Rast etnički motivisanih incidenata na Kosovu prati političke krize

Etnički motivisani incidenti na Kosovu su u porastu u 2023. u odnosu na prethodne dve godine, pokazuju podaci policije Kosova.

U odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), iz policije navode da je od početka godine registrovano 16 međuetničkih incidenata, te podvlače da se ti slučajevi istražuju kao i sva druga krivična dela.

Dodaje se da je tokom prethodne 2022. godine bio zabeležen pad etnički motivisanih incidenata u odnosu na 2021. godinu, ali nisu dali mogući razlog zašto su oni ponovo povećani u ovoj godini.

Inače, tokom 2022. godine policija je 11 incidenata okarakterisala kao etnički motivisane, dok ih je u 2021. godini bilo 14.

RSE se obratio Vladi Kosova sa upitom da li su svesni da trend međuetničkih incidenata raste i šta institucije mogu da preduzmu povodom toga, ali odgovor do objavljivanja ovog teksta nije stigao.

S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 12. septembra rekao da će "napadi na kosovske Srbe" biti jedna od glavnih tema u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa u Briselu u četvrtak.

O kakvim incidentima se radi?

Paljenje kuće srpskom povratniku u opštini Vučitrn i navodni napad na jednog Srbina na putu za selo Dobrotin u opštini Gračanica kod Prištine, poslednja su dva incidenta o kojima je 11. septembra izvestila Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije.

Policija Kosova nije konkretno odgovorila na upit RSE o ovim slučajevima već su podvukli da su, "na osnovu svojih ovlašćenja i dužnosti u sprovođenju zakona, uvek posvećeni brizi za sve građane i njihovu imovinu, bez obzira na etničku, rasnu ili seksualnu orijentaciju".

S druge strane, Igor Marković iz nevladine organizacije Aktiv, koji prati bezbednosne rizike po Srbe na Kosovu, kaže da je broj međuetničkih incidenata veći od onog koji je za RSE iznela policija.

Objašnjava da su srpski povratnici ti koji su "najugroženiji" i da oni uglavnom ne prijavljuju incidente policiji ili ih policija nije okarakterisala kao etnički motivisane.

"Bio je veliki broj napada na imovinu i fizičku bezbednost povratnika, govorimo o zapadnom delu Kosova", kaže Marković i dodaje da takva situacija može negativno da utiče na normalizaciju odnosa Prištine i Beograda.

Početkom jula su srpskom povratniku u opštini Istok nepoznati počinioci takođe zapalili kuću a incident su osudili visoki kosovski zvaničnici i strane diplomate.

Šta Srbi na Kosovu vide kao bezbednosne rizike?

Nevladina organizacija Aktiv iz Severne Mitrovice od 2016. godine analizira stavove srpske zajednice na Kosovu po različitim pitanjima, uključujući bezbednost.

U izveštaju za 2022. godinu međuetnički incidenti se smatraju trećim najvećim rizikom po bezbednost srpske zajednice na Kosovu. Ovo istraživanje je urađeno na uzorku od 540 osoba iz deset opština sa srpskom većinom severno i južno od reke Ibar.

Oko 40 odsto ispitanika južno i severno je političku nestabilnost navelo kao najveći bezbednosni rizik i ovo pitanje je gotovo jednako percipirano kod Srba na severu i jugu.

S druge strane, primećuju se razlike u odgovorima kada je reč o međuetničkim incidentima i kriminalu. Naime, podaci pokazuju da su međuetnički incidenti veći problem za Srbe južno od Ibra, dok je kriminal veći problem za Srbe na severu Kosova.

Zašto su povećani međuetnički incidenti?

Nestabilna politička situacija, kriza na severu Kosova i "oštra retorika" kosovskih zvaničnika neki su od razloga zbog kojih su u ovoj godini povećani međuetnički incidenti, smatraju Igor Marković iz Aktiv-a i Ivan Nikolić iz organizacije Komunikacija za razvoj društva iz Gračanice.

Marković ukazuje kako se svaka kriza na severu "preliva" u pojedinačne međuetničke incidente na jugu, te podvlači da bi ovo pitanje trebalo ozbiljnije da tretiraju i kosovske institucije i međunarodna zajednica.

Ivan Nikolić pak ističe da premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti i predsednica Kosova Vjosa Osmani često Srbe i Srbiju pominju u negativnom kontekstu i u svetlu dešavanja krajem 90-ih godina.

"To svakako ne doprinosi pomirenju ove dve zajednice, ni nekoj boljoj budućnosti već stvara jaz, koji je prethodnih godina bio bar malo manji", smatra Nikolić.

Zvaničnici Kosova prebacuju odgovornost na Srbiju oko kriza na severu Kosova i u tom kontekstu se često pominju "kriminalne grupe koje rade za Beograd".

Premijer Kosova se pripadnicima srpske zajednice u nekoliko navrata obraćao na njihovom maternjem jeziku uz poruku da njegova Vlada ne radi protiv njih, već u njihovu korist.

Razgovori o bezbednosti u okviru dijaloga?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je uoči nastavka dijaloga u Briselu 14. septembra, izjavio da je obavestio specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka o "problemu bezbednosti građana srpske zajednice na Kosovu".

"I u četvrtak ću ukazati na taj problem, to će biti jedna od glavnih tema", naveo je predsednik Srbije.

Igor Marković i Ivan Nikolić zaključuju da je pitanje bezbednosti odavno trebalo da bude pokrenuto u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, koji se duže od 10 godina vodi u Briselu posredstvom Evropske unije.

"Talasi (međuetničkih) incidenata nisu novi, oni se dešavaju uglavnom u prolećnom period, tako pokazuju naša istraživanja prethodnih nekoliko godina. Međunarodna zajednica je prilično mlako reagovala, kosovske institucije još manje, zato ne verujem da će se tema bezbednosti naći na vrgu agende dijaloga u Briselu, što je velika šteta ako vidimo povećanje incidenata", kaže Marković.

Ivan Nikolić takođe smatra da pitanje bezbednosti treba da bude "primarna tema" u okviru dijalog.

Zaključuje da bezbednosna situacija "diktira dalji život i suživot na Kosovu", te da je sve ostalo "potpuno besmisleno ukoliko bezbednosna situacija nije na zadovoljavajućem nivou".