Džozef: Kurti i Vučić imaju koristi od krize na severu

Edvard Džozef, predavač na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu, kaže da nema velikih očekivanja od ovonedeljnog sastanka kosovskog premijera Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prvog posle više od četiri meseca.

Prema njegovim rečima, bilo bi "prijatno iznenađenje" da bude pomaka.

Govoreći u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, Džozef kaže da bi Evropska unija, kao posrednik u dijalogu, trebalo da podseti obe zemlje da imaju dogovor koji treba sprovesti.

Za rešavanje situacije na severu Kosova, kaže, obe strane moraju da ispune svoj deo posla.

Međutim, kaže Džozef, kriza odgovara i Vučiću i Kurtiju.

"Vučić ima koristi od svega što ga drži podalje od toga da primeni sporazum za koji Sjedinjene Države i Evropska unija kažu da ga je prihvatio. Kurti svakako ima koristi jer je pritisak sada samo na koracima za deeskalaciju [situacije na severu], a ne o pitanju Zajednice [opština sa srpskom većinom]", kaže Džozef.

Prema njegovim rečima, Vučić nije partner SAD, ali je Kurti "izuzetno težak i neodgovoran u pristupu rešavanja problema severa Kosova" i to nije u skladu sa tim da budete dobar partner sa Sjedinjenim Državama i Zapadom.

Radio Slobodna Evropa: Sastanak premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića biće održan 14. septembra. Poslednji put su se sastali 2. maja. Šta očekujete od sledećeg sastanka?

Edvard Džozef: Mislim da ne možemo očekivati veliki napredak. To ne znači da ne postoji mogućnost bilo kakvog napretka, ali, jednostavno, ne treba imati prevelika očekivanja. Bićemo prijatno iznenađeni ako bude pomaka.

Ono što treba da proistekne iz ovog sastanka i što je važno za Brisel je da sve podseti da postoji sporazum između Kosova i Srbije. Važno je da EU prestane da govori o dijalogu jer postoji dogovor, dogovor koji je Brisel ponudio i koji je postignut u februaru i martu. Sporazumom su predviđene obaveze za obe strane. Postoji i aneks koji se bavi svim pitanjima njegove implementacije [što je dogovoreno u Ohridu]. Važno je da se, makar i formalno, EU tome vrati i podseti strane da su dužne, prema navodima EU i SAD, da to sprovode.

Radio Slobodna Evropa: Situacija na severu Kosova ostaje nerešena. Na čijem je sada terenu lopta?

Edvard Džozef: Lopta je na terenu EU i SAD da izađu iz ove situacije.

Prst možemo uperiti u Aljbina Kurtija, koji je i na Kosovu žestoko kritikovan od strane opozicije, za nepromišljene postupke, za zaoštravanje odnosa sa SAD i sa EU, za odbacivanje plana EU za deeskalaciju situacije na severu, kao i za mere koje su uvedene Kosovu zbog njegovih postupaka. Dakle, očigledno je da je Kurti kriv. Ali to ne znači da je Aleksandar Vučić nevin i da lopta nije na njegovoj strani zato što Vučić ima veliku ulogu u stvaranju ove krize.

Kada govorimo o tome na čijem je terenu lopta, misli se da samo jedan akter treba da odigra, ali to nije tačno.

Vučić je imao izuzetno veliku ulogu u stvaranju ove krize ne čineći ništa protiv bojkota izbora [na severu Kosova od strane lokalnih Srba] i to nakon Ohridskog sporazuma, kojim je Kurti načelno pristao na stvaranje Zajednice [opština sa srpskom većinoms], što je rekao da nikada neće učiniti.

Dakle, ne može se reći da je lopta na Kurtijevom, a ne na Vučićevom terenu. To je zaista u domenu EU i SAD. Oni moraju biti ozbiljni u vezi sa tim, osigurati da postoji sporazum i preduzeti korake da održe privrženost strana sprovođenju tog sporazuma.

Radio Slobodna Evropa: Pa šta mislite ko ima koristi od krize na severu Kosova?

Edvard Džozef: Mogu reći ko nema koristi, a to su svi građani Kosova koji žive na severu, a to uključuje Srbe, Albance, Bošnjake. Oni sigurno nemaju. Ali svi oni koji imaju koristi od statusa kvo imaju koristi. To uključuje strukture na severu koje imaju koristi od činjenice da tu ne postoji stabilna vladavina prava.

Politički, rekao bih da Aleksandar Vučić ima koristi od svega što ga drži podalje od toga da primeni sporazum za koji SAD i EU kažu da ga je prihvatio. Kurti svakako ima koristi jer je pritisak sada samo na koracima ka deeskalaciji [situacije na severu], a ne na pitanju Zajednice.

Radio Slobodna Evropa: Govorite o deeskalaciji. Kosovske vlasti su izrazile spremnost za održavanje novih izbora na severu. Da li mislite da bi lokalni Srbi učestvovali u tom procesu?

