine u Beogradu, kojima se zahvalio na podršci.

Posle susreta sa Aleksandrom Bocan-Harčenkom, predsednik Srbije je na Instagramu napisao da je ruskog ambasadora informisao o "bezbednosnoj situaciji" na Kosovu, kao i "pritiscima sa kojima se Srbi i Srbija suočavaju".

"Ponovio sam našu zahvalnost na principijelnom stavu i podršci Ruske Federacije suverenitetu i teritorijalnom integritetu naše zemlje", napisao je Vučić.

Posle sastanka sa ambasadorkom Kine Čen Bo, Vučić je objavio da "Srbija nastavlja da vodi odgovornu politiku mira i stabilnosti, ostaje posvećena poštovanju međunarodnog prava i punoj primeni do sada postignutih sporazuma".

Čen Bo je, kako se navodi u saopštenju Predsedništva, navela da podržava "legitimne zahteve srpske strane".

Beograd traži povlačenje odluke o preregistraciji tablica na severu Kosova i formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.

Sa ambasadorkom Kine se 7. novembra sastao i direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković.

Isti dan sa delegacijom spoljnih poslova Kine u Beogradu su razgovarali članovi Odbora za spoljne poslove Skupštine Srbije.

Predsednik Odbora Borko Stefanović iz opozicione Stranke slobode i pravde izjavio je da Srbija "izuzetno ceni i da je veoma zahvalna na stavu Kine po pitanju celovitosti i teritorijalnog integriteta Srbije", navedeno je u saopštenju sa sastanka 7. novembra.

Stefanović je rekao i da Srbiju "očekuju teški spoljnopolitički dani", te da će joj trebati "svaka podrška i vidljivost stava po pitanju celovitosti i teritorijalnog integriteta".

Predvodnica kineske delegacije Điang Ju izjavila je da Srbija i Kina imaju iste ciljeve "po pitanju mira i poštovanja međunarodnog prava" i da "čvrste veze, podupiru i uzajamne čvrste podrške po pitanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta država".

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti izjavio je 7. novembra da su poslednjih dana povećane pretnje i napori Srbije i njenog predsednika da destabilizuje situaciju na Kosovu.

Kurti je ukazao i na to da se Vučić sastajao sa ambasadorima Rusije i Kine.

"To jasno pokazuje da se predsednik Srbije koordinira sa Rusijom i Kinom, a laže i razočarava Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države", rekao je Kurti na konferenciji za novinare i optužio Srbiju da sabotira dijalog i bilo kakav sporazum.

"Ono što se sada dešava najbolje objašnjava napore Beograda da se suprotstavi francusko-nemačkom planu. Ne radi se ni o tablicama, ni o zajednici, ni o suspenziji Nenada Đurića. Radi se samo o odbijanju Srbije da prizna predlog Pariza i Berlina", kazao je Kurti.

Detalji francusko-nemačkog predloga nisu objavljeni, ali je Beograd saopštio da su Berlin i Pariz izneli predlog da Srbija dopusti ulazak Kosova u međunarodne institucije i organizacije, uključujući Ujedinjene nacije u zamenu za brzo članstvo Srbije u EU.

Srbija je do sada blokirala članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, u čemu ima podršku Rusije i Kine.

"Jedno je načelna podrška Kine, a drugo je Rusija koja je mnogo važnija i koja mnogo dramatičnije naplaćuje svoju podršku oko Kosova. To je čitav jedan paket koji određuje spoljnu politiku Srbije", navodi politički analitičar Boško Jakšić.

Kolika je cena ruske podrške?

Zbog Kosova, ali i potpune zavisnosti od ruskog gasa, Srbija mesecima odbija pozive Evropske unije da se priključi sankcijama Moskvi zbog njene agresije na Ukrajinu.

Iako je u UN podržala nekoliko rezolucija koje osuđuju invaziju, vlast za odbijanje sankcija Rusiji ima podršku više od 80 građana, pokazala su istraživanja agencije Demostat i nevladinog Instituta za evropske poslove.

