Srpska opozicija o pitanju Kosova - od EU do Rusije

Opozicija u Srbiji nema jedinstven stav o načinu izlaska iz krize na severu Kosova.

Pojedine stranke smatraju da sa međunarodnom zajednicom treba tražiti rešenje za povratak Srba u kosovske institucije i insistirati na poštovanju postignutih sporazuma između Beograda i Prištine.

Druge podržavaju nameru vlasti da se zahteva povratak do 1.000 srpskih pripadnika bezbednosti na Kosovo.

Desno orijentisane stranke traže da se pregovori o Kosovu iz Brisela premeste u Ujedinjene nacije (UN), kao i da se u njih uključi Rusija, navodeći kao argument da su Sjedinjene Američke Države (SAD) i Evropska unija (EU) već uključeni.

Kriza na severu Kosova kulminirala je kada su grupe Srba 10. decembra blokirale puteve sprečavajući saobraćaj prema graničnim prelazima sa Srbijom - Jarinju i Brnjaku.

Barikade su postavljene nakon što je kosovska policija uhapsila bivšeg srpskog policajca Dejana Pantića zbog sumnje da je umešan u napad na službenike Centralne izborne komisije.

Kosovske vlasti pokušale su da organizuju lokalne izbore na severu Kosova kao odgovor na odluku predstavnika tamošnjih Srba da napuste kosovske institucije.

Izbori su, u međuvremenu, odloženi za april 2023.

PSG: Diplomatski napor usmeriti ka EU i SAD

Poslanik i lider opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da bi sa međunarodnom zajednicom trebalo raditi na pronalaženju rešenja o povratku Srba u institucije.

PSG ima tri poslanika u Skupštini Srbije od 250 mesta, dok poslanička grupa vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) ima 106 poslanika.

"Za Srbe na Kosovu i Metohiji bi vraćanje naših 460 policajaca u institucije (Kosova) bilo daleko značajnije od slanja zahteva KFOR-u da dopusti povratak do 1.000 vojnika jer se to nikada neće desiti", ocenio je Grbović.

On ocenjuje da je takav zahtev, osim što je nerealan, i štetan jer se njime vrši pritisak koji produbljuje krizu.

Grbović je dodao da je neophodno iskoristiti pregovarački kapital stečen poštovanjem dosadašnjih sporazuma kako bi se ojačala veza sa EU i SAD.

"To su akteri koji imaju ključnu ulogu i zato sav diplomatski napor treba usmeriti u tom pravcu", naveo je Grbović.

"Nepotrebno je gubiti vreme na ubeđivanje (kosovskog premijera Aljbina) Kurtija, štetno je dopustiti (ruskom ambasadoru Aleksandru) Bocan Harčenku da se postavlja kao portparol Vlade", dodao je.

Iz Stranke slobode i pravde (SSP) nije odgovoreno na upit RSE kako vide rešenje za nastalu krizu na severu Kosova. SSP ima 8 poslanika, a u njihovoj poslaničkoj grupi je 16 članova.

U Beogradu je najavljeno da će 15. decembra nakon sednice Vlade Srbije biti upućen zahtev međunarodnoj misiji na Kosovu KFOR za povratak do 1.000 pripadnika snaga bezbednosti.

Beograd se za to poziva na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. godine.

Taj dokument predviđa povratak dogovorenog broja bezbednosnog jugoslovenskog i srpskog osoblja, ali u cilju veze sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom, zatim čišćenjem minskih polja i održavanjem prisustva na mestima srpske kulturne baštine i na glavnim graničnim prelazima.

Rezolucijom 1244 odobreno je međunarodno, vojno i civilno prisustvo u tadašnjoj SR Jugoslaviji, uspostavljanje Privremene administrativne Misije UN-a na Kosovu (UNMIK), a Kosovo stavljeno pod mandat UN.

DS: Obustaviti ratnu retoriku

Poslanik opozicione Demokratske stranke Srđan Milivojević rekao je za RSE da treba obustaviti nepotrebnu ratnu retoriku.

"Da se u punom kapacitetu implementiraju sporazumi koji omogućuju nesmetan protok robe i ljudi i da se sa predstavnicima međunarodne zajednice insistira na poštovanju onoga što je potpisano", naveo je on.

Demokratska stranka u parlamentu ima deset poslanika.

Milivojević smatra da treba insistirati na poštovanju Rezolucije 1244, ali ne na njenim "nesprovodljivim odredbama" poput povratka srpske vojske i policije na Kosovo jer je to moguće, kako kaže, isključivo na poziv komandanta KFOR-a.

Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar), specijalni izaslanik predsednika SAD za Zapadni Balkan, rekao je 13. decembra za RSE da se Sjedinjene Države kategorički protive mogućnosti povratka srpskih snaga na teritoriju Kosova.

Do zaoštravanja krize na severu Kosova došlo je usred pokušaja evropskih i američkih pregovarača da ubrzaju dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Situacija je kulminirala blokadom na severu Kosova koja je ušla u pet dan.

U međuvremenu je premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila da međunarodna zajednica čuje Srbe "samo kada su na barikadama".

Brnabić je 13. decembra priznala da Srbija zbog krize na Kosovu može mnogo da izgubi, poput investicija. Ali je istovremeno navela da za Srbe na severu Kosova nema apel jer joj je teško da im se obraća iz udobne pozicije u Beogradu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 11. decembra nakon Sednice saveta za nacionalnu bezbednost rekao da su barikade Srba na severu Kosova izraz protesta, a ne hira.

