Franko Simatović pušten iz Haga na prevremenu slobodu

Sud u Hagu prevremeno je pustio na slobodu bivšeg čelnika Službe državne bezbednosti Srbije (SDB) Franka Simatovića zbog lošeg zdravstvenog stanja, saznaje Radio Slobodna Evropa(RSE).

Sud je odluku doneo 29. avgusta na zahtev Simatovića, koji je osuđen na 15 godina zatvora zbog ratnih zločina u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj tokom ratova devedesetih. Do sada je odslužio osam i po godina.

Iako Simatović ne ispunjava uslove za prevremeno puštanje na slobodu jer nije odslužio dve trećine kazne, sudska praksa Mehanizma dozvoljava izuzetke.

"Postoje ubedljivi humanitarni razlozi koji zahtevaju prevremeno puštanje Simatovića na slobodu, pod odgovarajućim uslovima", stoji u obrazloženju odluke Međunarodnog rezidualnog mehanizma (MMKS) za krivične sudove u koju je RSE imao uvid.

U odluci stoji da je potrebno da Srbija uz garancije, preduzme sve neophodne mere da olakša Simatovićev hitan transfer u tu zemlju kako bi bio u mogućnosti da se leči u zemlji.

Haški sud je 31. maja proglasio Franka Simatovića i Jovicu Stanišića, krivim za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, kao i za zločine počinjene u šest opština u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, za vreme rata od 1992. do 1995. godine.

Apelaciono veće suda time je preinačilo prvostepenu presudu kojom su Stanišić (72) i Simatović (73) bili osuđeni na po 12 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja zločina Crvenih beretki u Bosanskom Šamcu, s proleća 1992.

Simatović je bio zapovednik Jedinice za specijalne operacije Službe državne bezbednosti (SDB), dok je Stanišić bio šef SDB-a.

Stanišić i Simatović su proglašeni krivim za zločine koje su počinili pripadnici paravojnih i specijalnih jedinica, za koje se u presudi navodi da su bile pod njihovom kontrolom.

Zaključeno je da je Služba državne bezbednosti Srbije finansirala Srpsku dobrovoljačku gardu, paravojnu formaciju poznatu i pod imenom "Arkanovci", kojom je rukovodio Željko Ražnatović Arkan.

Simatović i Stanišić su osuđeni i za zločin jedinice "Škorpioni" u leto 1995. kod Trnova, gde je streljano šest Bošnjaka iz Srebrenice, u kojoj su srpske snage počinile genocid.

Čelnici obaveštajnih struktura u Beogradu, tokom devedesetih, tako su postali prvi zvaničnici Srbije osuđeni za udruženi zločinački poduhvat i ratne zločine u Bosni i Hercegovini.