Prekrečen Putinov mural u Beogradu
Prekrečen je mural sa likom ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je deset meseci stajao na uglu Njegoševe i Kralja Milutina u Beogradu, zabeležio je Radio Slobodna Evropa 15 decembra.
Putinov lik je uklonjen, a umesto ruske nacrtana je belo-plavo-bela zastava koja je postala simbol protivljenja ruskoj invaziji na Ukrajinu. Nastao je tokom antiratnih protesta u Rusiji.
Mural predsedniku Rusije naslikan je 5. marta, nešto više od nedelju dana nakon početka invazije na Ukrajinu.
Rusija je 24. februara započela invaziju na Ukrajinu. Od tada je ubijeno na hiljade ljudi, milioni su raseljeni, a brojni ukrajinski gradovi su razoreni. Srbija odbija da se priključi sankcijama Rusiji, na šta je poziva Evropska unija.
Na Putinovom muralu je ćirilicom bilo ispisano "brat", a iza lika Putina bile su oslikane i srpska i ruska zastava.
Dan nakon što je mural nacrtan, na njemu je ispisana i poruka "ubica".
U međuvremenu, na muralu Putinu u Beogradu smenjivale su se izmene.
Inače, nedaleko od murala Putinu, u Njegoševoj ulici, nalazi se i mural Ratku Mladiću, osuđenom za ratni zločin i genocid u Bosni i Hercegovini pred Haškim tribunalom. I pored napora aktivista za ljudska prava da se taj mural ukloni, pored njega su bile organizovane danonoćne straže koje bi prale svaki pokušaj bacanja farbe.
Pored murala Ratku Mladiću u istom periodu osvanula su još dva – četničkom komandantu iz Drugog svetskog rata Draži Mihailoviću i vojvodi srpske vojske iz Prvog svetskog rata Živojinu Mišiću.
Srbija je među retkim državama u kojima su se, pored mirovnih protesta podrške Ukrajini, održavali i skupovi podrške Rusiji u organizaciji desničarskih partija, dela crkve i neformalnih grupa.
Istraživanje agencije Demostat, objavljeno u julu, pokazalo je da se 80 odsto građana izjašnjava protiv uvođenja sankcija Rusiji.
Istraživanje je pokazalo i da bi samo trećina građana Srbije glasala za ulazak u Evropsku uniju, dok je 51 odsto građana protiv.
Evropska unija traži od Srbija da se priključi sankcijama Rusiji, kao zemlji koja je kandidat za članstvo u EU.
Napredak Srbije na putu evrointegracija zakočen je očekivanjima o usklađivanju spoljne politike sa evropskom.
Zvanični Beograd se, ipak, 2. marta na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) pridružio osudi invazije Rusije na Ukrajinu.
Vlasti u Srbiji su glasale za još nekoliko rezolucija u Ujedinjenin nacijama kojima se osuđuje Rusija.