Srbija, Bugarska i pokušaj bega iz ruskog 'gasnog zagrljaja'
Predsednici Srbije i Bugarske obeležili su početak radova na izgradnji gasnog interkonektora dve zemlje, čime se ozvaničava namera oslobađanja od ruske zavisnosti.
Diversifikacija. U izjavama zvaničnika često korišćena reč nakon invazije Rusije na Ukrajinu. Ukoliko bi to postigle, države bi se oslobodile zavisnosti od ruskog gasa za koji Kijev navodi da se plaća "krvavim novcem".
Srbija, za razliku od Bugarske, još uvek nije članica Evropske unije, a njeni zvaničnici odbijaju da uvedu sankcije Rusiji. Bugarska, sa kojom se Srbija graniči na jugoistoku, uvela je sankcije Kremlju, kao članica EU.
Međutim, obe države se, svaka na svoj način, bore sa gotovo kompletnom zavisnošću od ruskog gasa.
Slučaj Srbije
Srbija trenutno u potpunosti zavisi od ruskog gasa. Iz domaće proizvodnje uspe da podmiri nešto ispod 13 odsto potreba i sve preostale neophodne količine uvozi isključivo iz Ruske Federacije.
Četvrt veka zavisnosti Srbije od ruskog gasa
Taj gas se u Srbiju doprema preko gasovoda Turski tok, koji kroz Srbiju prolazi od bugarske do mađarske granice.
Sam projekat je deo dugoročne ambicije Rusije da na minimum svede transport gasa kroz Ukrajinu izgradnjom alternativnih pravaca.
Koliko je gas postao političko pitanje govori i činjenica da je u oktobru 2021. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio da je Rusija predložila trostruku cenu gasa u odnosu na postojeću.
U tim mesecima Srbija je sa Rusijom, nakon isteka ugovora kojim se definiše cena gasa, pregovarala o novoj ceni.
Ishod pregovora, kako je Vučić saopštio u novembru 2021. je da će cena biti nepromenjena u narednih šest meseci, odnosno da će iznositi 270 dolara za hiljadu kubnih metara.
Pola godine kasnije, a tri meseca nakon ruske invazije na Ukrajinu, Vučić je nakon razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom saopštio da će Srbija imati veoma povoljnu cenu gasa, a da će ugovor biti potpisan na tri godine.
Vučić je kazao da se očekuje da cena bude 340 do 350 dolara za 1.000 kubika gasa, ali da to "nije konačna cena jer će ona zavisiti od količine koja će biti isporučena."
Iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU), Srbija uprkos pozivima zapada odbija da uvede sankcije Rusiji.
Slučaj Bugarske
Ruska državna energetska kompanija Gazprom saopštila je krajem aprila 2022. da će prestati sa snabdevanjem Bugarske gasom.
Bugarske vlasti su mesec dana ranije saopštile da ne nameravaju da ruski gas plaćaju u rubljama, kao što je od svih EU dobavljača tog energenta zatražio ruski predsednik.
Bugarski ministar energetike Aleksandar Nikolov saopštio je nakon odluke Gasproma o prekidu snabdevanja gasa njegovoj zemlji da je Bugarska lojalan partner svim susednim zemljama.
Bugarska je do prekida isporuke više od 90 odsto svojih potreba za gasom zadovoljavala snabdevanjem iz Rusije.
Nakon prekida, Bugarska kojoj je, prema pisanju Reuters-a, potrebno oko tri milijarde kubnih metara gasa godišnje, dobijala jednu milijardu kubnih metara gasa godišnje iz Azerbejdžana, a ostatak je kupovala sa tržišta.
Bugarska državna gasna kompanija Bulgargaz potpisala je dugoročni ugovor sa turskom državnom gasnom kompanijom Botas, dajući joj pristup gasnoj mreži susedne Turske i terminalima za tečni prirodni gas (LNG) kako bi pomogla u snabdevanju, izvestio je Reuters 3. januara.
Prema novom 13-godišnjem sporazumu, Bulgargaz bi mogao da koristi turske LNG terminale za pošiljke tereta, koji bi se preko Botasove gasne mreže transportovali do Bugarske.
Diversifikacija
Predsednici Srbije i Bugarske, Aleksandar Vučić i Rumen Radev, ozvaničili su 1. februara početak izgradnje gasnog interkonektora Bugarska-Srbija u Kostinbrodu.
Međusistemska gasna veza "Bugarska-Srbija" (IBS) u Srbiji biće dužine 109 kilometara, a ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz obe države je 170 kilometara, od Novog Iskara u blizini Sofije do Niša.
Gasovod je kapaciteta 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a predviđeno je da bude operativan sredinom 2023. godine.
Evropska komesarka za energiju Kadri Simson je ocenila da je projekat značajan zbog diversifikacije snabdevanja gasom i ključan za ceo region.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se zahvalio EU na finansijskoj podršci. Interkonektor će, kako je rekao, omogućiti da se Srbija više snabdeva i tečnim gasom.
"Ovo je velika stvar, evropski projekat, preko naše zemlje ćemo snabdevati i druge zemlje", rekao je Vučić i zahvalio Bugarskoj što Srbija "ni jedan dan nije imala problema sa Bugarskom zbog tranzita Turskog toka".
On je dodao da se interkonektor sa 22 miliona evra finansira iz budžeta i da će omogućiti više energetskih izvora i povezati Srbiju sa Evropom i svetom.
Ukupna vrednost gasnog interkonektora Niš - Dimitrovgrad - Bugarska je 85,5 miliona evra, od kojih Evropska investiciona banka (EIB) kreditira 25 miliona evra, 49,6 miliona je bespovratno sufinansiranje Evropska unija iz pristupnih IPA fondova, dok će se ostatak troškova pokrivati iz budžeta Srbije i sredstava javnog preduzeća Srbijagas.
Sporazum o izgradnji gasovoda Niš - Dimitrovgrad potpisan je 2010. godine, a radovi na izgradnji gasnog konektora u Srbiji počeli su u februaru 2022. godine.
Bugarska će zahvaljujući gasnom interkonektru sa Grčkom, koji je završen u oktobru, dobijati prirodni gas iz Azerbejdžana i LNG (tečni) gas preko luke Aleksandropolisu na severu Grčke.
Taj gasovod deo je šire inicijative Evropske unije (EU) – Južnog gasnog koridora, koja za cilj ima smanjenje zavisnosti Evrope od ruskog gasa. Glavni izvor snabdevanja bilo bi gasno polje Šah Deniz (Shah Deniz) koje se nalazi u Kaspijskom moru, na teritoriji koja pripada Azerbejdžanu.
Gas bi od Azerbejdžana do Evrope trebalo da ide deonicama Južnokavkaskog gasovoda, Transanadolskog i Transjadranskog.