Zbog lažnih dojava o bombama Severna Makedonija bi mogla vratiti online nastavu

Ministarstvo prosvete Severne Makedonije želi da se škole vrate onlajn nastavi kao rešenje za gotovo svakodnevne dojave o bombama koje primoravaju na evakuaciju škola širom zemlje.

Nastavnici, roditelji i učenici upozoravaju na velike prepreke.

Svakodnevne evakuacije postale su nova "normalnost" u Severnoj Makedoniji, usred serije lažnih dojava o bombama "hibridnih terorista" za koje vlasti kažu da su povezane sa ruskom invazijom na Ukrajinu.

Nastavnici u oko 1.200 osnovnih i srednjih škola u Severnoj Makedoniji bore se da nadoknade izgubljeno vreme u učionici, iako su se i oni i njihovi učenici do sada navikli na procedure evakuacije uzrokovane dojavama o bombama.

'Studenti gube nastavni aspekt'

U Molijerovom pozorišnom klasiku, Tartif, porodica je skoro razdvojena zbog udvaranja glavnog lika koji glumi religiozne vrline kako bi pridobio ljubav ćerke domaćina kod kojih je u poseti.

Prikaz Molijerovih 2.000 redova rimovanog dvostiha ne može se prikazati putem onlajn nastave, kaže profesorica Biljana Kostkova iz Severne Makedonije za Radio Slobodna Evropa (RSE).

"Imali smo dramatizaciju odlomaka iz drame Tartif kako bi učenici mogli da čuju tekst, da vide likove, da vide šta je gluma, šta je predstava, da u njih uđu oni koji čitaju uloge", kaže Kostkova, koja predaje makedonski jezik u gimnaziji "Nikola Karev" u Skoplju.

Ograničenja i pritisci na onlajn nastavu dodatni su izazovi nametnuti nastavnicima, učenicima i roditeljima u Severnoj Makedoniji, nakon što su dojave o bombama primorale decu i nastavnike na evakuaciju dok je policija vršila provere, što je završilo gubitkom još jednog školskog dana.

"Studenti gube nastavni aspekt", rekla je Kostkova o učenju na daljinu, koje je bilo potpuno nepoznato pre pandemije COVID-19.

Prisilni povratak u virtuelne učionice samo je deo problema koji donose lažne dojave o bombama u Severnoj Makedoniji.

Tržni centri i bolnice takođe osećaju pritisak od uglavnom neobjašnjivog niza dojava o bombama za koje vlasti samo indirektno okrivljuju Rusiju.

Poremećaj nastave u školama posebno zadaje glavobolje roditeljima zbog obaveza na poslu, prosvetnim radnicima i naravno mladoj generaciji koji su već ugroženi onlajn nastavom jer smatraju da su mnogo toga propustili tokom pandemije.

Nedelje izgubljenog učenja

Gimnazija Nikola Karev u Skoplju jedna je od najčešće pogođenih dojavama o bombama. Dobija ih skoro svakodnevno. Međutim, daleko od toga da su jedini.

Policija u Skoplju je prošle nedelje evakuisala 14 škola zbog pretnji putem mejla. Dan ranije, vlasti su saopštile da su lažne dojave o bombama pogodile više od 60 škola, uključujući i obdanište.

Unija srednjoškolaca nedavno je procenila da je u prvoj polovini tekuće školske godine zbog ovakvih lažnih dojava izgubljeno oko 10 nedelja nastave.

Nije pronađen nikakav eksploziv povezan sa bilo kojom od evakuacija i provera u Severnoj Makedoniji.

Vlasti su već najavile produženje školske godine do sredine juna kako bi nadoknadile produženi zimski raspust koji ima za cilj uštedu troškova grejanja, podstaknut globalnom energetskom krizom izazvanom ratom u Ukrajini.

Ministarstvo prosvete je ove nedelje savetovalo direktore osnovnih i srednjih škola da organizuju učenje na daljinu u danima kada će biti nastava prekinuta zbog dojava o bombama.

Onlajn nastava je bolja nego da nema nastave i pomaže u zaštiti nastavnika i učenika, objasnilo je Ministarstvo.

Veliki problemi za malu decu

Zbog iskustva tokom pandemije, roditelji u Severnoj Makedoniji kažu da ova situacija stvara dodatne komplikacije za mlađe učenike i njihove roditelje.

Marina, majka učenika trećeg razreda, rekla je da je zabrinuta zbog psiholoških efekata usled stalnog podsećanja na moguću opasnost.

"Svako petostruko zvono kod njih izaziva stres i oni pitaju: 'Zašto to rade?'", kaže ona.

"Mislim da će nakon ovakvih događaja biti potrebno dosta raditi sa učenicima, kako to ne bi imalo trajne posledice na psihičko zdravlje djece, jer to se nažalost dešava mesecima i utiče na psihu kako djece tako i nekih odraslih."

Ona je rekla da situacija takođe dovodi roditelje u skoro konstantan obrazac "čekanja".

Marina se prisetila kako su se tokom pandemije ona i drugi roditelji "snalazili najbolje što smo mogli" prije poziva da pokupe svoju malu decu i dok su pokušavali da nađu dadilje ili samo "tražili razumijevanje s posla".

"Mnogim roditeljima je zaista teško da se organizuju", rekla je ona.

Istakla je da je dodatni izazov za neke porodice da obezbede računar i pristup internetu za više dece.

"Mislim da ćemo se suočiti sa istim problemima kao tokom pandemije COVID-a i otkrićemo da stvari nisu napredovale poslednjih godina", rekla je ona.

"Sumnjam da je mnogo urađeno na poboljšanju onlajn nastave, i skeptična sam da čak i ako postoji onlajn nastava, to neće biti dovoljno.

Počinioci nepoznati

Nije poznato ko šalje dojave o bombama.

Ministar unutrašnjih poslova Severne Makedonije Oliver Spasovski opisao je dojave, koje su počele posle ruske invazije na Ukrajinu prošle godine, kao "hibridne terorističke napade" koje dolaze iz inostranstva.

Rat u Ukrajini je testirao lojalnost i otpornost, posebno među zemljama sa istorijskim vezama sa Rusijom koje i dalje teže članstvu u EU ili NATO-u ili su se nedavno pridružile.

Severna Makedonija se pridružila NATO-u 2020. godine i smatra se vodećim kandidatom za EU uprkos velikim izazovima članica EU Grčke i, odnedavno, Bugarske.

Tenzije između Skoplja i Moskve su se pogoršale kako su se ubrzali napori da se Severna Makedonija integriše sa Zapadom nakon raspada Jugoslavije početkom 1990-ih.

Moskva je u martu prošle godine stavila Severnu Makedoniju na svoju listu "neprijateljskih zemalja", koja je dramatično proširena nakon što se Skoplje pridružilo zapadnim sankcijama kako bi kaznilo Rusiju za njenu invaziju na Ukrajinu.

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski i drugi visoki makedonski zvaničnici izbegavali su da direktno okrive Moskvu ili Ruse za poplavu dojava o bombama.

Međutim, ovog meseca Kovačevski je takođe povezao nedavne sajber napade sa ruskim ratom protiv Ukrajine.

Ministar unutrašnjih poslova Spasovski je takođe rekao da vlasti imaju predstavu o poreklu ovih pretnji i da zajedno sa NATO rade na tom problemu.

Digitalna anonimnost je navodno sprečila većinu istraga u protekloj godini, uz nekoliko značajnih izuzetaka koji su navodno uključivali studente počinioce.