Protest u Beogradu protiv novog nacrta Zakona o policiji

Nekoliko desetina građana okupilo se 24. decembra u Beogradu u znak protesta protiv novog nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima.

Naime, Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, koji je septembra 2021. povučen nakon oštrih kritika civilnog društva u Srbiji, vratio se na dnevni red.

Među najspornijim odredbama je uvođenje sistema video-nadzora za automatsko prepoznavanje lica.

Ovo omogućavaju sigurnosne kamere kineske kompanije Huavej (Huawei), koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije kupilo još 2019. godine i koje su već instalirane na ulicama Beograda.

Čedomir Stojković, jedan od organizatora protesta i predsednik nevladine grupe Oktobar, rekao je da se novim Zakonom građanima oduzimaju sredstva za borbu za svoja prava.

"Tako nam otimaju prava na protest, prava na kretanje, pravo na slobodu doma", rekao je Stojković na protestu u Beogradu.

Kako je dodao, u pitanju su "jedina sredstva borbe" za bolju budućnost.

"Ako nam to oduzmu, sve su nam oduzeli. Nećemo imati nikakvog drugog načina da popravimo ovu zemlju niti da je podignemo u rang evropskih, demokratskih zemalja na koji ćemo biti ponosni", rekao je Stojković.

Kopredsednica stranke Zajedno Biljana Stojković pozvala je građane da dođu na sledeću javnu raspravu 27. decembra u prostorijama Privredne komore Srbije, u Beogradu.

"Ja mislim da je ovaj zakon poslednji ekser u sanduku ljuskih i građanskih prava, i ukoliko to dozvolimo bićemo zaista u ogromnom problemu, hapšenja nam slede. U budućnosti će pritisak na nas sve biti ogroman", rekla je Stojković.

Kako je rečeno na protestu, predati su zahtevi za povlačenje nacrta zakona, kao i za kreiranje civilne grupe "koja će praviti Zakon u interesu građana".

Javna rasprava tokom koje organizacije i pojedinci mogu da daju svoja mišljenja o Nacrtu zakona počela je 21. decembra i trajaće do 22. januara 2023. godine.

Po okončanju javne rasprave, nacrt treba da bude dostavljen Vladi Srbije, a potom Skupštini na usvajanje.

Šta piše u novom dokumentu?

U članu 44. novog Nacrta zakona navodi se da policija prilikom obavljanja poslova "koristi sisteme za obradu podatka", kao što su pored ostalog, "sistem audio i video-nadzora".

Dodaje se da se delovi tog sistema koriste i za automatsku detekciju lika koja uključuje "obradu biometrijskih podataka detektovanog lika i telesnih karakteristika, vreme i lokaciju i učešće lica u događaju (…)".

U članu 71. navodi se da se prepoznavanje na osnovu biometrijskih karakteristika može izvršiti "radi pronalaženja izvršioca krivičnog dela, za pronalaženje lica za koje se osnovano sumnja da priprema krivično delo, te za pronalaženja lica za kojim se traga".

Iako je primena ovog sistema video-nadzora ograničena na gonjenje počinilaca krivičnih dela, iz organizacija civilnog društva upozoravaju na široke mogućnosti zloupotreba.

Upotreba sistema masovnog nadzora pravda se potrebom za unapređenjem bezbednosti, a MUP je ranije naveo da će korišćenje napredne tehnologije doprineti "prevenciji kriminala, većoj stopi otkrivanja krivičnih dela i prekršaja i hapšenju učinilaca".

Kamere su instalirane na mnogim mestima u glavnom gradu Srbije, a projekat "Bezbedan grad", u okviru kojeg su kupljene od kineskog Huaveja, predviđa da ih bude više od 1.000 na 800 lokacija u Beogradu.

Iz MUP-a su ranije za RSE naveli da sistem prepoznavanja lica još nije u funkciji i da će javnost o tome biti blagovremeno obaveštena.

Sve podatke koji se tiču projekta sa Huavejem, MUP je označilo kao "tajne".

U ranijim kritikama mogućih upotreba "pametnih kamera", deo stručne javnosti upozoravao je da se one mogu zloupotrebljavati u svrhu nadzora ljudi koji nisu izvršioci krivičnih dela već oponenti vlasti, novinari, kritičari i drugi.