Srbija uputila zahtev američkim i ruskim bezbednosnim službama za istragu o zvučnom topu

Premijer Srbije u ostavci Miloš Vučević rekao je je da poslao zahtev Federalnom istražnom birou (FBI) Sjedinjenih Američkih Država i Službi bezbednosti Rusije (FSB) da sprovedu nezavisne istrage oko toga da li je došlo do upotrebe zvučnog topa na protestu 15. marta u Beogradu.

On je na TV Pink rekao da je potpisao zvanično dokumente i preko Ministarstva spoljnih poslova, odnosno ambasada Srbije u Vašingtonu i Moskvi, uputio zahteve bezbednosnim službama tih država.

"Najodgovornije kažem nikakav zvučni top ili nešto slično nije upotrebljeno 15. marta na bilo kojoj lokaciji. Nikakva naredba za to nije bila izdata, niko nije video taj uređaj. Nemoguće je da nemate zdravstvene povrede istog trenutka kada se upotrebio taj uređaj. Takav uređaj proizvodi posledice odmah", rekao je on.

Prethodno je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije saopštilo da je ministar Ivica Dačić uputio pismo direktoru Federalnog istražnog biroa Kašu (Kash) Patelu sa pozivom da pomognu u stručnoj analizi u oblasti korišćenja sredstava koja emituju zvučne talase.

Pomoć je zatražena kako je navedeno "imajući u vidu da se MUP suočio sa javnim i medijskim optužbama da su njegovi pripadnici, tokom javnog skupa održanog u Beogradu 15. marta, upotrebili 'zvučni top'".

Potom je Dačić rekao za portal "Danas" da policija poseduje sonično oružje ili kolokvijalno nazvano "zvučni top", odnosno da su ti sistemi koji su kupljeni 2021. godine, u vlasništvu Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).

Kako prenosi Danas, Dačić je naveo da ti sistemi stoje u magacinima u kutijama, da jesu u vlasništvu MUP-a, ali da nisu ubačeni u upotrebu, niti montirani na bilo koje vozilo ili sistem.

Upitan zbog čega je onda izjavio da MUP ne poseduje "zvučni top" niti bilo koja druga slična zvučna oružja, ministar je kazao da je u pitanju nespretna izjava.

"To je nespretna izjava. Pod time se mislilo da MUP nije uvrstio ovo sredstvo u svoj arsenal sredstava prinude", naveo je Dačić za "Danas".

Prethodno su najviši državni zvaničnici četiri dana tvrdili da ni policija ni vojska ne poseduju "zvučni top", pa da zato to sredstvo nije moglo biti korišćeno na masovnom protestu 15. marta u Beogradu.

Zvaničnici su demantovali i navode međunarodne nevladine organizacije "Earshot", koja je na osnovu analiziranih video i audio snimaka sa protesta 15. marta, navela da se na njima čuje zvuk koji proizvodi oružje Vortex Ring Gun, odnosno top Vortex.

Na video snimcima, objavljenim na društvenim mrežama, vide se okupljeni građani na subotnjem protestu nedaleko od Trga Slavija, tokom odavanja pošte stradalima u padu nadstrešnice u Novom Sadu, koji su se, nakon što se začula buka, masovno pomerili u stranu.

Događaj je izazvao paniku među građanima, a za sada nema zvaničnih informacija šta je izazvalo takvu reakciju okupljenih.

Studenti u blokadi, koji su pozvali na subotnju protest insistirajući na utvrđivanju odgovornosti za pad betonske nadstrešnice u Novom Sadu, optužili su vlast za upotrebu zvučnog topa tokom 15-ominutne tišine zbog 15 poginulih.

I pojedine opozicione stranke optužile su vlast za upotrebu zvučnog topa, što vlasti odbacuju.

U međuvremenu je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo da na protestu 15. marta nijedna od državnih institucija nije upotrebila takozvani "zvučni top".

Tužilaštvo je 18. marta navelo da je zaključak donet na osnovu izveštaja Ministarstva unutrašnjih poslova i dostavljenih podataka Ministarstva odbrane, Ministarstva zdravlja i Bezbednosno-informativne agencije.

Nevladina organizacija Beogradski centar za ljudska prava saopštila je 16. marta da im se javio veliki broj građana koji je osetio dejstvo zvučnog topa na subotnjem protestu.

Navodi se i da su građani osetili jak vruć talas, huk i nešto što liči na zvuk aviona ili automobila koji ide velikom brzinom i zatim "kao neki vetar koji ih pomera i obara, kao da je prošla raketa".

"Zvučni top" spada u grupu nesmrtonosnog oružja koje se može koristiti u policijske i vojne svrhe – za kontrolu nereda, odbijanje napada ili komunikaciju na velikim udaljenostima.

U smernicama Ujedinjenih nacija iz 2020. godine se navodi da, iako su takvi tipovi oružja dizajnirani da smanje rizik od smrti u poređenju sa konvencionalnim vatrenim oružjem, njihova upotreba i dalje može izazvati ozbiljne povrede ili smrt.