Edvard Džozef: Vučić je podržao bojkot izbora [u aprilu] i posle [Ohridskog] sporazuma u martu. To je bilo vreme da se promeni politika, da se uđe u novu eru. Ne znam odgovor na Vaše pitanje.

Radio Slobodna Evropa: Hajde da se zadržimo malo na evropskoj i američkoj politici. Grupa evropskih i američkih političara poslala je pismo liderima SAD i EU tražeći od njih da preispitaju svoj pristup smanjenju tenzija između Kosova i Srbije. Oni su kritikovali "nedostatak pritisaka na Srbiju". Šta mislite o ovim kritikama?

Edvard Džozef: Pismo je ponovilo mnoge kritike koje sam izneo u svom članku, objavljenom u junu, u listu Foreign Policy, pod naslovom "SAD stvaraju krizu na Kosovu". Mislim da pismo na isti način kao ja kritikuje pristup EU i SAD posle nasilja 29. maja [u Zvečanu, na severu Kosova]. Srpski napadi na vojnike KFOR-a [NATO misija na Kosovu] bili su veoma ozbiljni. A reakcija je, kao što sam rekao u tom članku, bila skoro potpuno jednostrana.

Za ovo je okrivljen samo Kurti, dok su nasilje počinili Srbi. Nasilje je uključivalo molotovljeve koktele, koji su očigledno morali biti pripremljeni unapred. To znači da je ova vrsta nasilja planirana. To snažno sugeriše da je Beograd bio svestan, da su njegovi izvori, po svoj prilici, bili svesni, a predsednik Vučić ništa nije učinio da to spreči. On je svakako znao za pretnju nasiljem i nije preduzeo korake da to spreči. SAD i EU su ozbiljno reagovale protiv Kurtija i zapravo hvalile Vučića smatrajući ga partnerom.

Dakle, pismo ponavlja moju zabrinutost zbog ovoga i šire shvatanje da ovo nije samo problem Aljbina Kurtija, koji je se ponaša oportunistički, populistički i nepromišljeno ignorišući svoju odgovornost da koordinira, da poštuje ono što NATO nalaže o raspoređivanju snaga na severu. On time odražava nespremnost da se bavi ulogom Aleksandra Vučića na Kosovu i činjenicom da on ne želi rešenje.

Radio Slobodna Evropa: Ko se onda može smatrati bliskim partnerom Zapada, Kurti ili Vučić, i zašto?

Edvard Džozef: Ovo je šire pitanje. Aljbin Kurti je bio izuzetno težak i neodgovoran u svom pristupu problemima na severu. Ovo nije u skladu sa tim da budete dobar partner sa Sjedinjenim Državama i Zapadom.

Ali, Kosovo se uskladilo sa principima SAD i podržava SAD u pogledu najveće bezbednosne pretnje u Evropi u ovom veku, a to je invazija Rusije na Ukrajinu.

Aleksandar Vučić nije partner SAD, uprkos tome što neki američki zvaničnici stalno govore da je on sve bolji partner SAD. On to nije. On je i dalje partner [ruskog predsednika] Vladimira Putina. On je to dokazao u više navrata. Odbija da razreši Aleksandra Vulina [direktora Bezbednosno-informativne agencije u Srbiji], iako je sankcionisan od strane Sjedinjenih Država. Vulin je otvoreni saradnik Rusije, za razliku od Vučića koji je suptilniji saradnik.

Srbija podržava i dom je za [ruske medije] Russia Today, Sputnjik, promoviše proruske narative, ima razvijenu trgovinu i održava letove sa Rusijom. Dakle, Aleksandar Vučić nije partner SAD u našim najvažnijim spoljnopolitičkim pitanjima, a nije partner ni u pogledu istinskog postizanja demokratske stabilnosti u regionu.

Radio Slobodna Evropa: Šta mislite, koliko dugo će Zapad tolerisati srpske vlasti da ne sankcionišu Rusiju [zbog invazije na Ukrajinu]?

Edvard Džozef: Mislim da to ostaje otvoreno pitanje za administraciju [SAD]. Mislim da neki zvaničnici imaju iluzije da Aleksandar Vučić može biti ili je već partner SAD, dok drugi nemaju tu iluziju i vide Vučića onakvim kakav jeste.

Radio Slobodna Evropa: Poslednje pitanje – Kurti je rekao da je pod hitno potrebno popraviti odnose sa Srbijom pre izbora u SAD [2024. godine]. Zašto je to važno?

Edvard Džozef: On nije jedini koji je svestan činjenice da će sledeće godine biti predsednički izbori u SAD. Sledeće godine su i izbori za Evropski parlament.

Izbori će biti velika distrakcija za SAD i smanjiće verovatnoću da će preduzeti neke inicijative ili posvetiti pažnju na visokom nivou ovim pitanjima. Mnogi ovo govore, ne samo Kurti. Dakle, postoji određeni pritisak zbog ovog roka. To bi, u stvari, moglo biti dobro, jer bi moglo da usredsredi napore i uozbilji SAD i EU.