Mazut 'zamastio' istragu o ekocidu u Severnoj Makedoniji

Tužilaštvo za organizovani kriminal i korupciju Severne Makedonije otvorilo je istragu o nameštanju tendera i pranju novca prilikom prodaje mazuta, ali ne istražuje "ekocid", odnosno, da li je uvezeni mazut bio opasan za okolinu. Prema izveštaju od pre dve nedelje, pod istragom su firme RKP i Pućko Petrol, njihovi vlasnici Ratko Kapušević i Asmir Jahoski, kao i bivši visoki funkcioneri u Državnim elektranama, zbog sumnjivog načina nabavke mazuta za Termoelektranu Negotino.

Međutim, u saopštenju koje je Tužilaštvo poslalo javnosti nigde se ne pominje istraga o ekocidu, što takođe godinama uznemirava javnost zbog medijskih istraživanja da firma RKM pokušava da uveze štetno ulje koje deklariše kao mazut. Ovo je za Radio Slobodna Evropa(RSE) potvrdila i Carinska uprava, koja je otkrila da firma RKM pokušava da uveze energent koji je prijavila kao mazut, ali po hemijskim svojstvima ne odgovara potrebnom kvalitetu.

U odgovoru za RSE, Carinska uprava navodi da je u periodu od 2021. do 2025. godine nekoliko puta vraćala cisterne sa mazutom sa granice.

"Od 2021. godine ispitane su 23 uzorka prilikom uvoza mazuta, od kojih je kod šest utvrđeno odstupanje od kvaliteta i svi su vraćeni nazad, odnosno cisterne sa mazutom nisu puštene u državu. Detaljniji podaci ne mogu biti podeljeni jer su deo istrage koju vodi Osnovno javno tužilaštvo za organizovani kriminal i korupciju", navodi se u odgovoru Carinske uprave za RSE.

Sumnje u kvalitet mazuta firme Ratka Kapuševića, RKM, koji je bio funkcioner u vreme bivše vlade VMRO DPMNE premijera Nikole Gruevskog, otvorili su brojni mediji još pre nekoliko godina. Pre mesec dana, Tužilaštvo za organizovani kriminal i korupciju otvorilo je istragu o tome kako je firma godinama dobijala tendere za snabdevanje državnih elektrana mazutom.

Istraga protiv vlasnika RKM-a zajedno sa firmom Pućko Petrol fokusirana je na krivična dela "Zloupotreba postupka za javni poziv, dodeljivanje ugovora za javnu nabavku ili javno-privatno partnerstvo i Pranje novca". Tužilaštvo ne otkriva o kojoj količini mazuta se radi.

"U periodu od 2021. do 2023. godine, dvojica osumnjičenih, kao osnivači i upravnici krivično odgovornog pravnog lica, svesno su kršili propise o postupku javnog poziva za nabavku mazuta za potrebe TE Negotino, podnoseći lažnu dokumentaciju. Ostvarili su korist velikih razmera na štetu državnog budžeta u ukupnom iznosu od 167.549.985 evra", piše u saopštenju Tužilaštva.

Državni tržišni inspektorat ne odgovara na pitanje da li su otkriveni propusti u kvalitetu mazuta, iako je u javnosti postojala sumnja da se radi o opasnom pregorelom ulju.

Regulatorna komisija za energetiku, koja je nadležna za izdavanje licenci, navodi da, uprkos najavi pre nekoliko godina da će licenca RKM biti oduzeta, to se nije desilo jer je "firma uspela da ispravi nedoslednosti koje su pronađene u vezi sa potrebnim rezervoarima za čuvanje mazuta".

Nema istrage za ekocid, nema ni volje da se istražujeBivša direktorka Državnog inspektorata za životnu sredinu, Ana Petrovska, u čije vreme je otkrivena afera o uvozu štetnog ulja, u intervjuu za RSE kaže da ne vidi volju Tužilaštva da otvori slučaj za ekocid.

S druge strane, uverena je da bi dokazivanje bilo teško. Razlog za to je što TE Negotino, gde se sagorevalo ulje firme RKM za koju je potvrđeno da je pokušala da uveze štetno ulje, nema obavezu da pribavi ekološku dozvolu. Zbog toga termoelektrana nije obavezna da meri štetne emisije iz sagorevanja, pa nema ni dokaza da je zagađivala.

