Naftna industrija Srbije traži od SAD dodatno odlaganje roka za uvođenje sankcija i uklanjanje sa liste

Naftna industrija Srbije (NIS) objavila je da je Ministarstvu finansija Sjedinjenih Država podnela zahtev za uklanjanje ove kompanije sa liste sankcija (Specially Designated Nationals SDN), kao i zahtev za dodatno odlaganje roka za primenu sankcija prema toj kompaniji.

"Kako je proces uklanjanja sa liste dugotrajan, u iščekivanju odgovora NIS je podneo Ministarstvu finansija SAD i novi zahtev za produženje inicijalno izdate specijalne licence, koja je izdata 26. februara sa rokom važenja do 28. marta", navedeno je u saopštenju NIS-a.

Cilj ovog zahteva je, kako je navedeno, da se odloži puna primena sankcija prema NIS-u i nakon licencom predviđenog roka, odnosno 28. marta i da bi to omogućilo neometan operativni rad NIS-a do trenutka uklanjanja sa liste.

"Prioriteti kompanije i u ovom trenutku ostaju uredno snabdevanje domaćeg tržišta svim vrstama naftnih derivata, očuvanje redovnog poslovanja i briga o zaposlenima", navedeno je.

Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavio je za RTS da postoji mogućnost za odlaganje sankcija uz uslov da Srbija u narednih mesec dana napravi akcioni plan u dogovoru sa Amerikancima i Rusima.

"Trenutno Gasprom njeft ima 45 odsto, Gasprom ima 11 odsto, a 30 odsto ima Republika Srbija i ostalo su mali akcionari. Ako čitate dokument OFAK-a, odnosno dokument o sankcijama, tada bi trebalo da su ispunjeni svi uslovi da NIS više nije pod sankcijama", naveo je on.

SAD su krajem februara sankcije NIS-u zbog ruskog vlasništva odložile za 30 dana, do 28. marta.

NIS je stavljen 10. januara na listu sankcija zbog udela u vlasništvu ruske kompanije Gasprom njeft u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.

NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa.

Ova kompanija je početkom februara uputila zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Vladi Sjedinjenih Država za odlaganje sankcija.

Zahtev da se sankcije odlože na minimum 90 dana kako bi se rešilo pitanje vlasničke strukture, podržale su Vlade Srbije i Mađarske.

U međuvremenu je promenjena vlasnička struktura NIS-a.

Kako je saopštila Beogradska berza 26. februara Gasprom njeft je preneo oko pet odsto svog udela na Gasprom, rusku kompaniju koja nije obuhvaćena zapadnim sankcijama.

Iz dokumenata objavljenih na sajtu Beogradske berze vidi se da je Gasprom njeft svoj vlasnički udeo u NIS-u smanjio sa 50 na oko 44,85 odsto.

Istovremeno je Gasprom svoj udeo u NIS-u povećao da 6,15 na 11,30 odsto.

Preostali vlasnici NIS-a su država Srbija sa udelom od 29,87 odsto, dok ostatak poseduju građani, sadašnji i bivši radnici i drugi manjinski akcionari.