Srbija kao 'produžena ruka' Kine u Evropi

Džang Janrei (Zhang Yan Rui), predstavnica privatne kineske kompanije za preradu voća i povrća iz provincije Henan na istoku Kine, prvi put se obrela u Beogradu.
Njena kompanija jedna je od 27 kompanija iz Kine koje su poslale svoje predstavnike na Srpsko-kineski poslovni forum otvoren 20. marta u Beogradu, u organizaciji privrednih komora Srbije i Kine.
"Nadamo se da ćemo naći više kompanija iz Srbije koje se bave preradom hrane, sa kojima možemo da sarađujemo u oblasti tehnologije prerade", kaže ona u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) o svojim očekivanjima od učešća na forumu.
Na forumu su prisutni i privrednici iz Srbije, koji žele da se prošire na kinesko tržište. Sa Sporazumom o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, koji je na snagu stupio u julu 2024. veruju da imaju veće šanse.
Prema rečima Marka Petrovića, iz kompanije CMANA, registrovane u Srbiji, koja se, između ostalog bavi proizvodnjom meda, sporazum im daje prednost na kineskom tržištu.
"Za naš med nemaju dodatne carine i automatski imamo bolju poziciju na tržištu u odnosu na konkurenciju", pojašnjava Petrović, takođe jedan od učesnika foruma.
Dodaje da su se već okušali na dalekoistočnom tržištu.
"Imali smo neke inicijalne porudžbine, doduše manje, više probne, da vide kvalitet i da isprobaju tržište, ali postoji dosta potencijala", kaže Petrović.
'Ekonomski most' između Istoka i ZapadaSrbija se često u poslednjih godina opisivala kao "ekonomski most" između Kine i Zapada, ali u političkom smislu i kao zemlja koja balansira između globalnih sila uz pitanje koliko dugo će moći da zadrži tu poziciju.
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom otvara vrata kineskim investitorima, ali otvara vrata i za pitanja kako jaki ekonomski odnosi mogu da utiču na odnose sa Evropskom unijom, čijem članstvu Srbija teži.
Dok zvaničnici promovišu ekonomsku saradnju kao priliku za rast i razvoj, kritičari upozoravaju na netransparentne ugovore, rastući trgovinski deficit i zavisnost od kineskih infrastrukturnih projekata.
U fokusu Kine, prema rečima zvaničnika na otvaranju poslovnog foruma u Beogradu, nije "samo kupovina i prodaja" proizvoda, već "stvaranje zajedničkog lanca snabdevanja", i to, pre svega, u oblasti čiste energije i u automobilskoj industriji.
"Kina želi da se otvori ka inostranstvu. Cilj nam je da se razvija visokokvalitetna ekonomska saradnja", izjavio je u svom obraćanju na otvaranju Srpsko-kineskog poslovnog foruma Ren Hongbin, predsednik kineske privredne komore.
Srbija, pak, vidi sebe kao "odskočnu dasku" kako bi se srpsko-kineski proizvodi plasirali dalje na tržište Evrope.
"Srbija je u poslednjih nekoliko godina postala pravi ekonomski most između Istoka i Zapada. Sve više kineskih kompanija odlučuje se da svoju proizvodnju pokrene upravo u Srbiji", izjavila je ministarka privrede Srbije Adrijana Mesarović.
Trenutnu poziciju Srbije treba posmatrati i u odnosu na aktuelnu geopolitičku situaciju i odnose Kine i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), ukazuje Stefan Vladisavljev iz Fondacije BFPE za odgovorno društvo.
On kaže za RSE da će se "sad aktivno raditi na tome da Srbija bude jedna vrsta mosta između kineskih kompanija i zapadnih tržišta, pogotovo SAD".
"Sa dolaskom Trampove (Donald Trump, predsednik SAD) administracije, čini se da Srbija i SAD ulaze u jednu novu vrstu bilateralnih odnosa, gde se dosta računa na to da će između dve administracije u Beogradu i u Vašingtonu biti ostvaren izuzetno blizak nivo odnosa, pre svega zasnovan na određenim ekonomskim parametrima", pojašnjava Vladisavljev.
Međutim, ukazuje i na to da pozicija Srbije kao "most između Istoka i Zapada" dugoročno ne može biti održiva u slučaju daljeg zaoštravanja odnosa na geopolitičkom planu.
Kina 'pod opterećenjem' carina EU na automobileEvropska unija (EU) odobrila je u oktobru 2024. visoke carine (do 35 odsto) na električna vozila proizvedena u Kini na period od pet godina.
Odluka o carinama je doneta kako bi se evropski proizvođači automobila zaštitili od, kako se tvrdi, nelojalne konkurencije kineskih proizvođača koji koriste državne subvencije Kine.
Srbija, sa druge strane, sa Kinom ima zaključen Sporazum o slobodnoj trgovini, a koji je kritikovan iz EU budući da je Srbija zemlja kandidat za članstvo u EU i obavezala se da će, kada pristupi EU, raskinuti sve bilateralne ugovore.
U Srbiji je već odobrena izgradnja fabrike električnih vozila u Sremskoj Mitrovici, na severozapadu Srbije. Investitor je kineska kompanija Jiangling Group Electric Vehicle (JMEV).
Kako je u ranijoj izjavi za RSE navela Brankica Zjalić, nosilac projekta JMEV Srbija, dugoročni plan je da u EU izvoze vozila proizvedena u Srbiji bez carina.
Srbija ima Sporazum o slobodnoj trgovini i sa EU, sa kojom je pregovore o punopravnom članstvu započela 2014. Zahvaljujući sporazumu sa EU Srbija može, pod određenim uslovima, da izvozi automobile u EU bez carina.
Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeniKina je postala najveći spoljnotrgovinski partner Srbije po uvozu koji je u 2024. iznosio 5,13 milijardi evra.
U decembru je Kina preuzela prvo mesto od Nemačke, članice Evropske unije, po uvozu robe u Srbiju.
Ipak, kada se gledaju i uvoz i izvoz, Nemačka je i dalje najveći spoljnotrgovinski partner.

Međutim, Kina je istovremeno postala i zemlja sa kojom Srbija ima najveći deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni jer je u Kinu izvezla robu u vrednosti 1,7 milijardi evra, tri puta manje u odnosu na vrednost robe koju je uvezla.
Srbija je deo kineske državne inicijative "Pojas i put" sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (17 + 1) za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala.

Okosnicu ekonomske saradnje Srbije i Kine čine infrastrukturni projekti u okviru Inicijative "Pojas i put", za koje se Srbija zadužuje kod Kine.

Te projekte, prema oceni stručnjaka, prati nestransparentnost, dok su poslovi ugovarani direktno, bez raspisivanja javnih tendera.
Kineske kompanije u fokusu nakon pada nadstrešnicePoslovi sa kineskim kompanijama u fokus javnosti dospeli su nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, u kojem je poginulo 15 ljudi, dok je dvoje teško povređeno.

Kineski konzorcijum CRIC&CCCC, koji čine kompanije China Railway International i China Communications Construction Company je bio angažovan kao izvođač radova na rekonstrukciji stanice, koja je svečano otvorena u julu 2024. nakon trogodišnje rekonstrukcije.

Javnost nije obaveštena kakva je odgovornost kineskog konzorcijuma za pad nadstrešnice kao ni da li je bilo ko iz kineskih kompanija ispitan u okviru istrage ili priveden.