Ipak, za nju je sporno to što niko ne procesuira ni one koji nabavljaju goriva od istih firmi kod kojih su već otkrivene nedoslednosti u uvozu.

"Ovde niko nije merio emisije. I oni mogu samo da pretpostave šta se sve sagorelo. Zbog toga što država nije našla snage da legalizuje termoelektrane, da im da dozvole, da im da maksimalno dozvoljene vrednosti emisija i da ih prati i meri. Svi su se fokusirali na firme koje su kažnjene, uvoznike, ali i oni koji su koristili su donekle odgovorni. Jer profit prave i firme koje kupuju ovo štetno gorivo", kaže Petrovska.

Petrovska ističe da prvi koji treba da spreči uvoz štetnog ulja je carina, ali da s jedne strane ona nema dovoljno finansija i kapaciteta da proverava kvalitet svakog unosa goriva.

Za sve ostale parametre treba da plati akreditovana laboratorija. Tržišna inspekcija koja je takođe nadležna da ispituje sastav goriva od 2022. godine do danas izgubila je 30 inspektora, kaže Petrovska.

Prema njenim rečima, sada ima ukupno 120 inspektora za razliku od ranije kada je bilo više od 150, a mali deo je samo za gorivo i oni se fokusiraju na komercijalna goriva kod kojih takođe ima malverzacija.

"Neophodno je izdvojiti novac, umesto da se borimo sa ovim zlom jer traži mnogo resursa i posvećenosti i razbijanje jake korupcije u pozadini, jer mi kao društvo ne možemo da se suočimo i izborimo sa korupcijom. Ako se promeni gorivo, apsolutno će se rešiti mnoge stvari", kaže Petrovska.

Inače, 2023. godine građanska inicijativa za nezavisnu savetničku grupu "Šansa za Centar" mapirala je sve državne institucije koje sagorevaju mazut. Među njima su objekti koji se nalaze u središtima gradova, bolnice, škole, vrtići, REK Bitola i TE Negotino.

Unatoč tome što je i mazut zagađujući derivat, još više zagađuje otpadno ulje koje se spaljuje, a koje je puno jeftinije od loživog ulja, kaže Petrovska. Prema njenim rečima, rešenje je da se isključi mazut iz upotrebe i da se pređe na gasifikaciju dela kapaciteta ili da se uvedu toplotne pumpe i solarni sistemi. Za sada nijedna institucija nema evidenciju kolika količina štetnog ulja je uneta u Severnu Makedoniju.

Mnogo deklarativnih zalaganja, malo akcijeRKM je samo jedna od firmi čije su cisterne prije nekoliko godina vraćene s granice. U 2021. godini Regulatorna komisija za energetiku objavila je da će se deo firmi suočiti sa oduzimanjem licence ako ne ispune zakonske uslove, a deo sa zabranom puštanja u promet mazuta jer su krili da umesto mazuta prodaju zagađujuće ulje.

Među njima je bila i kompanija iz Kičeva "Evrotim" za koju je Istraživačka reporterska mreža (IRL) objavila da je uvozila toksično ulje poreklom iz Češke, a problem je bio što je proizvod napuštao Češku kao "rezidualno", odnosno ulje lošeg kvaliteta koje je u EU zabranjeno da se sagoreva u urbanim sredinama, a u našu zemlju je ulazilo kao "mazut".

Tada je stav Državnog tržišnog inspektorata bio da je ovo prošlo nezapaženo jer carina proverava samo količinu sumpora pri uvozu, koja je inače bila unutar dopuštenih količina. Od tada, prema odgovoru carine, ništa se nije promenilo.

"Pri ispitivanju kvaliteta mazuta u carinskoj laboratoriji ispituje se nivo sumpora. Rezultati takve analize su predmet daljeg postupanja, što znači da ako se utvrdi nivo sumpora koji je viši od zakonski propisanog, ne dozvoljava se unos robe u državu", kažu iz carine.

I iz Tužilaštva godinama unazad najavljuju da prate informacije o uvozu toksičnog ulja umesto mazuta, ali do sada nema informacija da li je neko zbog toga procesuiran.

Iz Carine informišu da se pri uvozu naftnih derivata često prave manipulacije i sa tarifnim oznakama, upisuju se lažne da bi se izbeglo plaćanje akcize. Od 232 analize u 80 slučajeva je utvrđena nepravilnost, kažu iz Carine.