On je tada izneo ocenu da se na terenu vodi "teška borba za opstanak jednog naroda na svojim ognjištima."

Vučićeva Srpska napredna stranka u bliskim je odnosima sa najvećom partijom Srba na Kosovu, Srpskom listom, čiji zvaničnici se obraćaju medijima sa barikada.

Dveri: Uključiti Rusiju u pregovore

Desno orijentisani opozicioni pokret Dveri i stranka Zavetnici predali su zahtev za sazivanje posebne sednice Skupštine Srbije, na kojoj bi se raspravljalo o situaciji na severu Kosova, ali i o sadržaju francusko-nemačkog predloga za dijalog.

U Dverima kažu da nisu dobili nikakav odgovor iz parlamenta na ovaj zahtev.

"I postići nacionalni konsenzus i novu političku platformu koja bi imala legitimitet", rekla je za RSE poslanica i potpredsednica Dveri, Tamara Milenković Kerković.

Dveri u parlamentu imaju šest poslanika.

Nedavno je u dijalog Beograda i Prištine uvršten francusko-nemački plan za dijalog. Sadržaj tog teksta nije javno objavljen.

RSE je imao uvid u taj dokument i u njemu se ne pominje mogućnost međusobnog priznanja ili članstvo Kosova u UN.

Ključni elementi tog predloga su jednaka prava Srbije i Kosova, poštovanje teritorijalnog integriteta i nepovredivost granica, priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu.

Dveri takođe smatraju da Srbija, uz pomoć Kine i Rusije, treba da u Savetu bezbednosti traži povratak do 1.000 pripadnika Vojske Srbije u skladu sa Rezolucijom 1244.

"Pozvati Rusiju da zakaže sednicu Saveta bezbednosti što pre na temu krize na Kosovu i Metohiji i vratiti pregovore iz Brisela u UN", navela je Milenković Kerković.

"Srbija treba da pozove Rusiju da se uključi u pregovore pošto su SAD i EU već uključene", dodala je.

Ona je navela i da bi Skupština Srbije i Ustavni sud trebalo da se izjasne o sporazumima Beograda i Prištine, postignute uz pomoć Evropske unije, kao i o Vašingtonskom sporazumu.

Upravo je zbog odnosa sa Rusijom i Kinom Srbija, koja pretenduje na članstvo u EU, kritikovana od evropskih zvaničnika.

Pre svega zbog toga što se nije uskladila sa spoljnom politikom EU i uvela sankcije Rusiji zbog njene invazije na susednu Ukrajinu.

Narodna stranka: Sprečiti da Kosovo dobije stolicu u UN

U Narodnoj stranci, čiji je lider bivši šef diplomatije Vuk Jeremić, kažu da je sada najvažnije da se svim međunarodnim činiocima stavi do znanja da je za Srbiju "apsolutni neprihvatljivo" da Kosovo dobije stolicu u UN.

"Sve bismo do sada što je rađeno, radili drugačije ili najveći deo toga. Davno smo rekli da ne treba dalje da se pregovara o temi Kosova i Metohije ako se Briselski sporazum ne poštuje", naveo je za RSE poslanik Narodne stranke, Miroslav Aleksić.

Narodna stranka, čija poslanička grupa ima 12 članova, je pre dva meseca predložila parlamentu Rezoluciju za sednicu na kojoj je predsednik države Aleksandar Vučić podnosio izveštaj o Kosovu, ali vladajuća koalicija taj dokument nije uvrstila u dnevni red.

"Naš predlog je bio da iz te rezolucije proizađe platforma koje će se držati izvršna vlast kad pregovara o Kosovu", dodao je Aleksić.

Briselskim sporazumom iz 2013. godine dogovoreno je, između ostalog, i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).

Međutim, vlasti na Kosovu odbijaju da formiraju ZSO. Aktuelni premijer Aljbin (Albin) Kurti smatra da opštine ne treba organizovati po etničkom principu.

Prethodno je Ustavni sud Kosova utvrdio da principi o formiranju Zajednice nisu u potpunosti usklađeni sa duhom Ustava jer se ona ne zasniva na multietničnosti.

Evropski i američki posrednici u dijalogu poručili su više puta vlastima u Prištini da je formiranje ZSO dogovoreno u dijalogu i da tu obavezu treba da ispune.

Nada: Poziv za sastanak važnih političkih činilaca

Desno orijentisana koalicija Nada pozvala je 9. decembra predsednika Srbije Aleksandra Vučića da zbog problema na Kosovu hitno sazove sastanak svih važnih političkih činilaca.

"Više se nikakvi ustupci ne smeju činiti secesionistima i mora se garantovati potpuna bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i insistirajući na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, koja predviđa povratak do 999 pripadnika naših snaga bezbednosti na Kosovo i Metohiju", naveo je u saopštenju jedan od lidera koalicije, Miloš Jovanović.

Koalicija NADA ima u parlamentu 14 poslanika.

U međuvremenu je situacija na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, nepromenjena.

U mestu Rudare, u opštini Zvečan, blokiraju se putevi teškom mehanizacijom.

U opštinama na severu ne rade ni osnovne i srednje škole, koje rade u sistemu Srbije, a na barikadama se nalaze uglavnom zaposleni u srpskim institucijama.

Bivšem kosovskom policajcu Dejanu Pantiću, zbog čijeg hapšenja su postavljene barikade, Osnovni sud u Prištini odredio je 12. decembra jednomesečni pritvor.

Pantić je početkom novembra napustio kosovsku policiju zajedno sa ostalim pripadnicima srpske zajednice na severu Kosova.