Kina testira Tajvan i diže tenzije novim vojnim vežbama

Avionima i ratnim brodovima, kao i propagandnim salvom, Kina je simulirala napade i pomorske blokade oko Tajvana, u kako je naveo Peking, upozorenju nakon što je predsednik tog ostrva označio Kinu kao neprijateljsku stranu silu.

Dvodnevne vojne vežbe oko Tajvana koje su uključivale udare dugog dometa s bojevom municijom okončane su 2. aprila, saopštila je komanda kineske vojske za stočnu oblast. Ipak, nenajavljene vežbe označavaju eskalaciju postupaka Pekinga ka ostrvu sa samostalnom vladom, kojem Kina dugo preti da će ga napasti i anektirati ako odbije da prihvati ujedinjenje.

Dok su prethodne kineske vežbe pokušavale da ispitaju vreme reakcije Tajpeja na upad, Kina navodi da su ovonedeljne vežbe – nazvane "Grmljavina na moreuzu" – bile fokusirane na njenu mogućnost da pogodi ključne ciljeve kao što su luke i energetski objekti na ostrvu.

Kineska vojska je u saopštenju navela da su vežbe testirale "kapacitete integrisanih zajedničkih operacija" trupa kao koordinisano zauzimanje mora i vazdušnog prostora oko Tajvana, blokiranje tajvanskih pomorskih puteva i pokretanje napada na morske i kopnene ciljeve.

To je vredno pažnje jer predstavlja različite načine na koje bi kriza mogla da se razvije oko Tajvana i dolazi u trenutku kada Peking želi da pošalje implicitnu poruku predsedniku SAD Donaldu Trampu (Trump) i njegovoj administraciji da je Kina odlučna da na ovaj ili onaj način stavi pod svoju vlast ostrvo s 23 miliona stanovnika.

Tajvanski kreatori politike moraju se suočiti ne samo s potencijalnom pretnjom direktne invazije, već i s mogućnošću da Kina pokrene blokadu kako bi ugušila trgovinu i snabdevanje dok se ostrvo ne pokori Pekingu. Drugi scenario bi bio, kako to bezbednosni analitičari kažu, karantinom, što znači da bi Kina mogla da ograniči vazdušni i pomorski saobraćaj na Tajvan i pooštri kontrolu nad trgovinskim tokovima koristeći svoju obalsku stražu i druge snage za sprovođenje zakona, a ne vojsku.

Takav potez bi mogao dovesti do poteškoća u mobilizaciji međunarodne podrške Tajvanu i ostrvo bi moglo biti u opasnosti pre nego što bi mogao da se pokrene odgovor partnera Tajpeja.

Vežbe "Grmljavina na moreuzu" sprovođene u srednjim i južnim delovima Tajvanskog moreuza – vitalne arterije za globalni brodski saobraćaj – jasno su bile simulacije za takve scenarije. Ostrvo uvozi skoro sve energente i u velikoj meri se oslanja na uvoz hrane, što znači da bi u slučaju rata blokada ili čak karantin mogli da parališu Tajvan.

Peking nastoji da iskoristi tu prednost svojim vojnim manevrima, ali je takođe pribegao oštroj retorici protiv lidera ostrva i porukama usmerenim ka stanovnicima o vojnoj superiornosti Pekinga. Kad je kineska vojska najavila vežbe, takođe je objavila postere na kojima navodi da ide za "tajvanskim separatistima", kao i niz ličnih napada na tajvanskog predsednika Laj Čing Tea.

U jednoj animaciji Laj je prikazan kao otrovan "parazita" koji pokušava da otme Tajvan, da bi na kraju biti stavljen na vatru.

Laj je popularna meta kampanja Pekinga i kineska kancelarija za pitanja Tajvana nazvala je vežbe "strogom kaznom" zbog njegove "osione provokacije" s nedavnim postupcima koji su "razotkrili njegovu ružnu stranu protiv mira, protiv razmene, antidemokratije i antihumanosti". To se odnosi na govor od 13. marta u kojem je Laj izložio koordinisanu mapu puta kako da odvrati Peking i nazvao Kinu "stranom neprijateljskom silom".

"Kina je iskorišćava slobodu, raznolikost i otvorenost demokratskog Tajvana da regrutuje bande, medije, komentatore, političke stranke, pa čak i aktivne i penzionisane pripadnike oružanih snaga i policije da izvode akcije da nas podele, unište i potkopaju iznutra", rekao je tada Laj.

Govor usledio je posle višemesečne eskalacije retorike iz Pekinga, kao i niza incidenata, od slučajeva špijunaže do brodova uhvaćenih u pokušaju da preseku podvodne kablove za prenos podataka koji idu od obale Tajvana.

Laj je takođe nastojao da zadrži američku podršku Tajvanu tokom mandata predsednika Trampa, uključujući obećanje da će ove godine povećati odvajanja za vojsku na više od tri odsto bruto domaćeg proizvoda ostrva.

Poslednje kineske vežbe su takođe usledile posle posete američkog ministra odbrane Pita Hegseta (Pete Hegseth) regionu prošle nedelje i izveštaja lista Vašington post (The Washington Post) u kojem se citira interni memorandum Pentagona koji je on potpisao u kojem se poziva američka vojska da stavi prioritet na odvraćanje Kine od zauzimanja Tajvana.

"Kina je jedina pretnja Ministarstvu i odbijane kineskog zauzimanja Tajvana – dok istovremeno brani domovinu SAD - jedini je scenario Ministarstva", napisao je Hegset u memorandumu.

Tramp tek treba da iznese detalje svoje politike prema Tajvanu i rekao je da neće izneti da li bi poslao američke snage da brane Tajvan u krizi ili ne, ali s potezima poput nedavnih vojnih vežbi, Peking želi da ispita kako Vašington može da reaguje i da pokaže Trampovoj administraciji da njegove crvene linije oko Tajvana nisu nestale.