Stalne razmirice  Kosova i Srbije oko zvaničnih poseta

Međusobne posete zvaničnika Kosova i Srbije sprovodiće se tako da se unapređuje proces normalizacije odnosa ili da se pruža doprinos sveukupnom radu u kontekstu dijaloga uz posredovanje Evropske unije.

Tako bar piše u sporazumu o zvaničnim posetama koje su Priština i Beograd postigli 2014. godine.

Međutim, strane ga često zanemaruju i zabranjuju posete zvaničnika uz optužbe da nisu ispoštovane procedure, te da "druga strana" krši Briselski sporazum.

Poslednji put je Kosovo 26. marta zabranilo posetu ministra zdravlja Srbije Zlatibora Lončara, dok je prethodno zvanični Beograd 20. marta zabranio posetu ministru kulture, omladine i sporta Hajruli Čekuu (Hajrulla Ceku).

Ministarstvo spoljnih poslova Kosova je svoju odluku obrazložilo time da je Priština prva poslala zahtev na koji Beograd nije odgovorio, te da će pristup Kosova o zvaničnim posetama ostati zasnovan na reciprocitetu.

Iz Srbije nije stiglo objašnjenje zašto je zahtev za posetu ministra Čekua odbijen, ali je stigla optužba na račun Kosova da "direktno podriva normalizaciju odnosa".

Radio Slobodna Evropa (RSE) se obratio upitom Evropskoj uniji da prokomentariše poslednje zabrane poseta zvaničnika Kosova i Srbije, ta da kao posrednik u dijalogu oceni štetu koja se ovakvim potezima nanosi procesu koji za cilj ima normalizaciju odnosa. Odgovor do objavljivanja ovog teksta nije stigao, ali su iz EU ranije navodili da očekuju poštovanje svih postignutih sporazuma, uključujući onaj o posetama zvaničnika.

Šta piše u sporazumu o zvaničnim posetama?U sporazumu o zvaničnim posetama iz 2014. godine piše da će strane, putem oficira za vezu, jedna drugu obaveštavati o posetama svojih zvaničnika prve i druge kategorije.

U prvu kategoriju spadaju predsednik, premijer, zamenici premijera, predsednik Skupštine i ministri unutrašnjih poslova, spoljnih poslova i odbrane.

Drugu čine svi ostali ministri, potpredsednici Skupštine, direktori kancelarija Vlade i bezbednosnih agencija, predsednici Ustavnog i Vrhovnog suda, javni tužilac, kao i sva druga lica koja imaju fizičko obezbeđenje, kao što su verski poglavari.

Za posete zvaničnika koji spadaju u prvu kategoriju zahtev se mora uputiti najmanje 72 časa unapred, dok je za drugu kategoriju zvaničnika neophodno da se druga strana obavesti o poseti najmanje 48 časova unapred.

Oficir za vezu je taj koji posreduje procesom i potvrđuje prijem, a ukoliko u određenom roku nema odgovora, smatra se da je poseta odobrena.

Sporazum o zvaničnim posetama takođe predviđa da svaka strana imenuje po jednog zvaničnika koji će imati redovan i pojednostavljen pristup drugoj strani i za koga će strane dostavljati samo logističke informacije kako bi se omogućila priprema poseta.

Neke od nerealizovanih posetaNa svakih par meseci jedna ili druga strana obavesti javnost da poseta zvaničnika nije odobrena.

Tokom prošle godine je u nekoliko navrata zbog zabrane poseta reagovala i Evropska unija, pozivajući Kosovo i Srbiju da se pridržavaju postignutih sporazuma.

Primera radi, zvanični Beograd je početkom 2024. zabranio ministru unutrašnjih poslova Kosova, Dželjalju Svečlji (Xhelal Svecla), da poseti Preševsku dolinu na jugu Srbije, gde živi većinsko albansko stanovništvo. Evropska unija je tada saopštila da je poseta ministra Svečlje bila najavljena u skladu sa sporazumom o zvaničnim posetama, te pozvala Beograd da je dozvoli.

Potom je Kosovo maja 2024. zabranilo posetu direktora Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, Petra Petkovića. Par dana kasnije zabranjena je i poseta patrijarha srpskog Porfirija uz obrazloženje kosovskih vlasti da posete iz Srbije neće biti dozvoljene sve dok zvanični Beograd nastavlja da "krši Briselski sporazum i ne prestane sa kampanjom protiv Kosova na međunarodnoj sceni". Ponovo je reagovala EU, navodeći da je zabranom posete patrijarha Porfirija Kosovo prekršilo dogovor koji je postignut sa Srbijom u okviru dijaloga.

Ipak, strane su u međuvremenu i dozvoljavale međusobne posete zvaničnika, uključujući visokih funkcionera.

Tako je Albance u Srbiji posećivao zamenik premijera Kosova Besnik (Bislimi) Bisljimi i ministarka spoljnih poslova Donika (Gervalla) Grvala, dok je na sever Kosova boravila premijerka Srbije Ana Brnabić ali i predsednik Aleksandar Vučić.

Dijalog Kosova i Srbije je u blokadi na najvišem političkom nivou od kako je oružana grupa Srba septembra 2023. napala policiju Kosova u Banjskoj kod Zvečana i ubila jednog policajca.

Ovom napadu su prethodile visoke tenzije nakon što su Srbi na severu napustili kosovske institucije jer je Vlada Kosova insistirala na ukidanju srpskih registarskih oznaka.

Usledile su barikade i brojni protesti lokalnih Srba, te bojkot lokalnih izbora što je rezultiralo dolaskom na vlast albanskih gradonačelnika u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova.

Novi izaslanik EU za dijalog, Peter Sorensen, je tokom marta boravio u Prištini i Beogradu, nakon čega je poručio da je njegov prioritet da osigura sastanak između predstavnika Kosova i Srbije.

Šefica diplomatije EU Kaja Kalas (Kallas) je februara izjavila da je primila k znanju kritike na račun trenutnog formata dijaloga Kosova i Srbije, te da će zajedno sa Sorensenom ispitati mogućnosti kako da dijalog bude funkcionalan.