Nove mere u makedonskim školama nakon ubistava u Srbiji
U Severnoj Makedoniji, gde je Vlada donela nove školske mere nakon masovnog ubistva u školi u Srbiji, majka dvoje dece Monika Andrevska za Radio Slobodna Evropa (RSE) priča da opasnosti leže u društvenim mrežama i manjku komunikacije.
Ova majka dvoje maloletne dece smatra da je dinamičan život sveo na minimum komunikaciju dece i roditelja, zamenjujući je društvenim mrežama. Upravo u tom, ističe, leži opasnost jer komunikacija na društvenim mrežama širi problem i na neki način otežava njegovo rešavanje.
"U potrazi za uspešnom decom, zaboravili smo da odgajamo srećnu decu. Moramo se fokusirati na ključna pitanja o tome kako deca provode dan u školi, i da naučimo iz debate u ovom trenutku da li deca imaju problem ili ne i da li su posvećena njegovom rešavanju. Mnogo je važnije kako su se osećali u školi od ocena koje su dobili", kaže.
Intenziviranje komunikacije i druge vladine mere
Jedna od preporuka makedonske vlade osnovnim i srednjim školama u toj državi upravo je intenziviranje komunikacije na relaciji učenik-nastavnik-roditelj. Učenici će, ukoliko im zatreba, moći da zakažu lični sastanak sa psihologom ukoliko su žrtva maltretiranja ili su diskriminisani ili se ne osećaju bezbedno.
Cilj ovih i još desetak mera koje je Vlada donela 16. maja je da se poveća bezbednost u školama nakon masovnog ubistva u Srbiji početkom maja. Trinaestogodišnji učenik u beogradskoj osnovnoj školi ubio je devet učenika i radnika obezbeđenja.
Predsednik Sindikata obrazovanja u Severnoj Makedoniji Jakim Nedelkov kaže za RSE da je dobro da se ovi problemi u obrazovnom sistemu konačno rešavaju.
"Činjenica je da u školi ima nasilja, maltretiranja i o tome se retko javno govori. Neophodno je ohrabriti učenike i javno govoriti o ovakvim pojavama, ali i preduzeti mere da ih sprečimo", komentariše Nedelkov.
On smatra da osim institucija sistema odgovornost za ponašanje dece u školskoj sredini treba da snose i njihovi roditelji.
Vlada Severne Makedonije upravo je i preporučila takođe svim osnovnim i srednjim školama širom zemlje da održe sastanke sa roditeljima kako bi se izbegli nasilni incidenti i povećala bezbednost u školama.
"Deo kome moramo da se posvetimo i koji nedostaje u školama je obrazovna komponenta na kojoj svi moramo da radimo", naglašava Nedelkov.
Ograničavanje mobitela
Jedna od predloženih mera predviđa protokole za korišćenje mobitela i učenika i nastavnika, da bi se smanjila njihova upotreba u školama tokom nastave i inače u školskim prostorijama.
Makedonski ministar prosvete Jeton Šaćiri već je najavio da je moguće da će se ograničiti i korišćenje društvene mreže Tik-Tok, pa čak i zabrana, ali takve odluke još nema.
Da li je, međutim, u digitalnom dobu uopšte moguće zabraniti upotrebu mobilnih uređaja?
"Ako se mobilni telefoni koriste u nastavi, za igranje igrica, razmenu poruka na društvenim mrežama onda su problematični", ocenjuje komunikolog Bojan Kordalov.
Uređaje, prema njegovim rečima, treba koristiti za potrebe obrazovno-vaspitnog procesa.
"Ono što mislim da nadležni treba da urade je da naprave pravilnik sa uputstvima za ove uređaje koje deca imaju tokom nastave, a koji služe za lakše savladavanje nastave, za praćenje, sa praktičnim video zapisima i drugim digitalnim platformama na kojima će se učenici nadograđivati tokom nastavnog procesa", dodaje Kordalov.
Predsednik sindikata prosvetnih radnika Nedelkov smatra da je potrebno razmišljati o ograničavanju određenih web adresa i odabiru sadržaja na društvenim mrežama. Kao ključnu ističe vaspitnu komponentu u obrazovnom procesu, za koju kaže da sada nedostaje.
"Mi kao praktičari, nastavnici i institucije moramo da vodimo računa i o obrazovnoj komponenti u obrazovnom procesu, a ne da radimo samo na obrazovnoj komponenti. Obrazovanje ne treba da zahteva samo ocenu i svi ne treba da budu fokusirani samo na dobijanje petice", zaključuje Nedelkov.
Razgovarati sa učenicima
Cilj deset preporuka koje je Vlada donela za škole, kako su kazali, je da se spreči vršnjačko nasilje i da učenici smatraju školu bezbednim mestom. Ali svi oni prvo treba da dođu do učenika, razgovaraju o njihovim problemima kako ne bi došlo do nasilnog incidenta.
Preporuke treba da sprovode direktori, opštine, međuopštinski centri za socijalni rad, Ministarstvo prosvete i nauke, Zavod za razvoj obrazovanja i Državna prosvetna inspekcija.
Prema preporukama Ministarstva prosvete, trebalo bi takođe da se otvori i razgovor o tome da li potrebne školske uniforme, kao kodeks oblačenja učenika.
Sve škole u Makedoniji treba da održe sastanke sa svim roditeljima na temu kako škole i dvorišta učiniti bezbednijim.
"Opštine bi u saradnji sa centrima za socijalna pitanja trebalo da formiraju stručne timove koji će razgovarati sa svakim detetom. Prestanak upotrebe mobilnih telefona u nastavi podstaći će više diskusija i razmene ideja", saopštio je ministar prosvete Jeton Šaćiri.
Ministar kaže da je set preporuka usvojen u izuzetno osetljivom periodu kada je potrebno pravilno reagovati kako bi se sprečilo vršnjačko nasilje.
Preporuke su rezultat razgovora predstavnika Ministarstva prosvete sa stručnjacima za sprečavanje nasilja i povećanje bezbednosti u školama, a konsultovana je i Unija učenika srednjih škola i njihovi predlozi za unapređenje mentalnog zdravlja učenika uvršteni su u mere. Preporuke su već stupile na snagu.