Direktni letovi između Beograda i Tjenđina u Kini nakon 20 godina
Er Srbija (Air Serbia) je od 9. novembra ponovo uspostavila direktne letove između Beograda i Tjenđina (Tianjin), koji je četvrti najveći grad u Kini.
"Da nije bilo Kine i Er Srbije nisam sigurna kako i koliko uspešno bi se borili protiv korona visrusa. Hvala vam što nastavljate borbu i partnerstvo", rekla je novinarima na beogradskom aerodromu An Brnabić, koja je prisustvovala svečanosti povodom prvog leta 9. decembra.
Er Srbija je tokom 2020. godine obavila više desetina specijalnih kargo-letova kojima su u Srbiju iz Kine dopremani medicinski aparati i oprema u pokušajima države da se izbori sa pandemijom korona virusa.
Opremu su na aerodromu dočekivali najviši srpski zvaničnici, koji su zahvaljivali Kini na pomoći, ne otkrivajući da li je reč o donaciji ili kupovini.
Srbija je prva i jedina evropska država u kojoj je kineska Sinofarmova vakcina odobrena za upotrebu. Nabavka medicinske opreme i lekova tokom vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa proglašena je tajnom još u martu 2020. godine
Brnabić je 9. decembra rekla da Er Srbija posle 20 godina započinje direktan let prema Kini i gradu Tjenđinu (Tianjin), ali da je važno da je to praktično direktan let sa Pekingom, pošto je od aerodroma do Pekinga potrebno, brzim vozom 30 minuta.
Brnabić je rekla da je u 2021. godini robna razmena između Srbije i Kine bila više od pet milijardi dolara, a prvi put je izvoz iz Srbije bio skoro milijardu dolara.
"U poslednjih deset godina izvoz Srbije u Kinu je povećan 152 puta, a u protekle tri godine je tripliran. Zaključno sa oktobrom ove godine nivo robne razmene je dostigao razmenu iz 2021., a izvoz u Kinu je prevazišao brojke iz 2021. godine", rekla je Brnabić.
Istakla je da je sada apsolutni prioritet Vlade Srbije, u odnosima sa Kinom, sporazum o slobodnoj trgovini i da "kada se potpiše nebo je sama granica".
Ambasadorka Kine u Beogradu Čen Bo na svečanosti je izjvila da otvaranje direktnog leta ima veliki značaj za razvoj odnosa dve zemlje.
Bliski odnosi Srbije sa Kinom i Rusijom često su bili predmet kritika zvaničnika i EU i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), uz slanje jasne poruke da će Srbija, u procesu evrointegracija, morati da usaglasi svoju spoljnu politiku sa ostalih 27 država članica.