Srbija je ujedno i jedna od retkih država Balkana u kojoj su od početka agresije na Ukrajinu organizovani skupovi podrške Rusiji, dok murali predsednika te zemlje Vladimira Putina i simboli ruske invazije "krase" fasade u velikom broju gradova.

Ruske zastave viđene su i na protestu pripadnika srpske zajednice na Kosovu 6. novembra na koji je pozvala Srpska lista, vodeća partija kosovskih Srba koja ima podršku Beograda.

"Rusija naplaćuje političku cenu Kosova i gasa, od uzdržavanja od sankcija, do kreiranja proruske atmosfere. Pridruživanje osuđujućim Rezolucijama UN-a je više izuzetak nego pravilo", rekao je Boško Jakšić.

U izveštaju Evropske komisije od 12. oktobra ocenjeno je da je Srbija "značajno" nazadovala u procesu usaglašavanja spoljne politike sa EU zbog odbijanja da se usaglasi sa sankcijama Rusiji.

Srbija je suočena i sa zahtevima EU da diversifikuje pravce i izvore energije i smanji zavisnost od jednog proizvođača.

Zemlja u potpunosti zavisi od ruskog gasa, koji od 2021. stiže iz gasovoda "Balkanski tok" [deo rusko-turskog projekta "Turski tok"].

Gasovod je nastao kao deo dugoročne ambicije Rusije da na minimum svede transport gasa kroz Ukrajinu.

Najveća naftna kompanija Srbije - NIS prodata je 2008. ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeftu, koja je danas vlasnik većinskog paketa akcija.

Srbija i Rusija imaju razvijenu saradnju i u oblasti odbrane i trgovine - kroz Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom.

Zvaničnici EU isticali su u više navrata da će Srbija kada postane punopravna članica evropskog bloka morati da raskine sporazume o slobodnoj trgovini sa trećim državama.

Kolika je cena kineske podrške?

"Za razliku od Rusije, Kina radi lukavije - kroz investicije i finansije. Dakle, Rusi mnogo više rade na živo, a Kinezi sa anestezijom", ocenjuje Jakšić.

Zvaničnici Srbije i Kine odnose dve zemlje opisuju kao "čelično prijateljstvo" koje potvrđuju i nizom infrastrukturnih i drugih projekata koje Kina poslednjih godina sprovodi u Srbiji.

Ne propustite da pogledate: 'Kinesko čudo' na Balkanu

Srbija je deo kineske Inicijative Pojas i put. Reč je o "novom putu svile" kineskog predsednika Si Đinpinga, sa ciljem prodora te države na Zapad.

Kineski infrastrukturni projekti, poput pruge Beograd – Budimpešta, i investicije u Železari Smederevo, rudniku bakra u Boru (RTB Bor u vlasništvu kineskog Ziđina), i fabrike guma Linglong u Zrenjaninu su pod lupom EU, zbog kršenja evropskih pravila u smislu transparentnosti i zaštite ljudskih prava i životne sredine.

U prethodne dve godine Srbija je sa Kinom intenzivirala i vojnu saradnju čime je postala jedina evropska država koja u borbenom sastavu vojske ima naoružanje iz Kine.

Zbog saradnje sa Kinom, Srbija se našla pod lupom EU, dok su iz SAD stizala upozorenja zbog saradnje u oblasti odbrane.

Balansiranje ili vraćanje na evropski put?

Uz sastanke sa ambasadorima Rusije i Kine koji su bili najavljeni i održani u Predsedništvu, Aleksandar Vučić je 5. novembra nenajavljeno razgovarao telefonom sa ambasadorom SAD u Beogradu Kristoferom Hilom (Christopher Hill).

"Vidimo da je Vučić, u skladu sa svojom politikom balansiranja, odmah pokušao da to negde izjednači", naveo je politički analitičar Boško Jakšić.

U razgovoru sa Hilom, Vučić je poručio da Srbija "ostaje posvećena očuvanju mira, poštovanju međunarodnog prava i primeni potpisanih sporazuma".

Ambasadoru je preneo i "užasnost Srba sa KiM ponašanjem i jednostranim potezima Prištine, koji dovode u pitanje njihovu bezbednost i stabilnost čitavog regiona", objavljeno je na Vučićevom Instagramu.

Hil je zahtevao od Vučića da se Srbija ponaša odgovorno i da ni na koji način ne učestvuje u ugrožavanju regionalnog mira i stabilnosti, navodi se na sajtu Predsedništva.

Dan ranije, Vučić se sastao sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.

"Na osnovu nekih skromnih i slabašnih signala, utisak je da se Vučić ipak okreće Zapadu. Čak imam utisak da je razlog učestalog viđanja sa ambasadorom Rusije da predsednik njemu stalno nešto objašnjava - ja moram ovo da uradim prema Zapadu, nemojte da se ljutite", rekao je Boško Jakšić.

Vučić se Bocan-Harčenkom sastao i 24. oktobra, u danu kada je ministarka za evropske poslove i klimatska pitanja Nemačke Ana Lirman (Anna Lührmann) pozvala Srbiju da svoju spoljnu politiku usaglasi sa EU.

Kosovo kao uslov za članstvo

Srbiji na putu evropskih integracija stoji i normalizacija odnosa sa Kosovom.

Briselski sporazum o normalizaciji, dve strane su potpisale 2013, a pregovaračko poglavlje koje se odnosi na to otvoreno je 2015. godine.

Vlasti u Srbiji tvrde da je Kosovo, sprovođenjem odluke o preregistraciji vozila sa srpskim tablicama i suspenzijom šefa regionalne policije, "pogazilo" sve što je dogovoreno u briselskom dijalogu.

U odluci da napuste institucije na Kosovu, vodeća partija kosovskih Srba "Sprska lista" imala je podršku Beograda.

"Beograd preko tih Srba na Kosovu pokazuje da i on može da utiče na razvoj događaja. Mislim da je izlazak iz institucija taktički potez odmeravanja snaga, odmeravanja ucenjivačkih kapaciteta", ocenio je Boško Jakšić.

Pitanje preregistracije automobila je i 31. jula izazvalo tenzije na severu Kosova, kada su pripadnici srpske zajednice podigli barikade na graničnim prelazima.

Zbog toga je Kosovo, na inicijativu međunarodne zajednice, odložilo odluku o preregistraciji na mesec dana.

Šta o tablicama piše u Briselskom sporazumu?

Sporazum o slobodi kretanja između Kosova i Srbije je postignut 2011. godine u Briselu.

Prema ovom dokumentu, ukinute su srpske tablice sa oznakama gradova na Kosovu, kao na primer PR (Priština), GL (Gnjilane) KM (Kosovska Mitrovica), odnosno morala je da se izvrši preregistracija ovih vozila na RKS (Republika Kosovo) ili na statusno neutralno – KS (Kosovo).

Primena odluke o tablicama na Kosovu u tri faze

Uprkos ovom dogovoru, u četiri opštine na severu Kosova u kojima živi većinsko srpsko stanovništvo, građani su vozili automobile sa registarskim oznakama gradova na Kosovu koje izdaje Srbija.

Sa druge strane, građani Kosova na teritoriju Srbije nisu mogli da uđu sa RKS tablicama bez troškova, odnosno morali su da ih zamene probnim, pa se Kosovo Sporazumom obavezalo da će na još pet godina izdavati KS registarske tablice, koje je Srbija prihvatila.

Tehnički sporazum o slobodi kretanja iz 2011, finalizovan je u Briselu 14. septembra 2016. godine, kada je Kosovo prihvatilo da na još pet godina produžiti važenje statusno neutralnih KS tablica.

Rok od pet godina istekao je 15. septembra 2021. godine.